trg_fontaneGospodine uredniče,
obraćam se Vama, odnosno Vašim novinama, jer sam saznala da Vaše novine nisu korumpirane i ne pripadaju nijednoj stranci. Sem Vas uspela sam da me primi gospodina Čaba Deli, ombudsman u Bečeju, a svi ostali počev od predsednika opštine, to je okorela birokratija i doći do njih je misaona imenica. Živim u Radičeviću, malom selu od 2007. godine, i borim se kao tigrica da izađem iz srednjeg veka, mada gospodin Pajtić rado ističe da je Vojvodina „srpska Atina“, mada verujem da on ni ne zna gde je moje selo, da je Bački Petrovac, onda bi sigurno znao.
Od kada sam došla u selo, prvo što sam pročitala na obaveštenju Mesne zajednice je oglas „voda nije za piće“, ali računi za naplatu redovno stižu i to uvećani, vlasnik je promenjen, što kaže naš narod „da se Vlasi ne dosete“, jer vlasnik je Vodokanal. Do današnjeg dana niko ne zna kad će voda biti ispravna, niti je kome palo na pamet da izbroji bolesnike od bubrega u ambulanti. Kad čekaju na red kod doktora za recept, ništa nisu uradili jer lek mogu kupiti samo u Bečeju, a na to treba dodati još 260 dinara, jer u selu nema apoteke. Bečejska birokratija kaže da malo ima stanovnika za apoteku, valjda čekaju da nas sve potruju i umremo.
Nije nama samo problem voda, tu su i apoteka, pošta koja radi samo do 11 sati, a struja, psi lutalice i lopovi caruju i tako dalje.
Stiče se utisak da se mafija uortačila, jer više dana struje nema na ulicama i tada lopovi caruju. Nema uličnog svetla od 23. decembra 2011. godine do danas. Bečejska birokratija je donela odluku da ustoliči drugog čoveka iz Bečeja, a njega dobiti telefonom je premija na lotou. Našeg čoveka iz sela mogli smo zvati i noću kad nemamo struje, ali za birokratiju nije bio dobar. Ne znam da li birokrate znaju da je Bečej nekada bio četvrta opština na rang-listi po razvijenosti u Vojvodini, a sada je četvrta na listi otpozadi po razvijenosti.
Mnogo pozdrava od Smilje Bilbije iz Radičevića.
