trg_fontane
Rekonstrukcija Pogače je otpočela i građani Bečeja nadgledaju i sa velikim interesovanjem prate tok radova.
Bilo je krajnje vreme da se sa time krene. Kada su ovi radovi najavljivani, opozicione stranke ili pojedinci su protestovali govoreći da sada nije vreme za to, da u Bečeju ima mnogo važnijih stvari da se uradi, da je to skupo i da se ne treba zaduživati. Vreme nikada nije pogodno za zaduživanje a građevinski radovi su uvek skupi. Srećom, ušlo se u posao. Dve reperne tačke u Bečeju, koje vidi svaki posetilac našeg grada, su Pogača i Tisa. Pogača je izgledala sramotno pa svi očekujemo da će sada izgledati lepše. Dosadašnja faza radova ne obećava baš mnogo.
Najpre projekat: projekat može da bude ovakav a može da bude i drugačiji, zavisi od finansija. O dizajnu svako ima drugačije mišljenje. U svakom slučaju, nije potrebna neka futuristička egzibicija kao u Dubaju, koja ne pripada ovoj sredini, nego nešto realno, što povezuje tradiciju i sadašnje potrebe. U tom smislu ovaj usvojeni projekat je uslovno odgovarajući i na 3D prikazu izgleda zanimljivo.
Dobro je što su uklonjene ogromne jele, breze, platani i hrastovi (nisu svi) koji su zaklanjali zgrade. To isto bi trebalo uraditi i sa tujama ispred Tehničke škole. Projekat ozelenjavanja je precizno predvideo vrste biljaka ali izgleda da će zgrade opet biti zaklonjene previše gustim zelenilom što se lepo vidi na slikama.
Tema projekta je i visina i nivelacija platoa. Najviši granitni stepenik prethodnog amfiteatra je bio na odgovarajućoj visini dok je asfalt okolo bio nagojen slojem preko sloja. Iz istog razloga, ni sve ulice koje izbijaju na trg ne završavaju se na istoj visini. Prilikom rekonstrukcije pošlo se od zatečenog stanja a, u stvari, ceo plato je trebalo spustiti do 10 centimetara bez obzira na to što bi u tom slučaju sve sokle na okolnim zgradama trebalo popravljati. Iako se radi samo o nekoliko centimetara ipak bi zgrade na trgu izgledale monumentalnije. Na prethodnom izgledu trga dominirala je rupa i rupa u rupi. Sada se u centralnom delu nazire brdašce iako je ranije najavljivano da neće biti denivelacije nego će pogača biti označena samo drugom bojom.
Izbor materijala za popločavanje, domaćih i stranih proizvođača, je veoma šarolik i bogat. Ima mnogo različitih kvaliteta, oblika, veličina, boja i tekstura. Utisak je da je izbor koji je napravljen nije baš najbolji. A trebalo bi, da se kroz deset godina ne mora opet rekonstruisati trg. Ako se nema novca za najkvalitetnije ploče nemačkog proizvođača, kao što su one u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu, onda je trebalo uzeti makar ploče kao što su one postavljene u Zelenoj ulici između Novosadske i Uroša Predića. U projektu se govori o kombinaciji betonskih ploča i klinker opeke, ali se to na terenu ne vidi. Prava klinker opeka je ona koja se na našim ulicama nalazi u tragovima kao žuti ivičnjak za asfaltirane trotoare koji su urađeni u prvoj deceniji dvadesetog veka. Ona je klizava i nije pogodna za trotoare pa bolje što je nema. Betonski elementi koji su izabrani za popločavanje trga su previše sitni komadi.
Izvođenje radova: sigurno da je trebalo srediti sve podzemne instalacije na trgu i tu se vredno radilo. Verovatno su radovi urađeni kvalitetno, to zna nadzorni organ. Završni glanc nije baš najsjajniji, što će videti i prosečni građanin. Betonski elementi su sitni, sporije i teže se postavljaju a podloga je gruba. Pravilo je da se postavi drenažni sloj debljine tridesetak centimetara od lomljenog kamena ili šljunka, preko njega pet centimetara peska i tek onda betonski elementi. Ovde su ploče ređane na rizlu (sitno lomljeni kamen) gde ne može fino da se upasuje ploča. Na takvoj podlozi naknadno ne pomaže vibro ploča za poravnavanje pa je trotoar neravan, džombast. Sem toga, gledajući u celini ono što je završeno, na pojedinim mestima trotoar je valovit. Bez obzira na renome izvođača, ovo je ipak urađeno nedovoljno kvalitetno. Vrlo brzo biće spoticanja, izvaljenih ploča i barica od kiše koje treba zaobilaziti.
U projektu se govori o pravcima za cirkulaciju i mestima za odmor ali u onoj prezentaciji koja je namenjena javnosti ne vidi se ništa od gradskog mobilijara a valjda će i toga biti. Lokalni vandali sa nestrpljenjem očekuju nešto novo što može da se sruši, slomi, iskrivi, polupa, odnese… Kada trg bude svečano otvoren, potrebno je da i sutradan i sve naredne godine, sve što je postavljeno na njemu uvek funkcioniše, znači, treba čuvarska služba i održavanje.
Prethodna garnitura opštinske vlasti napravila je solidan iskorak u investicijama koje doprinose poboljšanju života u Bečeju. Nadamo se da će i ova vlast učiniti makar toliko. Sledeći veći zadatak trebalo bi da bude kej na Tisi. Važna je pažnja prema privredi, ali važan je i izgled grada, kako zbog stanovnika, tako i zbog posetilaca. Teško će se investitor odlučiti za ulaganje u ovoj sredini ako je grad neuredan i depresivan. Poslednjih tridesetak, pa i više godina, Bečej izuzetno zaostaje u tom pogledu za obližnjim mestima i drugim gradovima slične veličine. Treba mu sistematski vraćati izgubljeni ugled.
Vojin Reljin (nije član nijedne partije)
