Nije teško naći pregršt razloga za to što veliki, a i mali ulagači zaobilaze Bečej. Ta tvrdnja je ispravna bez obzira na gromoglasne najave o skoroj izgradnji bečejske banje.
Takvih najava smo ranijih godina imali nekoliko, a banje još nema.
Ulagači zaobilaze Bečej, jer su lokalni putevi puni rupa, a to je prvo što bode oči, ne dolaze zbog toga što se ovde ne zna ko pije a ko plaća, odustaju jer im treba sve vreme sveta da nabave dokumenta. Naime, u zamršenom lavirintu lokalne administracije potrebno je potrošiti čak godinu dana da se nabave papiri – i to za dečje igralište! O tome svedoči vest upravo iz ovih novina. Nadležni u Mesnoj zajednici „Ivan Perišić“ rekli su da je bilo potrebno godinu dana da se prikupi potrebna dokumentacija za dečje igralište koje je u naselju Sedam sekretara SKOJ-a obnovila Mesna zajednica.
S druge strane, naivni ulagač koji ne zna gde dolazi, želi da se informiše o uslovima poslovanja i o mogućnostima na zvaničnom sajtu opštine. Ode on na sajt opštine i nađe link „Investirajte u Bečeju“. Sav srećan ode tamo gde ga vodi link i nađe se na sajtu Odeljenja za privredu i razvoj lokalne samouprave. Tamo nailazi na podatke o industrijskoj zoni, ne znajući da je reč o relativno bajatim podacima, a u rubrici „Novosti“ može da pročita novinske i agencijske vesti iz Srbije, nema nijedne iz Bečeja. Nađe podatke i o broju nezaposlenih, kojih, po poslednjim podacima sa sajta, u opštini ima nešto više od 5.000.
I onda stižemo do najzanimljivijih informacija Odeljenja za privredu i razvoj: kaže se da u opštini Bečej trenutno radi 898 preduzetnika i 300 privrednih društava. Od toga su: 6 velikih, 19 srednjih i 275 malih preduzeća.
Navodi se zatim da je „jedan od najvažnijih zadataka opštinske vlasti da stvori uslove i ambijent, u okviru svojih kompetencija, koji će pokrenuti privrednu aktivnost. To konkretno znači stimulisanje otvaranja novih privrednih subjekata (preduzetnika i/ ili privrednih društava) kao i razvoj postojećih“.
Sakrio se jedinstveni šalter… Pre nekoliko godina je najavljeno da je u zgradi opštine počeo da radi tzv. jedinstveni šalter (One Stop Shop), koji bi zainteresovanim ulagačima trebao da pruži sve potrebne informacije. Od tada se o radu tog tajanstvenog šaltera ne zna ništa. |
O „stvaranju uslova i ambijenta“ svako ima svoje mišljenje, naročito oni koji plaćaju lokalne komunalne takse, firmarinu i ostale dažbine koje razrezuje lokalna vlast.
I onda dolazi šlag na tortu, s ponosom se ističe da ima nekoliko velikih firmi u Bečeju. Podaci su u slučaju svih bajati, ali je najekstremniji slučaj PIK-a „Bečej“. Podsetimo da je ta firma, koju je 2007. kupio biznismen Đorđije Nicović, danas u stečaju i da država hoće da preuzme vlasništvo od „gazde“ Nicovića. Međutim, na sajtu Odeljenja za razvoj o PIK-u u trenutku nastajanja ovog teksta (29. avgust 2011. godine) između ostalog piše: „Danas je PIK-BEČEJ najveće poljoprivredno preduzeće u Vojvodini i među najvećim u Srbiji. Uspešno je završio proces tenderske privatizacije i dobio novog vlasnika: investicioni konzorcijum pravnih lica koga čine investicioni fond FARF sa Devičanskih ostrva i beogradska firma ’Irva investicije’ d.o.o. Integracijom u svetsko tržište i svetske privredne tokove, PIK BEČEJ postaje sve efikasniji i pouzdaniji faktor, kome veruju i domaći i inostrani poslovni partneri, a slogan proizvod izuzetnog kvaliteta svoju validaciju dobija na tržištu. Uspešno realizovana strategija razvoja, ukomponovana u okvir bogatih raspoloživih prirodnih, kadrovskih i drugih resursa kojima Kompanija raspolaže, obezbedila je očuvanje liderske pozicije u proizvodnji i preradi hrane na našem tržištu i brz prodor na inostrano tržište“. I tako dalje. Da ponovimo za one koji slabije shvataju: „uspešno privatizovan“ PIK je danas u stečaju! O liderskoj poziciji, hvala lepo, nema ni reči.
Ne zna se ko je odgovoran za istinitost i ažurnost podataka na sajtu Odeljenja za privredu i razvoj, čija je uloga, između ostalog, da „prizove“ investitore, ali sa takvim načinom rada taj bi u normalnoj državi dobio otkaz. Ovaj sitni i takoreći nevažni podatak o uspešnosti PIK-a u stečaju, koji imaju više desetina miliona evra duga, govori o tome kako lokalna samouprava, u neskladu sa proklamovanim ciljevima o stvaranju ambijenta za privredni razvoj, zaista radi.
K.D.F.