trg_fontane
„Treba biti fanatik da bi se čovek bavio ovim hobijem“, rekli su uglas i kroz smeh trojica entuzijasta iz Bečeja, Gabor Lastovič, Ervin Penzeš i Đerđ Balint, ljubitelji avio-modelarstva. Oni se bave izradom avio-modela još od školskih dana.
„Još u petom razredu osnovne škole sam se učlanio u Aeroklub Bečej, jer me je interesovalo letenje i od tada do danas sam član kluba. Trenutno sam predsednik Aerokluba ali on, u stvari, postoji više na papiru – jeste registrovan u Vazduhoplovnom savezu Srbije, međutim, zbog loše finansijske situacije nismo bili u mogućnosti da plaćamo članarinu, tako da je automatski izbrisan sa spiska, nemamo prava na sportske dozvole i takmičenja. Ipak, nas nekoliko individualaca, a tu je još i Ištvan Nađ, se okupljamo i radimo“, rekao je Ervin Penzeš.
Đerđ Balint se ovim hobijem bavi više od 40 godina. „Ranije sam kao modelar bio opredeljen za jedrilice, pa za kružno komandovane modele aviona, zatim sam imao pauzu od nekoliko godina i evo, poslednjih desetak godina sam ponovo u tome, ali sa drugom vrstom modela. To su radio-komandovani (RC) modeli aviona, ima ih od drveta, plastike, stirodura, kartona i staklenih vlakana i drugih materijala“, objasnio je Balint.
Najmlađi član ekipe je Gabor Lastovič koji je ovim hobijem ponovo počeo da se bavi pre dve-tri godine: „Za to je ’kriv’ Ervin. Pozvao me je da sa njim odem na Palić, gde je održan susret iz avio-modelarstva. Tamo sam imao prilike da vidim kakvih modela ima, kasnije sam kupio jedan model aviona i tako je počelo, a sada ih samostalno izrađujem. Naravno, i Ervin i čika Đerđ su mi u početku pomagali oko izrade aviona i naučili me svemu oko letenja, odnosno upravljanja letelicom, jer ono što sam još u osnovnoj školi radio bili su mali modeli i to je bilo više kao igra. Odmalena sam imao želju da letim, volim letenje i sve što je vezano za to, a ovo je idealna prilika da taj san na neki način ostvarim. Uzmem model i sa daljinskim komandovanjem njime upravljam. Doživljaj je sličan kao da letim. Pored toga, prija mi mir kada se nađem u prirodi, gde nema nikoga, nema buke, gužve. Obično to radim sa svojom porodicom, mada se često okupimo nas nekoliko i izađemo na čistinu da ’letimo’, to se tako kaže. Naravno, tu je onda druženje i zezanje, moglo bi se reći da je to neka vrsta igre za odrasle. Međutim, u ovoj igri postoje opasnosti od povređivanja nekoga u okolini ili nas samih, zato obično radimo na Zalivnom polju, gde nema ljudi, drva, bandera. Sa druge strane, naši modeli nisu baš jeftini i potreban je oprez i koncentracija da se svaki let uspešno izvede, ali i da sletanje bude uspešno“, objasnio je Lastovič.
I Ervin Penzeš je rekao da je izabrao ovaj hobi zbog neostvarene želje iz detinjstva da postane pilot, dok se Đerđ Balint bavi modelarstvom jer želi da napravi nešto i voli tehniku.
Modele aviona uglavnom prave sami, međutim, kada imaju para, kupe i gotov model, a kada se on razbije, kreću ispočetka, popravljaju ga ako je moguće i ponovo sklapaju. Delove nabavljaju iz Mađarske, Austrije i Kine, preko interneta ili preko prijatelja i poznanika.
„To je dosta skup hobi, cena jednog modela, ako već imate ostale stvari koje su potrebne za njega, je oko 300 evra i reč je o najobičnijem modelu koji nema ništa od elektronike, tako da za to treba izdvojiti još oko 200 evra“, rekao je Balint.
Prema objašnjenjima modelara, postoje i gotovi fabrički modeli sa svim delovima koji koštaju od 8.000 do 15.000 dinara, ali su relativno lošeg kvaliteta.
„Ja sam upravo pogrešio što sam kupio takav model, jer me je u suštini skuplje koštao, pošto sam morao da ga popravim i kupim još neke delove. Posle prvog pokušaja poletanja ni 10 sekundi nije bio u vazduhu i srušio se. Takve situacije su presudne, jer možete da izgubite volju kada se desi da avion odmah, pri prvom pokušaju, razbijete, a kod ovih jeftinijih modela se upravo to dešava. Ili treba da uzmete neki bolji model i da se na njemu učite, a isplati se dati više novca, jer kvalitetniji model može da se očuva“, objasnio je Lastovič.
Što se tiče omiljenih modela, za Penzeša i Balinta su to elektromotorne jedrilice. „Njih elektromotor povuče u vazduh, onda ga isključim i avion praktično lebdi u vazduhu oko pola sata, mada to zavisi od vremena i od termike. Sad sam pravio druge modele, ali ih još nisam isprobao“, pojasnio je Balint, dok je Lastovič dodao da ih ima nekoliko: „Svaki je interesantan na svoj način. Posedujem modele koji imaju raspon krila od 80 centimetara pa do metar i po, imam raznih modela različitih karakteristika. Svaki model se drugačije ponaša u vazduhu“.
