trg_fontane
Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Bratstvo“ u kojoj se obrazuju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom svoj, ali i Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, dočekala je bez đaka u klupama, jer u toj školi su i deca u nižim razredima na takozvanoj onlajn nastavi.
Škola je svoj dan dočekala i bez potrebnog broja stručnjaka i u objektima koji nisu prilagođeni deci sa smetnjama u razvoju.
Direktor Zoltan Horvat kaže da je ove godine „Bratstvo“, kao i čitavo društvo, u vanrednoj situaciji.
„Od ponedeljka cela škola radi onlajn. U odnosu na druge škole kod nas je drugačija situacija, jer smo mi i niža odeljenja vratili na onlajn nastavu, ali što se tiče ostalih uslova, svima je poznato u opštini da radimo u veoma teškim uslovima i zbog finansijskog stanja opštinskog budžeta, ali i zbog tehničkih uslova u kojima radi škola, tako da je priča ista već nekoliko godina, ništa se naročito nije menjalo. Trudimo se da održimo nivo nastave koliko je u našoj moći.“
U školi u kojoj se obrazuju deca sa smetnjama u razvoju su od ponedeljka i niži razredi na takozvanoj onlajn nastavi, za razliku od đaka koji pohađaju niže razrede tipičnih osnovnih škola.
Naime, ovaj problem se pojavio prošlog petka kada su na osnovu uputstva Ministarstva prosvete sve specijalne škole obavestile roditelje da od ponedeljka decu ne dovode u škole. Potom je Ministarstvo prosvete poslalo dodatno uputstvo školama za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kojim su predviđeni koraci koje treba preduzeti prilikom odlučivanja o tome da li će se organizovati neposredna nastava ili nastava na daljinu.
Deci sa smetnjama u razvoju u velikom broju slučajeva ne odgovara nastava na daljinu, jer teže usvajaju gradivo i kad su jedan na jedan sa nastavnikom ili defektologom.
„Po uputstvu koje smo dobili od ministarstva, baletske škole, muzičke škole, škole za decu sa smetnjama u razvoju i škole za odrasle prelaze na onlajn nastavu. Ako škola smatra da može da radi neposredno sa učenicima, onda treba Savet roditelja to da traži, Školski odbor da odobri, pa da tražimo mišljenje Instituta za javno zdravlje i to na nedeljnom nivou. To je tolika procedura da je to jednostavno neizvodljivo. Mi imamo u nižim odeljenjima od četiri učiteljice dve koje su pozitivne na koronavirus i u karantinu su. Deca su slabijeg imuniteta, dakle nema nikakvog opravdanja da dalje radimo neposredno, a što se tiče onlajn nastave, to je kod nas skoro nemoguća misija. Oslanjamo se na pomoć roditelja kod kuće, telefonom, preko viber grupe i snimaka nekako funkcionišemo, ali to je daleko od onog kako bi bilo da su deca u školi. Potrebe naše dece su specifičnije i trudimo se da budemo što više u ličnom kontaktu sa njima. Oni su u veoma rizičnoj grupi što se tiče imunog sistema, bilo bi loše da se neko od njih zarazi, sve je to jasno, ali ne možemo da smislimo način da im približimo nastavni materijal, jer kod nas je i to problem što je mnogo roditelja ugroženog socio-ekonomskog statusa i nemaju, recimo, internet, nikakvu platformu za onlajn nastavu. Tako smo Školskoj upravi javili da ćemo raditi na najnižem nivou, preko grupa na Fejsbuku, ako imaju internet, a najveći deo materijala naši nastavnici nose na kućne adrese, ostavljaju na pragu, roditelji pokupe i sledeće nedelje vraćaju, na osnovu toga teče nastava. Nadam se da će tome do kraja raspusta biti kraj, jer deca neće napredovati toliko koliko bi mogla u školi“, rekao je Horvat.
S druge strane, dodatna podrška se i sada pruža u tipičnim školama u nižim odeljenjima.
„Dodatnu podršku ne možemo da pružimo svim učenicima u opštini kojima je potrebno, jer smo u junu mesecu od nadležnog ministarstva tražili da nam poveća broj zaposlenih u dodatnoj podršci zbog zahteva iz drugih škola, ali do danas nismo dobili odgovor. Trebalo bi da zaposlimo još šestoro defektologa, ali odgovora još nema“, kaže Horvat.
Dodatnu podršku stručnjaka iz „Bratstva“ dobija 140 učenika, a osamdesetak učenika nema tu podršku zbog nedovoljnog broja stručnjaka.
Osim problema u vezi sa obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju škola „Bratstvo“ godinama ima problema i zbog neadekvatnih školskih objekata. Osim nepristupačnosti objekata, školska zgrada u ulici Đure Jakšića u veoma je lošem stanju, a toaleti su neuslovni za korišćenje.
„Šestu godinu smo već na listi prioriteta. Nadam se da će naša škola biti rekonstruisana kada i škola Sever Đurkić, možda na proleće. U tom objektu su nemogući uslovi, toaleti, pristup zgradi, sama zgrada… Sanacija je sada već preko potrebna“, rekao je Horvat.
Godišnji budžet škole je oko 7 miliona dinara, a postoje najave da će u opštinskom budžetu za 2021. godinu taj iznos dodatno biti smanjen, a škola – koju pohađa 103 učenika u 18 odeljenja, dva više nego prošle godine – već sada nema dovoljno novca za banalne stvari kao što su toneri i papir za štampač.
„Nas najviše boli što se najmanja pažnja posvećuje našoj školi. U ovoj školi sam 30 godina i uvek smo bili degradirani, a ova deca, kao i nastavnici, zaslužuju mnogo više od toga“, rekao je direktor ŠOSO „Bratstvo“ Zoltan Horvat.
K.D.F.
Projekat „Izazovi i dostignuća – obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u školi `Bratstvo`“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
