(Fotografije: Bečejski mozaik)Umesto obeležavanja punoletstva, mature i planova za studije, porodica Prodanović iz Bačkog Gradišta u tišini živi petogodišnjicu trenutka nesreće kada je vreme za njih stalo. Tog 26. marta 2021. godine, trinaestogodišnji dečak, veseo i znatiželjan sedmak koji je planirao da upiše srednju školu u Novom Sadu, prestao je da postoji. Danas je Aleksa Prodanović osamnaestogodišnjak, zarobljen u sopstvenom telu, nepokretan.
Pre pet godina, 26. marta 2021. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da da su policajci „u Novom Sadu uhapsili K.P. (1957) iz Bačkog Jarka zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. On se tereti da je 26. marta, vozeći automobil u alkoholisanom stanju lokalnim putem u blizini Bačkog Gradišta, udario troje dece koja su tom prilikom povređena, a jedno dete je zadobilo teške povrede opasne po život“.
To dete – bio je Aleksa.
Majka kao lekar, fizioterapeut, negovatelj, advokat
Njegova majka, Livia Kelemen Prodanović, koja pola decenije neguje nepokretno dete, priseća se perioda nakon nesreće, kada je, nakon četiri meseca bolničke borbe, porodica vraćena kući bez jasnih uputstava ili sistemske podrške.
„Dok su se lekari borili za Aleksin život, ređale su se komplikacije i infekcije, sve dok ga nakon četiri meseca nismo doneli kući iz bolnice“, kaže majka.
Dete je vraćeno kući bez jasnih uputstava i sistemske podrške.
„Sve smo naučili sami – preko interneta i stručnih časopisa. Pet godina ga preko stome hranimo, pojimo, dajemo lekove. Dom zdravlja, pozivajući se na nedostatak resursa, nije mu obezbedio fizioterapiju, nismo dobili uput za rehabilitaciju, ja ga vežbam na osnovu onoga što sam videla na internetu i u bolnici. Pre nesreće smo iz kredita renovirali ovu staru kuću, ali smo zbog Alekse uzeli nove kredite da bismo mogli da ga izvedemo na vazduh, trebali su nam novi prozori i sistem grejanja koji obezbeđuje stalnu temperaturu, jer svaka bolest za njega može da bude kobna, ali kupatilo još nismo mogli da prilagodimo da bismo tamo mogli da ga unesemo u kolicima na kupanje. Opština je podržala zamenu krova“, objašnjava Livia.
Pravne i finansijske prepreke
Aleksina majka je nastavnica engleskog jezika u lokalnoj osnovnoj školi, do 18. godine sina mogla je da bude na bolovanju kao negovateljica svog deteta, ali je ova mogućnost prestala punoletstvom Alekse, u januaru ove godine. Ona je trenutno na običnom bolovanju, prima samo 65 odsto plate.
„Smatram nepravdom to što, zato što je neko odlučio da pijan sedne za volan, ja moram da napustim svoje radno mesto da bih mogla da negujem svog sina. Zatražila sam sada produženo roditeljsko staranje, i tražiću da mi daju 100-procentno bolovanje dokle god on živi, iako znam da će to odbiti. Mislim da mi država duguje toliko da mogu svom sinu da pružim jedinu stvar koju mu u ovom stanju mogu dati: palijativnu negu. Trenutno osećam da nemam skoro ni na šta pravo, dok krivac mirno sedi kod kuće”, kaže Livia.
Objašnjava da je bilo predloga da se sada vrati na posao i da plati nekog da neguje sina.
„Drugi se ne usuđuje da ga dotakne, a ja ga ne bih ni poverila drugome. Ja spavam kada i on, nikada više od četiri sata u kontinuitetu, sa suprugom dežuramo nad njim u smenama. Izbegavamo ljude, zbog opasnosti od infekcija“, objašnjava Livia.
Tragična nesreća promenila je život cele porodice – i Aleksinog mlađeg brata koji je tada imao 11 godina.
„Pratim medicinsku literaturu zbog starijeg sina i pratim psihologiju zbog mlađeg, koji je izgubio svog obožavanog brata takvog kakvog ga je poznavao – a malo i svoje roditelje. Ali on ima pravo na normalan život, zato se i mi trudimo da smognemo snage”, kaže Livia.
Koliko vredi život deteta?
Aleksini roditelji, majka Livia i otac Vladimir Prodanović oglasili su se na petogodišnjicu tragedije apelujući na vozače da ne sednu pijani u auto, kako se ovakva nesreća više nikada ne bi ponovila.
Investicija u pukotinama
Nesreća pre pet godina ponovo je otvorila pitanje bezbednosti na neosvetljenoj deonici dugoj oko dva kilometra koja vodi ka vikend naselju u Bačkom Gradištu.
Nakon višegodišnjih apela građana Bačkog Gradišta, pešačko-biciklistička staza od Bačkog Gradišta do Bisernog ostrva izgrađena je neposredno pre lokalnih izbora u maju 2024. godine – bez osvetljenja, koje je obećano, ali nije izgrađeno.
Oštećenja na stazi dužine manje od dva kilometra, koja je plaćena oko pola miliona evra, pojavila su se nakon samo tri meseca od završetka izgradnje.
Jedina, uslovno rečeno, pozitivna stvar nakon tragedije mogla je da bude upravo ova pešačko-biciklistička staza – ali je njeno stanje danas opasno po bezbednost pešaka i za vožnju bicikla.
Podsetimo, izgradnja staze započeta je 12. februara a primopredaja radova obavljena je 15. maja 2024. godine. Radove, ukupne vrednosti 57,6 miliona dinara (približno 492.000 evra) finansirali su Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj sa 42,6 i opština Bečej sa 15 miliona dinara. Izgradnje staze je u oktobru 2023. dodeljen jedinom ponuđaču, preduzeću „Extra Auto Transport“ d.o.o. iz Vrbasa, a nadzor je poveren grupi predvođenoj „Laboratorijskim putnim centrom“ iz Novog Sada, takođe jedinom ponuđaču.
Aleksina porodica bori se sama: osećaju da su ih institucije izneverile, većina prijatelja je nestala, a njihovi porodični resursi su iscrpljeni.
Od osiguranja su dobili 50 procenata odštete (oko milion dinara), jer prema osiguravajućem društvu deca od svega 13 godina su se kretala nepropisno, u smeru saobraćaja. Roditelji se sada sude za 100 procenata odštete.
U krivičnom postupku protiv K.P. presuda do danas nije doneta. Naredno ročište u Osnovnom sudu u Bečeju zakazano je za sredinu aprila.
K.D.F.
