trg_fontaneU današnje vreme brze hrane, instant „kartonskih“ obroka, generalno brzog života, malo je mladih ljudi koji imaju vremena, a i volje, da provode vreme u kuhinji.
Takvi su vrsta koja izumire, međutim, ne daju se lako. Ona je jedna od tih. Maja Prkosovački je svoje kulinarsko umeće učila po sistemu „s kolena na koleno“ i, kako sama kaže, davno je to bilo.
„Mislim da sam tek krenula u osnovnu školu. Moj otac je u to vreme imao slobodnog vremena, pa mi je pokazao ono što je on znao, a to je bio paprikaš“, objašnjava Maja. Iako je zaposlena u privatnoj firmi koja oduzima mnogo vremena Maja obožava da kuva. „Čudno mi je kad neko kaže da ne voli da kuva, ali shvatam da se neko ne pronalazi u tome. Ponekad mi je zamorno da smislim šta da kuvam, pa ispitujem kolege, mamu i svekrvu za ideje. Uvek ima zanimljivih predloga koje ja rado usvojim i još ponešto svoje dodam na meni i tako ispadne ’čaroban ručak.’“
Što se tiče uzora, nikada ih nije imala. Uglavnom su to roditelji i tetke, mada nije gledala na njih kao na uzore, već više kao na kulinarske putokaze. Pošto i sama pripada kategoriji mladih osoba, smatra da nije tačno uverenje da mladi ljudi ne vole da se bave pripremom jela. „Ne bih rekla da ne vole, samo da ne stižu. Današnji tempo života je izuzetno dinamičan. Većinu vremena provodiš na poslu ili si uopšte okupiran obavezama, tako da ne stižeš. Ne kažem da je hrana u restoranu loša, ali lepo je kad staviš na sto nešto što si ti sam spremio.“
Kao i kod svih kuvarica i njoj se provuče poneki kiks, jer „kad počinješ da kuvaš desi se svašta! Ili zagori, ili ’pobegne’ iz šerpe, ili nisi podesila pravu temperaturu a sela si da gledaš seriju! To mi se i sad desi. Sreća je da imam tolerantne ukućane, pa u većini slučajeva prećute. Međutim, na početku mog učenja je bilo svačega. I sada se zahvaljujem komšijama što nisu zvale vatrogasce“, tajanstveno se osmehnula Maja.
Recept koji bi podelila sa čitaocima je priprema milanskih šnicli. „Priprema kratko traje, a zaista je ukusno jelo. Nema mnogo mudrovanja. Spremite šnicle, 6-7 komada, uvaljajte ih u brašno i stavite u nauljen pleh. Pospete preko njih malo vegete, dve kafene kašike, bibera i sitno seckanog belog luka (ja volim više jer daje sjajnu aromu). Prelijete sa 4-5 dcl soka od paradajza pomešanog sa 1 dcl ulja. Stavite da se peče na 150-200 stepeni 30 minuta. Kad je meso pečeno, prelijete sa 2 dcl mleka, vratite u pećnicu i smanjite temperaturu. Kao prilog ovom jelu možete spremiti krompir pire“.
Na kraju kao poruku za buduće i sadašnje kuvarice citira svog oca: „’Maja, hvala za divan ručak’. Kad to čujete, tu malu reč hvale, mislim da je to dovoljan pokretač da i ubuduće spremite poneku kulinarsku ’špeciju’ za vaše voljene.“
M.T.
