trg_fontane
U opštini Bečej u toku je izrada Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini. Krajnji rok za izradu plana korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini je 31. mart, međutim, prema rečima člana Opštinskog veća zaduženog za oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja Anđelka Miškovića, veliki problem predstavlja novi Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, po kom svi uzgajivači stoke imaju prava da se prijave za zakup državnog zemljišta.
– Do sada su prioritet imali oni koji imaju umatičena grla, a od sada će moći svi da se prijave. To znači da sa 32 ili 33 prijavljenih koliko smo imali do sada, imamo 82 ili 83. I oni koji nemaju nikakvu dokumentaciju o toj situaciji, mogu da se prijave za zakup državnog zemljišta. To je nelogično, ali takav je zakon i mi to moramo da prihvatimo.
Nema nikakvog kriterijuma?
– Nema. Možete da imate dve ovce koje nemaju nikakve papire i možete da konkurišete za državnu zemlju. Poljoprivredni inspektor samo daje potvrdu da imate te dve ovce, a ako su one teške oko 200 kilograma i ako je uslovno grlo 500 kilograma, a vi imate 200 kilograma, računa se procenat koliko je to uslovnih grla. Ili, primera radi, imate 5 ovaca i kada se to preračuna – imate jedno uslovno grlo. Po mom mišljenju to nije logično, jer je neke uzgajivače država terala da se umatiče, da uđu u legalne tokove, a čoban, recimo, u Bačkom Petrovom Selu neće morati ništa da uradi, pri tome ima grla na crno, prodaje na crno i sve radi na crno, a ima pravo da koristi državnu zemlju. Ja sam bio u radnoj grupi koja je radila pravilnik po kome će se državna zemlja odobravati određenim grupama koje za jedno uslovno grlo imaju pravo na jedan hektar. Naša opština je vrlo specifična, jer mi imamo oko 10.000 hektara ili nešto manje, a imamo 25.000 uslovnih grla. Tu će se računati procenat, neće se moći dobiti hektar po uslovnom grlu već 0,35 hektara i tako ćemo rasporediti državnu zemlju. Postojala je ideja da oni koji imaju živinu dobiju 0,2 hektar kao i ostali različiti koeficijenti. Ti koeficijenti ni danas nisu zvanično propisani. Takođe, napomenuo bih da po zakonu morate da odbijate zemljište u vlasništvu od one koju tražite. Na primer, imate 10 uslovnih grla, svojih 5 hektara i onda realno možete da dobijete samo 5 hektara državnog zemljišta. Da bismo znali te podatke, moramo da imamo informacije o svim povezanim licima koja žive sa tom osobom na istoj adresi. Na osnovu obaveza koje ima svaka lokalna samouprava, i mi smo morali da uzmemo izjave da budući zakupac državne zemlje pod moralnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da sa njim u kući žive mama, tata, žena i dvoje dece… Potom tražimo od katastra podatke o zemljištu koji se vodi na mamu, tatu, ženu i decu, potom se prave tabele, poredi se… Mislim da to nije najbolji način, jer bukvalno se veruje na „časnu reč“. Kada sve to proverimo i uvedemo u tabelu, dobije se podatak koliko zemlje određeno lice već obrađuje i koliko potražuje. Onda se njegova zemlja oduzima i država mu omogućuje da zakupi samo ostatak. Sve ovo je malo škakljiva tema…
Tu je, zatim, i povraćaj oduzete imovine.
– Našoj komisiji za dodelu državne zemlje restitucija pravi ogroman problem. Ja sam apsolutno za restituciju, za to da se sva zemlja vrati vlasnicima, ali to treba uraditi na određeni način. Učio sam kako se to radi. Radi se na način da se odredi komasaciona masa iz koje se deli. Međutim, kod nas te mase nema, nego je sve u masi i svi mogu sve da uzimaju. To je ludost, jer ako gledamo dugoročno, svako od nas će želeti i uzeti najbolju zemlju. Prvo ćemo tražiti prvu klasu zemlje, pa onda drugu klasu zemljišta i na kraju će državi ostati 6. klasa zemljišta. Hoću da kažem da bi restitucija trebalo da se uradi tako da ako je, na primer, moj deda imao 6. klasu zemljišta, meni se ne sme vratiti zemlja prve klase, već samo „gora“ klasa od one koju je moj deda imao. Imamo situaciju da grupa advokata bira zemljište koje želi zato što nema komasacione mase. Mi smo 70 godina gradili komplekse koji su sigurno unapredili privredu ove države, ne samo Bečeja, i sad ćemo to da iscepkamo zbog nekih sitnih interesa pojedinih ljudi. To je nešto na šta ja ne mogu nigde da dobijem odgovor. Ministarstvo poljoprivrede, Agencija za restituciju, pa i lokalna samouprava nemaju nikakvu međusobnu vezu. Mi podatak o tome da je nekom vraćena zemlja saznamo od advokata ili od osobe kojoj je vraćena zemlja. On dođe kod nas, saopšti da mu je vraćena zemlja i zahteva da „izbacimo“ osobu koja je obrađivala tu zemlju i za koju je platila zakup za određeno vreme. To je još jedna nelogičnost. Drugo, ukoliko vi potpišete ugovor sa državom, platite zakup, logično je da se do isteka roka zakupa promeni vlasnik zemljišta, ali ste do isteka zakupa vi korisnik te zemlje. Ne može novi vlasnik da upada na zemljište, pravi probleme, dovodi se policija… On je postao vlasnik tokom vegetacione sezone ili tokom ekonomske godine i tek nakon isteka zakupa bi trebao da uđe u posed. Nelogično je da novi vlasnik usred sezone, kad je zakupac te zemlje investirao, upada i tera ga sa te zemlje. Pri svemu tome država na sebe preuzima troškove koje je zakupac uložio u proizvodnju. To su sve stvari koje nisu rešene. Trebalo bi odrediti neki datum, 1. novembar ili 30. oktobar, a to što se ne desi do tog datuma (povraćaj zemljišta; prim. nov) ne sme da se desi do sledećeg 30. oktobra. To bi trebalo da su momenti kada se dešavaju ulasci i izlasci iz poseda, ni pre, ni kasnije. Ja bih pokušao to na taj način da rešavam. Povraćaj zemljišta bi trebalo da ide brže iz razloga što se vraća velika površina zemljišta, a planiranje našeg budžeta od izdavanja zemljišta je vrlo specifično. Mi nešto planiramo, u međuvremenu se zemlja vrati vlasniku i nemamo planirani prihod. Bolje je preseći, pa da znamo šta i koliko da planiramo, da obećamo, a ovako se pokreću ljudi i mašinerija i na kraju od toga ne bude ništa.
