trg_fontaneDok u čitavom svetu postoje tri bazna (ili bazična) sporta, u Bečeju momentalno postoji samo jedan i on se zove plivanje. Gimnastika ovde definitivno ne postoji, a za atletiku – ne zna se.
Bilo bi glupo kuditi bečejske oce što im je plivanje omiljenije od gimnastike ili atletike, ali je istovremeno jednako glupo gasiti već postojeće klubove, na primer seoske fudbalske klubove, koji su deo folklora i društvenog života u svojim sredinama, ili bečejski atletski klub, izraslog na tradiciji koja seže na kraj XIX veka i koji je, i bez filera iz opštinske blagajne, a u saradnji sa dobronamernima, uspeo da organizuje najveću ovogodišnju sportsku priredbu, na kojoj je učešće uzelo oko hiljadu takmičara trkajući se ulicama grada.
U atletskom klubu, ali ne samo u njemu, kažu: nama bi i malo iz opštinske kase bilo dovoljno, „pedesetak hiljada, pa da živi klub“, ali kada se ni to malo ne dobije, a gledaju kako se troše čitavi milioni na druge, jednako ili često, i manje bitne stvari, onda im nije svejedno.
Atletski klub Bečej je na značajnoj raskrsnici. Iz svog saveza je već dobio opomenu da ukoliko, kao ove godine, ni sledeće ne uplati kotizaciju i ne ostvari takmičarske plasmane – sledi mu brisanje, bar što se istog saveza tiče. Da je situacija sasvim ozbiljna potvrđuje i sledeće: klub sem svog žiro-računa, uistinu praznog, i aktivnog sudijskog odbora i par veterana entuzijasta, nema ni podmladak, ni takmičare, ni trenere, pa čak ni mesto gde bi mogli da treniraju.
Od tolike ravnice, nemaju ni zemljanu stazu po kojoj bi trčali.
U klubu kažu da bi im bukvalno bila dovoljna i zemljana staza, međutim, ne mogu oni sami niti da uzurpiraju zemljište, niti da atletsku stazu šacometrijom projektuju. A za to je potreban geometar i samo šest piketa ili narodski rečeno – kočića (za šta je pomenuti, pre par godina, od kluba tražio 15.000 dinara!). Sve ostalo mogu sami i, što je još važnije, imaju dobru volju. Postojali su i postoje takvi tereni – kod Fadipovog kampa, na hipodromu, na vašarištu, pa i na gradskom stadionu, koji će kad tad morati da budu adaptirani i sanirani ili poorani.
Dakle postoji i dobra volja i prostor, nedostaje samo malo sluha kod bečejskih kompozitora aktuelne sportske operete.
U klubu, i pored ovako sumorne opšte slike, ističu da i dalje postoje zaljubljenici u kraljicu sportova, oni stari, ali da dolaze i novi, te da će pokušati da revitalizuju klub. U pregovorima su sa potencijalnim trenerima, sredinom decembra održaće godišnju skupštinu i formirati odbor veterana, a potom ispostaviti zahteve prema opštini. Plan je da, ukoliko sve prođe kako bi trebalo, klub okupi bečejsku mladost i počne sa treninzima, tokom januara i februara „negde u zatvorenom prostoru“, da obavi lekarske preglede, registracije, kotizacije za takmičare, trenere i sudije, a potom u martu „da se izađe napolje“.
Gde je to napolje – još niko ne zna.
Jedna atletska staza bi bila dovoljna za funkcionisanje kluba, za sve atletske treninge, za sva lokalna i školska takmičenja, za rekreativce i pripreme sportista iz drugih sportova.
Ali, danas ta staza još nije na zemlji.
Z.LJ.
