trg_fontanePažljivim „čitanjem“ izbornih lista na lokalnim izborima u Bečeju, moglo se uočiti da se na pojedinim listama nalazi više članova porodica, bračni drugovi itd. Slična praksa je uočena i u drugim sredinama.
Ta pojava se tumači time da će na taj način da se spreči preletanje odbornika iz jedne stranke u drugu, jer su odbornici, a ne stranke ili grupe građana vlasnici mandata. U Bečeju je ta pojava bila i više nego rasprostranjena u prethodnom mandatu, na taj način je Demokratska stranka izgubila nekoliko odbornika, na taj način je Liga socijaldemokrata Vojvodine „dobila“ lokalnog poslanika, tako je Savez vojvođanskih Mađara ostao bez dela predstavnika (osnovana je GG „Za Bečej“), „odliv“ je bio primećen i iz Liberalno demokratske partije, ali i iz Srpske napredne stranke.
Transparentnost Srbija (TS) navodi da se prisustvo većeg broja članova porodice nosilaca nekoliko uspešnih lokalnih lista tumači u medijima kao nepotizam. S druge strane stižu direktna i uvijena objašnjenja da je ovde u stvari reč o „sredstvu obezbeđenja“ od preletanja odbornika u drugi partijski tabor.
„Argumenti o nepotizmu su sa formalne strane veoma čvrsti i očigledni, mada, s druge strane, nije nikakvo čudo da bračni drugovi ili članovi iste porodice imaju i slična politička opredeljenja. Glavni argument protiv teze o nepotizmu, makar kada je reč o opštinskim odbornicima, jeste to što ove funkcije ne donose značajnu moć ili finansijske blagodeti, osim kada od podrške jednog ili nekoliko odbornika zavisi koja će stranka vladati opštinom. Drugim rečima, ako neki uticajni političar smešta svoje rođake i prijatelje na odborničku listu, to ne čini da bi njima omogućio sticanje koristi (što bi bila suština nepotizma), već da bi ojačao sopstveni položaj“, navodi TS i dodaje da ovu pojavu treba tumačiti kao još jedan pokazatelj jaza između zakona i realnosti. „Političke stranke i vođe na centralnom ili lokalnom nivou se bore za podršku birača. Kada tu podršku dobiju, završili su tek pola posla, jer nije izvesno da će je i održati, pošto su mandati poslanika i odbornika slobodni. Zbog toga što zakonsko rešenje ne odražava realnost političkog života i načina/razloga opredeljivanja birača, značajan deo političkog života i energije odlazi na traganje za načinom kako će se zakoni zaobići. I tako, već decenijama srpski parlamentarni život se kreće između ’pijace’ na kojoj slobodni predstavnici naroda trguju dobijenim mandatima i skupština kao ’akcionarskih društava’ u kojima su poslanici i odbornici samo nužno zlo i ruka koja se radi glasanja diže ili stiska dugme, a u stvari odluke donose partijski lideri koji raspolažu određenim brojem udela u ’preduzeću’ “.
R.M.
