trg_fontaneNa 25. međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva TESLA FEST 2011 održanom od 12. do 15. oktobra u Novom Sadu, bečejski Klub stvaralaca i inovatora Društva intelektualaca „Braća Tan“ imao je zapažen nastup.
Naime, na ovoj manifestaciji svake godine se dodeljuje priznanje za najuspešniju inovaciju, a od preko 140 izlagača iz petnaest zemalja, Rusije, Nemačke, Francuske, Norveške itd. koji su predstavili više od 300 pronalazaka, ove godine njih 119 je nagrađeno zlatnim, srebrnim i bronzanim plaketama s likom Nikole Tesle, među njima su i trojica inovatora iz Bečeja.
Zlatna plaketa sa likom Nikole Tesle dodeljena je Tiboru Šipošu za eksponat „Kuća u kući“. Reč je o ideji za izolaciju i zaštitu kuće. Srebrne plakete su dobili Mihajlo Mecek za inovaciju sajle za vuču i Đerđ Sabo za patent „maus sir“, reč je o dozimetru za postavljanje sredstva za uništavanje poljskih miševa.
Predstavnici Kluba stvaralaca i inovatora Društva intelektualaca „Braća Tan“ ove godine su prvi put učestvovali na ovoj međunarodnoj izložbi.
„Mislim da je velika stvar što smo mi Bečejci bili zapaženi i smatram da smo dobro predstavili naše udruženje. Izložba je bila organizovana na Spensu, bilo je mnogo interesantnih eksponata izlagača i veoma smo bili srećni što smo pored toliko njih mi dobili priznanja sa likom Nikole Tesle“, izneo je svoje utiske Šipoš. On je o svom projektu „Kuća u kući“ rekao: „Posetiocima manifestacije svoj eksponat sam najkraće i najrazumljivije objašnjavao na ovaj način: nije svejedno da li zimi imate zimski kaput ili ne, ili, ako je leto, da li stojite na suncu ili u hladovini. To važi i za kuću. U suštini, reč je o izolaciji kuće, ali i više od toga. Teoretski radi se o tome da treba zamisliti jednu kuću ili stambeni deo kuće koja je zaštićena vanjskim zidovima, zato se i zove ’kuća u kući’ jer jedna manja kuća stoji u velikoj kući. Duplu kuću su već gradili, samo je nisu tako nazvali. Recimo, ako gradite kuću sa sendvič zidovima, imate unutrašnju i vanjsku kuću na neki način, ali taj razmak između dve kuće je mali i tu se nalazi samo izolacioni materijal. O tom međuprostoru sam mnogo razmišljao i došao sam na ovu ideju. Razmak između vanjskih i unutrašnjih zidova treba da bude najmanje jedan metar da bismo tamo imali vazdušni sloj koji je i izolacija. Taj prostor bi se, s druge strane, mogao iskoristi za razne namene, za odlaganje stvari, garderobe, zimnice, a takve prostorije i inače treba da postoje u kući. Zatim, na taj način dobijate i mogućnost da instalaciju, električnu i vodovodnu, postavite u tom prostoru između dva zida i tako vam je omogućeno da lakše primetite kvar i da ga otklonite bez bušenja i rušenja zidova. Pored toga, ta kuća ili stambeni prostor je zamišljen da ne stoji na zemlji, nego na stubovima i tako se omogućuje iskorišćenje temperature zemlje, koja uvek pruža konstantnu temperaturu oko 15-16 stepeni Celzijusa i taj vazduh će da struji u prostoru između dva zida. Što se tiče isplativosti gradnje ovakvih kuća, ušteda je u grejanju, jer kad počnete sa grejanjem nikad ne krećete od nule zbog te temperature zemlje, ili u hlađenju nema potrebe za klima uređajima, opet iz istog razloga, dobijate mnogo skladišnog prostora, koji inače treba da postoji u kući itd. Došao sam na ovu ideju zbog kuća koje su se nekada gradile i koje su bile ukopane u zemlju tzv. zemunice, ili starinske kuće koje su imale velike podrume u kojima je gotovo čitave godine jednaka temperatura, zatim u takvim kućama su postojale tzv. tople sobe koje se nalaze u središnjem delu kuće i nemaju dodira sa vanjskim zidovima, pa je u njima zimi i bez grejanja najtoplije, a leti hladovina. A tu je i priča jednog prijatelja o tome šta su nekada naši preci radili za vreme letnjih poljskih radova. Naime, mlađi ljudi su radili na njivama dok su stariji i po tim visokim temperaturama sedeli ispred kuće na hoklicama u opaklijama. Odgore su bili zaštićeni tim opaklijama, a pošto su one bile do zemlje, zemlja ih je hladila svojom temperaturom“. Na pitanje šta ova nagrada znači za njega, Šipoš je odgovorio da je to veliko priznanje koje bi svakom čoveku prijalo, da ga drugi ljudi primete i zapaze ono što radi, ali je veći značaj u tome što se ovim priznanjem promoviše i Klub stvaralaca i inovatora.
„Nemam neku ambiciju, niti nekog trgovačkog duha u vezi toga, jednostavno imam dosta ideja i hoću to da prenosim. Želim da rešavam svakodnevne probleme. Obično takve stvari ne kritikujem nego ih rešavam, jer ako može bolje onda to treba i rešiti, to je moj pristup. Moj cilj bi bio da u naš klub privučemo više mladih. Na ovoj izložbi su nešto učinili po tom pitanju, akcenat je bio da mladi istraživači i inovatori budu zastupljeni u većem broju i bilo je dosta učenika i studenata. Bilo je naglašeno da nije inovacija samo tehnika, vi možete uneti nešto novo, nešto drugačije, nešto bolje u raznim oblastima života, na primer u zakonodavstvu, u nastavnom programu, u rešavanju matematičkih zadataka i slično. Inovacija je drugačije razmišljanje koje može da se razvija, i mislim da možete podstaći ljude da to cene. Jer nije svejedno, ako neko izmisli ili pronađe nešto novo, da li će to okolina ceniti ili ne, ali ako mi stvaramo takvu atmosferu, recimo, kao što je TESLA FEST, koji je bio dobro i lepo organizovan, a publika je mogla da zaključi da treba dati neki značaj ljudima koji imaju nove ideje, to je već uspeh“, rekao je Tibor Šipoš, predsednik Kluba stvaralaca i inovatora iz Bečeja i jedan od dobitnika priznanja na TESLA FESTU.
LJ.M.
