trg_fontane
I pored svetske ekonomske krize, Sojaprotein, jedna od najznačajnijih prerađivača uljarica ne samo u Vojvodini i Srbiji nego i u regionu pogotovo kada se radi o preradi sojinog zrna, prethodnu godinu okončala je sa pozitivnim bilansom. Štaviše, neke stvari su i unapređene, kao što je to slučaj sa povećavanjem kapaciteta proizvoda namenjenih prehrambenoj industriji i ljudskoj ishrani uz investiciju od oko pet miliona evra.
Međutim, izostalo je ono što je nekoliko puta najavljivano i nagoveštavano, a to je da će u Sojaproteinu, koja je inače jedna od sedam članica Viktorija grupe, biti izgrađena nova fabrika kojom bi se povećali prerađivački kapaciteti. To je trebalo biti realizovano u prethodnoj godini, ali razlog zbog kojeg do toga nije došlo je između ostalog i aktuelna kriza. O onom šta bi trebalo istaći u 2009. godini generalna direktorica Sojaproteina Branislava Pavlović kaže:
– U prvom kvartalu godine smo imali dosta značajnih promena po pitanju reorganizacije i unapređenja korporativnog upravljanja i same reorganizacije u smislu unapređenja i razgraničenja delatnosti u odnosu na druge članice Viktorija grupe. Jedna od tih promena koje su se desile i koja je najznačajnija je da je deo poslova i funkcije nabavke sirovine prenet u delatnost prethodno osnovane firme u Viktorija grupi. Kompletna nabavka zrna soje i ostalih uljarica kojima smo se do sada bavili, ugovaranje i otkup uljanih i ostalih ratarskih kultura, naročito onih koje su poslednjih godina bile zastupljene u delatnosti Sojaproteina, a to je kupovina pšenice, kukuruza, radi izvoza pre svega, i svi ostali poslovi u vezi sa ovim preneti su na Viktorija logistiku koja je preuzela i određen broj zaposlenih i nastaviće da radi poslove nabavke sirovine za Sojaprotein, ali i za Viktorija oil, takođe članicu Viktorija grupe. Pored toga obezbeđen je značajan sopstveni smeštaj roba kupovinom silosa i drugog skladišnog prostora u Vojvodini, Mačvi i „užoj“ Srbiji, a u okviru nove firme organizovan je i sopstveni transport čime su praktično zaokruženi svi elementi počev od ugovaranja, otkupa, skladištenja pa sve do transporta, tako da je Sojaprotein, zbog prepoznavanja i očuvanja svoje osnovne delatnosti, a to je pre svega prerada zrna soje u proizvode od soje, rasterećena tog obima posla. Ovo je učinjeno zbog efikasnijeg i racionalnijeg rada i podele delatnosti između firmi i u interesu akcionara.
Postoje mišljenja i priče koje kruže da se takvim restrukturiranjem, izmeštanjem delatnosti kojima se Sojaprotein do sada bavila u neke druge sredine, praktično seli i novac i na taj način se siromaši Bečej. Kakav je vaš komentar?
– Novac se ne seli iz Bečeja, jer je sedište Sojaproteina i dalje u Bečeju, a Viktoria logistic u Novom Sadu. Mnogo ranije nego što je došlo do ove reorganizacije i to od 2002.godine, Sojaprotein na osnovu obima prihoda kao i po obimu svojih poreskih obaveza koji su od značaja za fiskalne prihode republike, a po kategorizaciji koja je uređena na nivou Poreske uprave, pripao Centru za velike poreske obveznike i kompletan PDV i ostali porez na osnovu prihoda i zarada se uplaćuju na račun Centra za velike obveznike. Tako je do sada bilo, a tako je i dalje u skladu sa važećim poreskim propisima, a svi ostali porezi koji se plaćaju prema sedištu firme, kao što su porezi na imovinu, na isticanje firme i naknade za građevinsko zemljište se uplaćuju u opštini gde je sedište firme. Istina je da izmeštanjem dela dosadašnje delatnosti Sojaprotein ima manji ukupan prihod, ali ima veću poslovnu dobit što istovremeno utiče i na neto profit, jer kada smo se bavili nabavkom repromaterijala ona je povećavala ukupan prihod, ali je povećavala i ukupan rashod, jer je repromaterijal bio trošak pri nabavci i jedino je marža bila zarada, tako da nije donosila značajnu dobit Sojaproteinu. Prava dobit Sojaproteina je od proizvodnje i prerade, dakle od osnovnog cor biznisa. Osim toga, Sojaprotein kontinuirano i uspešno radi, razvija se, povećava kapacitete prerade, a takođe održava postojeću opremu u funkcionalnom stanju što podrazumeva angažovanje raznih izvođača radova i dobavljača opreme i rezervnih delova, ambalaže i ostalog pomoćnog materijala pre svega iz najbližeg okruženja što svakako, mada posredno, doprinosi poboljšanju materijalnog položaja lokalne zajednice.
Viši teksturati su profitabilniji proizvodi i to je, kada je reč o proizvodnom programu, jedan od strateških ciljeva kojem se teži.
