Centar za socijalni rad: Nema dovoljno socijalnih stanova

Prema informacijama dobijenih iz Centra za socijalni rad, na teritoriji opštine postoji 39 socijalnih kuća koje su vlasništvo Republike Srbije ali su date na korišćenje ovoj ustanovi.
U gradu Bečeju ima 13 takvih kuća, 13 kuća ima i u Bačkom Gradištu, u Bačkom Petrovom Selu 12, a u Mileševu jedna kuća.

Direktorica Centra za socijalni rad Svetlana Gagić objasnila je da za sve kuće postoji uredna dokumentacija u kojoj može da se vidi osnov po kojem su one date Centru na korišćenje. Međutim, ona nije mogla da da tačne informacije o tome koliko je od tih kuća za upotrebu i koliko ih je za sanaciju.
– Ovo je stari fond kuća koje su iz nekadašnjeg SIZ-a prenete Centru za socijalni rad. Te kuće su davno date na upotrebu i u njima žive socijalno ugroženi ljudi. One su se predavale sa generacije na generaciju, nasleđivale su se. Ko je ušao u takvu kuću tamo je i ostao, a kasnije su njegovi potomci nastavili da žive u njima. Mislim da 40 posto tih kuća nije više za stanovanje, u lošem su stanju, ali nemamo sredstava da ih popravimo. Njih bi trebala da opravlja Republika Srbija, ali ni ona nema sredstava, kao ni lokalna samouprava, tako da smo uradili ono što smo mogli, neku smo podzidali, neku okrečili, omalterisali i to je bilo sve iz raspoloživih sredstava Centra za socijalni rad – rekla je Gagić i dodala da Centar za socijalni rad ne može da rešava stambeno pitanje ni socijalno ugroženih kategorija, ni ostalih, to rešava opština:
– Mi ne dobijamo kuće više po osnovu nasleđa, po osnovu smeštaja, kako su i ove ku-
će, pretpostavljam, svojevremeno dobijene. Svaka kuća koja nema naslednika je stvar u nadležnosti opštine. Mi možemo da dobijemo kuću po osnovu nasleđivanja, isplate troškova doma ili materijalnog obezbeđenja, ali takvih kuća nemamo. Nijedan drugi fond kuća nismo dobili. Postojeće kuće su jako stare i iz tih razloga sam tražila da se odobre sredstva za njihovu popravku ali ih nisam dobila. Čak sam imala i predlog da počnemo da gradimo socijalne stanove, ali ne može ni to. Opština je ta koja treba lokalno stanovništvo koje je socijalno ugroženo da zbrinjava, da rešava stambene potrebe naših sugrađana. Mislim da je zakon za vraćanje imovine na lokalni nivo jako bitan, jer kad bi se ta imovina vratila lokalnoj samoupravi, onda bi ona imala interes da popravlja i obnavlja te kuće.

Materijalno obezbeđenje

Prema evidenciji Centra za socijalni rad, u Bečeju ima 805 korisnika materijalnog obezbeđenja (socijalne pomoći), zaključno sa 30. oktobrom. Međutim, u novembru će taj broj biti bar za 10 posto veći.
– Obrada zahteva za materijalno obezbeđenje se radi do 10. u mesecu. Zahtevi koji stignu posle toga, ulaze u sledeći mesec, ali svako ostvaruje pravo na materijalno obezbeđenje od dana podnošenja zahteva i isplati mu se u narednom mesecu. Mogu da kažem da su socijalna davanja do sada redovno isplaćivana, ali broj korisnika je sve veći – rekla je Svetlana Gagić.
U oktobru 2008. godine bilo je 770 korisnika socijalne pomoći, 2009. godine 794, a ove godine 805 korisnika. U novembru 2009. godine ih je bilo 824, a u decembru 850 lica su ostvarila pravo na materijalno obezbeđenje.
Osnovicu za isplatu materijalnog obezbeđenja svakog meseca propisuje Ministarstvo rada i socijalne politike po kategorijama.
Za pojedinca je to 5.820 dinara, za porodicu sa dva člana 7.996, 10.183 dinara dobija porodica sa tri člana, porodici sa četiri člana pripada 10.901, za porodicu sa pet i više članova 11.646 dinara.
– Ovo se odnosi na to ako su svi u porodici radno nesposobni. Međutim, ako ima radno sposobnih članova od ove osnovice oduzima se dvodnevna propuštena zarada. Informaciju o dnevnicama dobijamo od omladinske zadruge u Bečeju i ona sada iznosi 800 dinara na dan, odnosno 1.600 dinara za dva dana i to se množi sa brojem radno sposobnih članova u porodici. Porodilje do godinu dana računamo u radno nesposobne članove i njima se ne umanjuje materijalno obezbeđenje za ovaj iznos. Postoji još nešto, porodice gde je više radno sposobnih članova ili gde je isti broj radno sposobnih i radno nesposobnih članova, devet meseci imaju pravo na materijalno obezbeđenje i onda se tri meseca pravi prekid. Nakon prekida ponovo mogu da podnesu zahtev. U slučajevima gde ima više radno nesposobnih od radno sposobnih članova ne prekida se pravo na materijalno obezbeđenje, to su, na primer, samohrane majke sa dvoje i više dece, ili stari ljudi, oni koji su prošli starosnu dob i stekli penzijski osnov – objasnila je direktorica Centra za socijalni rad.

Kolike su potrebe bečejske opštine za socijalnim kućama?

– U ovom momentu to je između 100 i 150 naših sugrađana, to jest porodica kojima bi trebalo da se reši stambeno pitanje. U Bečeju ima dosta praznih kuća, ali te kuće imaju svog vlasnika, ali socijalno ugroženi ljudi dolaze sa pitanjem da li oni mogu da uđu u te kuće? Ne mogu da uđu, to ne pripada ni republici, ni Centru, one su privatno vlasništvo, i ne mogu i nemaju pravo da ulaze u tuđu imovinu iako su te kuće prazne. Ljudi dolaze u zabludu da, čim vide praznu kuću, misle da to pripada Centru za socijalni rad.
Direktorica Centra za socijalni rad kaže da je bilo nekoliko slučaja „zamene“ u kući u Bolmanskoj, koja pripada Centru.
– To je naša kuća u kojoj je živele jedna baka, a kada je ona umrla u toj kući su se menjali stanari.

Kako je to moguće ako nemaju nikakve veze sa dotadašnjom stanarkom?

– Pa, oni samo dođu i usele se. Kažu, to mi je bio rođak, ili ovaj mi je brat od tetke itd. Pošto znamo da su iz socijalno ugrožene kategorije i primaju socijalnu pomoć, ne izbacimo ih na ulicu.

To ne bi smelo da se radi.

– Ne bi smelo, onda treba da pokrećete postupak, da idete preko suda da ih sud izbaci, jer im Centar nije dao kuću na korišćenje, ali pošto se nalaze na našoj evidenciji, ostavimo ih tamo, jer ne uzme tu kuću niko ko nije socijalno ugrožen.

LJ.M.