Što se zakupa državne zemlje tiče, kada su rokovi?
– Do 31. marta program mora biti izrađen, potom na taj program treba da se dobije saglasnost, tako da u narednih dva-tri meseca se pišu ugovori, odluke, žalbe.
|
„Žive“ salaši koji imaju struju – propadaju oni koji nemaju O projektu elektrifikacije 135 salaša na teritoriji opštine i o javnoj nabavci za taj poduhvat, član Opštinskog veća Anđelko Mišković je rekao: „Prva javna nabavka je propala, jer je ponuđač ponudio izuzetno veliki iznos. Međutim, mislim da je raspisana druga javna nabavka. Ljudi jako lako to primaju: imam trafo, imam banderu, spustiću trafo i praviti struju. To ne može tako. Postoje određena pravila kako se radi elektrifikacija i retko ko može da plati projekat za svoje potrebe. Moja ideja je da napravi elektrifikacija za sva postojeća, katastarski ucrtana salaška mesta. Nemamo mi 135 `živih` salaša, ali i dalje su svi ti salaši ucrtani. Ideja je potekla pre svega od vlasnika salaša koji su na Topolskom putu i koje u nekim drugim fazama nameravamo da pomognemo. U pitanju su `živi` salaši Bukur i Hajin koji i danas ručno muze krave, što je zaista strašno – u 21. veku to je sramotno. Zato mislim da sa delom tog projekta, te investicije, moramo pomoći tim ljudima. Ukoliko s jedne strane pričamo o potencijalnim salašima, a ne pomažemo u obezbeđivanju potrebne infrastrukture, ne možemo od njih da očekujemo da razviju farmu ili neku drugu proizvodnju. Svi salaši koji imaju struju su živi, posećeni i održivi, a oni koji nemaju struju u 21. veku, nemaju ni kvalitetnu vodu za piće i često, vremenom, propadaju i nestaju. Zato je ovo jedna prilika da deo novca iskoristimo i za tu namenu i ja se nadam da će to uroditi plodom.“ B.M. |
Prošle i pretprošle godine je dosta toga urađeno od novca od zakupa državnog zemljišta što se tiče infrastrukture, kolskih puteva, mostića… Da li će tako biti i ove godine?
– Mi smo pred kraj 2016. godine završili još jedan projekat u sufinansiranju zajedno sa pokrajinom, reč je o dodatnom čišćenju kanala. Krajem sledeće godine ćemo doći na nivo da je cela kanalska mreža pročišćena jednom u četiri godine. To je veoma dobra stvar, jer u slučaju velikih padavina mi smo sa pročišćenom kanalskom mrežom izuzetno zaštićeni. S druge strane, potpisan je ugovor o izgradnji crpne stanice u Bačkom Petrovom Selu. Ono ima kanale koji bukvalno ni za šta ne služe. Oni imaju ulogu samo u slučaju odvodnjavanja. Postojeća crpna stanica na Čiku prema Molu ne može da primi veliku količinu vode, jer je zastarela, stara je više od 40 godina. Na njoj mora da se menja motor i sve ostalo, a to iziskuje velike troškove. Mi smo tu planirali crpnu stanicu koja može u kratkom vremenu da radi dvosmerno, da izbacuje vodu, odnosno da snizi nivo podzemne vode u tom delu sela ili da ubacuje vodu iz Tise i vraća u Čik, pa preko ustava da ubacuje u Perlek i da na taj način puni Perlek sa vodom u slučaju potrebe za navodnjavanjem. Ta crpna stanica bi radila na struju, bila bi u ingerenciji DTD „Srednja Bačka“, odnosno JVP Vode Vojvodine, a opština Bečej u jednom momentu sve to poklanja u opštem interesu. Svi ugovori sa JVP Vode Vojvodine su već potpisani.
Kada će biti započeti ti radovi?
– Radovi bi trebali da budu započeti tokom ove godine, nadam se da će to biti već u martu ili aprilu, najkasnije u junu. Pripreme su već u toku. Potrebne su posebne dozvole, jer će se bušiti dolma.
V. Filipčev
