trg_fontane
Najnovijom blokadom računa bečejske Toplane pored smetnje u poslovanju, isplate zarada zaposlenima, izmirenja obaveza prema poslovnim partnerima, aktivnostima za godišnji remont i pripreme sistema za novu grejnu sezonu, ugrožena je i realizacija najavljenog projekta za korišćenje geotermalne energije u daljinskom sistemu grejanja u Bečeju, po čemu bi ovo javno preduzeće bilo prvo u Srbiji.
Predstavnici nemačke razvojne banke KfW su nedavno bili u poseti Bečeju, kako je rečeno, u cilju podrške i finansiranju projekta izgradnje toplane na geotermalnu energiju, odnosno tema razgovora je bila investicija i ulaganje u izgradnju geotermalnog postrojenja u Bečeju.
KfW banku su predstavljali Jirgen Kern, šef grupe za energetiku, Bodo Šmeling rukovodilac projekta, Sven Hartman, savetnik za tehnička pitanja i saradnici na projektu Korina Kol, Borislav Obradović i Ana Pajković, predstavnik švajcarske ambasade, odnosno švajcarske agencije koja je uključena u projekat DKTI (Nemačka klimatsko-tehnološka inicijativa).
– Ovo je samo nastavak aktivnosti koje su započete 2012. godine – kaže direktor JP Toplana Dejan Vuković. – Nakon upoznavanja s mogućnostima korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja, usledio je kontakt sa nemačkom firmom GTN koja je zajedno sa KfW inicirala izradu studije o mogućnosti i isplativosti korišćenja našeg geotermalnog izvora u sistemu daljinskog grejanja. Taj projekat od strane GTN-a, kao stručne, konsultantske kuće je završen 2015. godine i prezentovan je u martu te godine na Geološkom fakultetu u Beogradu. Posle toga su usledile dalje aktivnosti na implementaciji tog projekta, tako da su ove godine, u januaru, predstavnici GTN-a predstavili projekat KfW-u u Nemačkoj koji je dobio izuzetno pozitivne ocene i KfW je izrazio spremnost da uđe u finansiranje takvog projekta. Inače, sve se radi u saradnji KfW i Vladom Republike Srbije i to sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom rudarstva i energetike, jer u paketu treba da bude pet toplana iz Srbije. Na sastanku KfW-a sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom rudarstva i energetike je pored toplana iz Zvornika, Nove Varoši, Prijepolja i Novog Pazara iskazana namera da se i bečejska Toplana uvrsti u taj projekat.
Šta je sledeći korak?
– Treba da usledi skupštinska odluka kod nas koja je formalne prirode i ta odluka je o posvećenosti i podršci ovom projektu. Posle toga kreće saradnja na projektovanju sistema i prema planu bismo to trebali da počnemo tokom ove godine, kada treba da bude raspisan međunarodni tender za projektovanje postrojenja.
Ukoliko sve bude teklo po planu, koliko bi trebalo vremena da projekat bude realizovan i postrojenje u upotrebi?
– Na osnovu dosadašnjeg iskustva procenjujem da će nam biti potrebno dve do tri godine. Od raspisivanja tendera do odabira izvođača, konsultanata na projektu itd. To nije mali posao. Treba ishodovati i sve dozvole, jer se radi o kogenerativnom postrojenju, što znači da će se proizvoditi i struja i toplotna energija.
Gde se planira mesto tog postrojenja?
– Planiramo da se postrojenje gradi tamo gde je bušotina, kao i izmenjivač, praktično sistemom pumpi će vrela voda da ide kroz postojeću mrežu.
Da li postojeći sistem instalacije zadovoljava potrebe ovakvog projekta? I koliko će domaćinstava biti obuhvaćeno takvim načinom grejanja?
– Što se tiče mreže, mreža može da nam posluži za korišćenje izvora ali ona nije u mogućnosti da preko nje izvučemo maksimalan potencijal. Potrebni su veliki i ozbiljni zahvati na mreži. Mislim na kompletnu rekonstrukciju mreže u tom delu koji bi se snabdevao sa ovog izvora i samo tako bi ovaj izvor postao 100 odsto iskorišćen. Mi smo se sa predstavnicima KfW-a dotakli teme rekonstrukcije mreže i oni su izrazili spremnost da finansiraju i taj deo, kako bismo paralelno sa izgradnjom postrojenja ušli i u taj deo rekonstrukcije mreže i da u jednom trenutku dobijemo pripremljen teren za korišćenje geotermalne energije. Uslovi kredita su izuzetno povoljni.
Koji je obim investicije?
– Ukupan obim, sa izgradnjom postrojenja i sa rekonstrukcijom mreže, bi bio oko 4,5 miliona evra. Investitor bi bila Toplana Bečej, ona bi i dalje bila vlasnik svojih postrojenja. Opština bi bila nosilac investicije, a garant bi bili Ministarstvo finansija i Ministarstvo rudarstva i energetike. Dakle, KfW banka bi obezbedila kredit za ukupnu investiciju od 4,5 miliona evra, a garant bi bila Vlada Republike Srbije.
Ko izrađuje projekat?
– Oni će sve uraditi. Raspisaće međunarodni tender, odabraće izvođača, oni preuzimaju i vode ceo postupak sa konsultantima i stručnjacima iz te oblasti. Napomenuo bih da se u Srbiji nigde ne koristi geotermalna energija u sistemu daljinskog grejanja i mislim da je to jedna bitna i edukativna stvar pored ove prioritetne, ekonomske. Napominjem da je sa razvojnom bankom Nemačke, sa kojom je potpisan međudržavni ugovor o saradnji, takvi uslovi pod kojim bismo dobili kredit ne mogu da se nađu nigde na tržištu. To je kredit koji je dugoročan, plan je da otplata bude od 15 do 18 godina, grejs period oko 3 godine, a kamatna stopa 1 odsto, pa i niža.
Koliko će biti jeftinije grejanje građanima koji koriste usluge Toplane?
– Mislim da će biti minimum 20 odsto jeftinije grejanje.
Znači uštedom od 20 odsto na planirani vremenski period u ukupnom bilansu kredit bi praktično bio vraćen?
– Tako je – rekao je Dejan Vuković.
V. Filipčev
