trg_fontane
Mađarski plan podizanja četiri metara visoke ograde duž granice sa Srbijom ilustruje poraz evropske politike prema izbeglicama i predstavlja poraz evropske ideje u celini, ocenjuje Vedran Džihić, viši istraživač Austrijskog instituta za međunarodnu politiku (OIIP).
On je, u komentaru bečkom dnevniku Standard, istakao da se mađarskom premijeru Viktoru Orbanu jedno ne može prebaciti, a to je da nije dosledan.
Od dolaska na vlast on stalno dokazuje kako uz miks pragmatizma, populizma i nacionalizma može da se sprovodi autoritarni kurs usred EU, koji se ulepšano prikazuje kao „iliberalna demokratija“.
Džihić ukazuje da je razgrađivanje slobode medija, proširenje politike kontrole nad pravosuđem, agresivna nacionalistička retorika protiv suseda, slika koja se uklapa u proceduru autokrate koji se krije iza demokratije.
EU opominje ali se ponovo vraća na dnevni red, ili se šali, kao nedavno predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, koji je Orbana drugarski nazvao diktatorom, dodao je on.
Sada, prema Džihiću, Orban ide korak dalje i iskušava Evropu kao niko pre, jer predlogom podizanja ograde radi obezbeđivanja spoljne granice EU prema Srbiji on primenjuje ideju Lasla Torockaija, neonaciste, koji je prošle godine postao gradonačelnik u jednom selu nedaleko od srpske međe.
Pre 26 godina je simbolično presečena Čelična zavesa od strane tadašnjeg šefa diplomatije Đule Horna, sada se vraća zid i sahranjuje ideja o otvorenom evropskom kontinentu mira, podvlači on.
Ograde se mogu poistovetiti sa kapitulacijom Evrope, ističe Džihić, dodajući da predstavljaju priznanje nemogućnosti pronalaženja ljudskog rešenja za talase migracije.
Ukoliko bi se mogao naći konsenzus o raspodeli izbeglica, zajednička evropska formula, moglo bi se kao najbogatija zajednica sveta pronaći humano rešenje, koje bi oduzelo vetar u jedra populistima i nacionalistima u EU, smatra on.
Umesto toga se EU, kako naglašava, začaurila, okružila se sa realnim ili mentalnim zidovima, i želi da bude spokojno ostrvo, što je u globalnom svetu utopija.
Spokojstvo, prema Džihiću, mora da se zaradi globalnim finansijskim angažovanjem u kriznim žarištima, doslednom spoljnom politikom, koja stvara globalne saveze i dosledno se bori protiv diktatora i koljača u svetu, kao i ljudskosti koju je Evropa često dokazala, poslednji put tokom ratova na tlu bivše Jugoslavije kada je samo u Austriji 90.000 bosanskih izbeglica dobilo izbeglički status.
(Tanjug)
