trg_fontaneDan zaljubljenih – 14. februar – se već uveliko odomaćio i na ovim prostorima i postao je jedan od prilično eksploatisanih datuma u komercionalne svrhe.
Hteli to ili ne, retko ko može odoleti a da ne zaviri u izloge koji su prepuni simpatičnih sitnica crvene boje, počev od dekorativnih kutijica u obliku srca, raznih blokčića i čestitki sa srcima, plišanih meda koji drže srce sa nekim natpisom, bombonjera u obliku srca. Tu su i divne crvene ruže… Naravno, ima i onih koji se groze takvih stvari smatrajući da to nije način za ispoljavanje svojih osećanja pogotovo ako se to radi jednom godišnje.
Bilo kako bilo, Dan zaljubljenih ili sveti Valentin je praznik koji se slavi još od doba Rimljana, a posvećen je biskupu Valentinu koji je tajno venčao jedan zaljubljeni par iako je Klaudije II zabranio venčanja u čitavom carstvu, zbog čega mu je imperator 14. februara 270. godine odsekao glavu. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarevoj ćerki, u kojoj je bio žuti šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplinu koju si pokazala prema meni“, koja je čudotvorno delovala na devojku i ona je progledala. Od tada se 14. februar slavi kao dan svetog Valentina – zaštitnika zaljubljenih.
Da li je to bila zaljubljenost ili ljubav? O ljubavi, koja je osnova našeg života se mnogo priča ali nema definicija, nema gotovih pravila, međutim, o zaljubljenosti je sve rečeno. Psiholozi smatraju da se u trenucima zaljubljenosti ne funkcioniše normalno, živi se izvan sveta, izvan problema, javlja se osećaj da možemo sve. Što možda i nije loše, ali kratko traje. Meksički naučnici kažu da zaljubljenost ima rok trajanja. Na osnovu istraživanja sprovedenog na velikom broju zaljubljenih ljudi, ustanovili su da je zaljubljenost prouzrokovana aktiviranjem specifičnih hemijskih spojeva u mozgu, koji mogu trajati najviše četiri godine. Zaljubljenost je iluzija, ushićenje, opijenost, a nakon tog početnog „ludila“ i najjača strastvena ljubav će nestati i pretvoriti se u emocionalnu ili seksualnu zavisnost. Zato stručnjaci tvrde da zaljubljenost nije prava ljubav, jer zaljubljivanje nije zasnovano na delovanju volje ili svesnog izbora.
Ali ukoliko zaljubljenost duže potraje, potrebno je uložiti malo napora kako bi se oplemenio i učvrstio odnos sa partnerom i to je put ka pravoj ljubavi. Ljubav se uči, ljubav treba negovati, u ljubavi nema sebičnosti, u ljubavi se daje, u ljubavi se može napredovati. U pravoj ljubavi postoje i radost i tuga, dobro i loše, zato treba da ste jedno drugom tu kada su potrebne reči ohrabrenja ili pohvale, a ponekad je dovoljan samo dodir, stisak ruke, zagrljaj.
Ljubav ujedinjuje razum i osećaje. Naša istinska potreba nije zaljubljenost, nego da volimo i budemo voljeni.
LJ.M.
