U PU „Labud Pejović“ u Bečeju u dvojezičnoj grupi nižeg vrtićkog uzrasta, po tvrdnjama roditelja, deca ne borave u adekvatnom prostoru: u sobi nema Pravilnikom o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove propisane sanitarne prostorije, niti je kvadratura prostorije u skladu sa tim pravilnikom.
Roditelji dece u toj grupi zatražili su najpre od rukovodstva vrtića da njihova deca zamene sobe sa drugom grupom dece, kojoj, zbog uzrasta, nisu potrebne sanitarne prostorije u sklopu sobe, međutim, uprava vrtića im nije izašla u susret.
Potom je jedan od roditelja dece u pomenutoj grupi Nataša Ristić uputila urgentni zahtev i predsedniku opštine za rešavanje situacije, uz priloženu kopiju molbe sa potpisima roditelja koja je podneta i upravi predškolske ustanove.
U zahtevu predsedniku opštine piše da se radi o urgentnom zahtevu grupe roditelja dece mlađeg vrtićkog uzrasta (3 godine i mlađe) „upisane u predškolsku ustanovu Labud Pejović za kalendarsku godinu 2023/2024, pod starateljstvom Erike Blažić i Agote Bezdan, jer se odlukom Uprave ustanove radi o ugrožavanju razvojnih faza kod dece, narušavanju njihovog zdravlja i bezbednosti. Utvrđeno je da je, nakon upisa u vrtić Labud Pejović, ova grupa mlađeg vrtićkog uzrasta (ukupno 23 dece) raspoređena u sobu na prvom spratu koja ne ispunjava uslove propisane zakonom za njihov uzrast čime su prekršeni navedeni zakonski normativi Pravilnika o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove“.
Po tom pravilniku ukupna zapremina po detetu u sobi za decu mora iznositi najmanje 7,5 m3, soba za decu za grupe od 20 do 26 dece treba da ima površinu najmanje 50 kvadratnih metara. Sanitarna prostorija treba da je povezana sa sobom za decu, a od ovakvog arhitektonskog rešenja dozvoljeno je odstupanje za grupe pripremnog predškolskog programa, navodi se u Pravilniku o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove.
Osim toga, piše u zahtevu predsedniku opštine, „usled organizovanja osoblja i normativa radnog vremena vaspitača, ovako mala deca ostaju pod nadzorom samo jednog vaspitača u trajanju od 2-4 sata na dnevnom nivou.
U tom slučaju, usled nedostatka sanitarnog čvora u okviru njihove sobe, deca su prinuđena da nuždu vrše zatvorena u sobi na nošama nakon čega im je uskraćeno obavljanje osnovne lične higijene“.
„S obzirom da je ovo jedina na ovaj način ugrožena grupa mlađeg vrtićkog uzrasta na nivou vrtića, sa predaleko izmeštenim toaletom, kao predlog rešenja vidimo da se ova soba zameni sa sobom jedne od grupa dece starijeg uzrasta koja trenutno koriste sobe sa povezanim toaletom, iako su oni zbog svoje starosne dobi izuzeti iz zakonskih propisa ovog tipa, jer zakon podrazumeva da su oni samostalni u korišćenju toaleta bez nadzora vaspitača. Stoga zahtevamo da se u najkraćem mogućem roku postupi po Pravilniku i deci iz ove grupe obezbedi zakonom propisan prostor, što trenutni resursi vrtića svakako omogućavaju“, piše u zahtevu koji je 18. septembra upućen predsedniku opštine Bečej Vuku Radojeviću.
Iz lokalne samouprave je 25. septembra redakciji Bečejskog mozaika potvrđeno da je primljen zahtev roditelja te grupe dece.
„Upitno je šta se dešava sa decom koja ostanu u sobi bez nadzora“
Potpisnica zahteva Nataša Ristić, majka četvoro dece od kojih troje pohađa predškolsku ustanovu, od njih dvoje blizanaca idu u pomenutu dvojezičnu grupu nižeg vrtićkog uzrasta, u izjavi za Bečejski mozaik rekla je da je sanitarni čvor u sklopu sobe predviđen Pravilnikom o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove.
Dodala je da se stvaraju problemi kada u toku dana samo jedan vaspitač nadzire decu.
„S obzirom na to da se vaspitači preklapaju sa smenama, postoje periodi u toku dana kada je samo jedan vaspitač zadužen za grupu. Ja sam postavila pitanja s obzirom na tu situaciju, kakva je organizacija. Rečeno mi je da dok ne dođe drugi vaspitač, jedno dva sata, oni su zatvoreni u sobu i vrše nuždu na nošama, što smatram da je neka vrsta regresije za decu tog uzrasta, konkretno za moju decu jer su ona naučila da idu na toalet i takođe su naučila da peru ruke posle toaleta, što ovde nije slučaj. U nekom periodu, kada to dopusti organizacija, vaspitač kompletnu sobu vodi do toaleta, gde oni vrše nuždu po potrebi, deca koja mogu da idu na toalet, to urade, deca koja ne mogu, prosto stoje tamo. Mislim da im se nekako uslovljava, tako se uče da moraju da piške u određeno vreme. Nisu sva deca ista i njihove potrebe nisu iste i nije baš prijatno da vi sad naučite da piškite na komandu ili na određeno vreme. Opet se vraćamo na razlog zašto ta deca treba da imaju toalet u svojoj sobi“.
Postavlja se i pitanje šta se događa kada vaspitač mora da odnese neko dete u toalet.
„Upitno je šta se dešava sa decom koja ostanu u sobi bez nadzora. Naravno, u vrtiću vam niko neće potvrditi da se to dešava iako ja imam insajderske informacije da se to dešava svakodnevno, jer prosto oni nemaju drugih uslova za rad. Jako mi je važno da akcentujem da imamo predivne vaspitačice koje su već jednu generaciju ispratile u ovim uslovima, imamo njihovu punu podršku za promenu sobe, jer smatraju da ovo nisu uslovi u kojima one treba da rade“, rekla je Ristić.
Predlog za zamenu soba nije usvojen
Ristić kaže da uprava vrtića nije prihvatila zahtev roditelja da njihova deca zamene sobu sa grupom starije dece, jer u prizemlju objekta ima četiri sobe sa sanitarnim čvorom. Do zamene soba nije došlo, jer je, kazala je Ristić, direktorica vrtića smatrala da će mnogi roditelji zbog toga biti nezadovoljni, jer su kupovali opremu za te sobe itd.
„Blago rečeno nismo naišli na razumevanje i podršku za naš problem, čak naprotiv, ja sam stekla utisak da smo pretrpeli neku vrstu zastrašivanja kako mi planiramo da uzurpiramo 300 porodica, da menjamo neku politiku vrtića, šta će se desiti sa svom tom decom, dosta neprijatan razgovor, a ja sam očekivala od uprave da će pružiti podršku i naći način za rešavanja problema. Direktorica se čak hvalila kako oni imaju i mnogo gore sobe, na primer jasleni uzrast koji je smešten u tom našem delu, ona je za njih izjavila da trenutno nemaju prostornih rešenja da zadovolje osnovne kriterijume za boravak dece, ali su roditelji tolerantni, jer im znači da im deca budu negde smeštena. Izvlačim zaključak da je njima nebitno u kakvim uslovima su deca, nego je najvažnije da sva deca budu upisana u vrtić“, rekla je Ristić.
K.D.F. (Ceo tekst pročitajte u Bečejskom mozaiku koji će biti na kioscima od 29. septembra)