– U 2009. godini smo uložili oko 5 miliona evra u kupovinu nove opreme. Kupljen je novi ekstruder, koji je udvostručio kapacitet za proizvodnju teksturata, kupljen je novi mlin za povećanje kapaciteta proizvodnje sojinog brašna, pre svega punomasnog, zatim su kupljene nova pakerica i punilica koje se koriste za efikasnije, brže, tačnije i kvalitetnije pakovanje i merenje naših proizvoda. Sve ovo je urađeno u cilju povećanja izvoza, jer jedna od najbitnijih i najsigurnijih mera za ublažavanje efekata finansijske krize je povećanje izvoza. Sojaprotein ima prednost i taj benefit da su proizvodi ljudskog programa, teksturati, brašna i grizevi, namenjeni za izvoz gde se tržište dosta proširilo. Do toga je došlo jer su se neki veliki igrači, američki proizvođači i jedna jedina fabrika u Evropi, u Belgiji, koja proizvodi teksturate i izolate zbog nedostatka genetski nemodifikovane soje u Americi i zbog većih cena, potpuno orijentisali na izolate. Nama se zbog toga ukazala šansa za plasman i širenje inotržišta koju smo i iskoristili. Realizovali smo izvoz u 33 zemlje: Severnu Afriku, Bliski istok, Tursku gde do sada nismo izvozili, Saudijsku Arabiju, Siriju, Izrael, baltičke zemlje. To je nešto što zaista pruža veliku šansu za povećanjem plasmana sojinih proizvoda viših faza i po vrednosnom i količinskom izvozu. Naime, 2009. godine izvoz je bio oko 18 miliona evra što je za 2,6 miliona više u odnosu na 2008. Vidljiv je pomak u korist izvoza sojinih proizvoda jer se oko 1,5 miliona odnosi na izvoz trgovačke robe, tu se misli na žitarice, a ostalih 16,5 miliona se odnosi samo na sojine proizvode, dok je 2008. to iznosilo 14 miliona.
Imajući ovo u vidu i izveštaj sa Beogradske berze, stiče se utisak da svetska ekonomska kriza nije ni dotaknula Sojaprotein.
– Sigurno da nije tako. Kriza ima uticaja na sve, ali posledice se najmanje osete u proizvodnji hrane jer je to proizvod koji mora da se koristi i mora da se kupuje. To je povoljna okolnost koju je Sojaprotein iskoristila i uspela da sačuva svoju stabilnost, kako proizvodnu tako i finansijsku, pa čak i da proširi svoju poziciju na tržištu. Ipak, posledice krize se osećaju, pogotovo kroz dnevnu likvidnost.
Šta očekujete u 2010. godini? Pesimisti govore da će biti još teže i gore, a optimisti ističu kao smo prevazišli svetsku ekonomsku krizu.
– Obično je istina negde između. Postoje predispozicije, pre svega u našoj državnoj politici koje mogu da donesu neko poboljšanje, koje, normalno, neće nastupiti odmah. Moja procena je da će prvi kvartal, čak prva polovina godine biti dosta teška, jer će do izražaja doći sve posledice negativnih uticaja krize iz 2009. godine. U ovom periodu će doći do još veće nelikvidnosti i propadanja firmi. S druge strane očekuje se da povoljan uticaj i neku vrstu amortizovanja donesu aktivnosti naše vlade kao što je to ishodovana pomoć od MMF-a i Evropske unije, zatim odmrzavanje trgovinskog sporazuma koji bi trebao da donese benefit u pogledu izvoza, a takođe i nekih zakonskih regulativa koje su pred kraj godine nastupile i prošle skupštinsku proceduru i usvojene su, kao što je Zakon o zaštiti konkurencije koji bi trebao kvalitativno da doprinese jačanju našeg tržišta i sprečavanju korupcije a samim tim omogućavanja privrednim subjektima da bolje realizuju i vrednuju svoju robu na tržištu. Pored toga ove mere bi trebale da spreče sivu ekonomiju koja je prisutna u raznim segmentima kao što su nafta, duvan, automobilska industrija i tako dalje, čime bi se stvorili uslovi da dođe do nekog privrednog porasta. Naravno, sigurno da se ove negativne pojave neće moći u potpunosti suzbiti, jer su prisutne i u zemljama koje su mnogo razvijenije i jače od Srbije, ali će ipak doprineti privrednom poboljšanju i rastu društvenog bruto proizvoda.
Na osnovu ove oprezne procene i ocene onoga što će se dešavati u 2010. godini da li je opravdano pretpostaviti da se od planirane gradnje nove fabrike privremeno odustaje?
– Nije tako. Mi smo napravili investicioni plan za 2010. godinu i u taj plan pored opreme koja je predviđena da se kupi u cilju daljeg povećanja postojećeg proizvodnog programa uneli smo i nastavak investicije odnosno izgradnje fabrike izolata. Upravo je aktuelno razmatranje opcije finansiranja i opredeljivanje za veličinu odnosno obim i kapacitet fabrike. Projekat je dakle aktuelan, započeli smo ga u smislu projektovanja i koncepcijskog rešenja i na neki način odabira opreme, i realizacija će biti sprovedena u 2010. godini, a s obzirom da je reč o velikoj investiciji u pogledu izgradnje samog objekta i izrade opreme, očekuje se da će on biti okončan tek naredne godine – rekla je Branislava Pavlović.
V. Filipčev