Od vrste i modela zavisi koliko je vremena potrebno da se napravi avion.
Bečejski modelari su rekli da je samo za sklapanje modela aviona u proseku potrebno oko dva meseca, dok tri-četiri meseca treba ako se model pravi. Penzeš je rekao da ne zna koliko je avio-modela do sada napravio, Balint ih je napravio četrdesetak, a trenutno ima 6-7 komada od kojih neki još nisu „leteli“, dok je Lastovič do sada napravio tri modela od stirodura i još tri modela koje je preuzeo kao polovne, pa ih je preradio i popravio.
Prisećajući se svog prvog modela aviona Balint je rekao: „To je bio A1 model jedrilice koji se ručno, sa sajlom povlačio u vazduh. Pravio sam ga sigurno godinu dana, jer sam bio početnik. Kasnije, kada se uvežba rad i nauči suština, ide malo brže. Kada sam taj svoj prvi model uspešno povukao u vazduh, otišao je u visinu, uhvatila ga je termika i odleteo je negde… Više ga nisam ni video. I to se dešava“.
Ipak, nije najgore kada avion odleti, već njegovo rušenje i razbijanje.
„Ima toga da duže traje put nego vreme provedeno na polju, pustimo avion, leti deset sekundi, padne i to je kraj. Onda idemo kući i još tri meseca radimo na popravci modela“, objasnio je Penzeš, a Lastovič je dodao da su mu dva modela tako otišla u „penziju“ i sad vise sa plafona. „Najgore je to što svako razbijanje aviona zna čoveka jako da zaboli, pogotovo ako snimamo letove, pa posle vidimo gde je greška, zašto je došlo do pada. Zimus sam napravio model MIG-29 od stirodura i čekao sam mesec i po dana da vreme dozvoli da izađemo na polje. Prvog lepog vikenda smo izašli na livadu, poslao sam avion gore, uradio je jedan krug i pao je. Od tog dana ga popravljam. Popraviću ga i ponovo će leteti, to znam. Treba znati upravljati avionom, ali treba i da znate da ga sklopite ili popravite. Kod ovog hobija je bitno poznavati tehniku, prvo učite teoriju, pa poznavanje vremenskih uslova. Zatim treba vežbati, vežbati i vežbati samo ’letenje’, to je ono što daje samopouzdanje i sigurnost kada upravljate avionom i to je ono što me najviše privlači. Prošle godine sam imao preko 100 sati leta i još nisam siguran u to da li ono što radim dobro radim“, rekao je Lastovič.
Mnogi odustaju od ovog sporta zbog neuspeha. Balint je rekao da ga nijedno razbijanje aviona nije nateralo na to da razmišlja o odustajanju: „Možda u tom momentu ili tog dana u duši mi nije sve kako treba, ali posle toga već počinjem da pravim novi model. U klubu nas je bilo sigurno 30-40 ljudi i većina je odustala, ali ne zbog toga što nisu hteli da rade, nego klub nije više bio u funkciji, nismo se okupljali i polako je nestala motivacija. Potrebno je druženje, da jedni druge podržavamo i podstičemo, kad vidiš da drugi rade, da lete, onda i ti dobiješ volju. U ovom hobiju uneseš sebe već kad praviš model, a tek posle dolazi ona, možda interesantnija faza kada ispituješ sebe da li si dobro napravio model, gde si pogrešio, gde nisi i da li uopšte ta stvar koju si napravio leti?! Međutim, postoji i druga varijanta, ko ima para kupuje potpuno gotov model i odmah može da leti“, rekao je Balint. Po mišljenju Penzeša danas većina pribegava ovoj drugoj varijanti: „Sve je manje onih koji sami izrađuju modele, uglavnom kupuju već gotove i lete. A kad je reč o letenju, svi misle da je to jednostavno, da treba samo uzeti upravljač u ruke, i to je to“.
Modelari su sa puno žara pričali o kategorijama i klasama avio-modela kojih ima više od 40, o takmičenjima koja se svake godine održavaju u mnogim zemljama sveta, o tome da neki zaljubljenici u modelarstvo žive specifičnim stilom života, u kamp prikolicama i putuju sa takmičenja na takmičenje.
„Ovo je specifičan hobi i za gledaoca je pomalo dosadno da posmatra kako neko sa zemlje upravlja malim avionom. Zato treba voleti letenje, a pre svega treba biti fanatik za taj hobi i u tome uživati, inače nema svrhe uopšte to raditi. Ko to voli, može nas naći na Zalivnom polju, gde obično letimo prvenstveno zbog bezbednosti i prostora, a znaju se i neka nepisana pravila u ponašanju tokom letenja. Mi smo voljni da pomognemo svakome ko bi želeo da proba i da mu pokažemo i naučimo ga sve što znamo o avio-modelarstvu“, rekao je Gabor Lastovič.
Inače, u Subotici je posle deset godina pauze, 11. aprila održan Kup Subotice u F5J kategoriji i na tom takmičenju su učestvovali i Bečejci. Đerđ Balint je osvojio drugo, Gabor Lastovič treće, a Ervin Penzeš sedmo mesto.
LJ.M.
