trg_fontane
Dečju nedelju u Bečeju otvorili su danas najmlađi Bečejci iz vrtića koji su oslikavali gradski trg, dok im je predsednik opštine delio bombone.
Da bombone nisu dovoljne, jasno je i organizatorima Dečje nedelje, ali i čelnicima opštine, jer su na konferenciji za novinare, koja je prethodila otvaranju nedelje posvećene deci, prezentovani i sumorni podaci o situaciji dece u Bečeju – na teritoriji opštine u ekstremnom siromaštvu živi oko 1.000 mališana, u odnosu na 2007. godinu u opštini danas ima 2.000 manje dece, ove godine u pripremno predškolski program nije bilo upisano 23 mališana, međutim, ispostavilo se da 22 njih više ne živi u Bečeju…
Na konferenciji za novinare su u ime organizatora nedelje Društva prijatelja dece, govorile predsednica organizacije Izabela Šormaz, koordinatorke manifestacije direktorka PU „Labud Pejović“ Tatjana Mitić i koordinatorka ličnih pratilaca u Centru za socijalni rad Dunja Šormaz, predsednik opštine Dragan Tošić, član Opštinskog veća Čaba Štefaniga i učenice Gimnazije i Tehničke škole Kristina Pap i Nikita Brusin, koje su predložile više sadržaja za mlade, kao što je organizovanje nekog njihovog kutka i pomoć prilikom učenja/usavršavanja.
Novinarima su, osim što je rečeno da upravo ove godine obeležavamo 30 godina od usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, te da je slogan nedelje za decu „Da pravo svako – dete uživa lako! – 30 godina Konvencije o pravima deteta“, predstavljeni najvažniji programi Dečje nedelje, kao što su humanitarna akcija „Deca deci“, tribina o situaciji dece u Bečeju, završni hepening, a Šormaz je istakla da je u ovoj oblasti jedna od najvažnijih stvari donošenje krovnog zakona o pravima deteta i o zaštitniku građana, to jeste obećano u Vladi Srbije i rečeno je da će biti uskoro usvojeno. Pored toga, izuzetno je važno i donošenje nacionalnog plana za decu – koji je „istekao“ je 2015. godine.
S druge strane, kazala je Šormaz, opština Bečej od 2007. godine kontinuirano ima lokalne planove akcije za decu i dodala da uskoro počinje pripremanje novog dokumenta koji bi trebalo da bude usvojen krajem 2020. godine.
Prema njenim rečima dobro je da su u Bečeju poslednjih godina uvedene i unapređene mnoge usluge socijalne zaštite, koje doprinose poboljšanju položaja dece i koje se u značajnoj meri sufinansiraju iz opštinskog budžeta. „Prvenstveno mislim na otvaranje i unapređenje rada dnevnog boravka Centra za socijalni rad, na uslugu ličnog pratioca deteta, na porodično savetovalište, na niz drugih, socijalno-pedagoških podrški koje se realizuju na teritoriji opštine u saradnji sa mnogim nevladinim organizacijama, verskim organizacijama i drugim ustanovama. Pozitivno je, pošto je uvedeno obavezno inkluzivno obrazovanje, što se deca u velikom broju upisuju u tipične škole i da nemamo toliko izraženu segregaciju na teritoriji opštine, međutim, ovde kao jednu hitnu meru treba da uvedemo pedagoške asistente u nastavu“, rekla je Šormaz i istakla da dok država ne obezbedi dovoljno finansija i zakonskog okvira za asistente, taj problem treba da reši opština sa svojim resursima, „kao što smo neke stvari u Bečeju rešavali i pre donošenja krovnih zakona.“
Ona je ocenila da je dobra međusektorska saradnja na smanjenju nasilja, da je Bečej na vrhu republičkog proseka što se tiče imunizacije dece, oko 99 odsto dece je vakcinisano, da se u tri vaspitne ustanove realizuje jednosmenski rad, a treba težiti ka tome da u svakoj ustanovi nastava odvija u jednoj smeni i nakon toga da se otvaraju dnevni boravci, da su deca obuhvaćena pripremno predškolskim programom. „Mi smo 23 dece pronašli u Bečeju koje nije upisalo pripremno predškolski program, a kada smo radili terensku analizu., svega jedno dete je pronađeno koje nije tada bilo upisano (sada jeste), a 22 mališana nije živelo u Bečeju, napustili su naše okruženje“.
Predsednik opštine Dragan Tošić rekao je da mu je drago što su učenice dale svoj predloge za poboljšanje života mladih u Bečeju, te da „ako nešto možemo da ispravimo, popravimo, da nešto novo uvedemo u Bečeju, mislim da nema nikakvih prepreka. Treba nam predlog, treba nam ideja i obećavam da ćemo to pokušati, naravno u sladu sa mogućnostima, da rešimo kako bi deca imala svoj kutak i za druženje i za usavršavanje“.
Upitan, koliko se novca iz opštinskog budžeta „troši“ na decu, predsednik opštine je rekao da je reč o oko 30 odsto – tu je i finansiranje škola i vrtića. Najavio je i da će uskoro biti raspisana javna nabavka za renoviranje OŠ „Sever Đurkić“, taj posao vredi oko 300 miliona dinara, a dodao je da će potom opština sama ili uz pomoć viših organa vlasti uložiti još oko 10 miliona u opremanje škole. Odgovarajući na novinarska pitanja o nepristupačnosti škola za decu sa telesnim invaliditetom, Tošić je rekao da se lokalna samouprava trudi da odgovori i tim zahtevima – trenutno nijedna škola nije pristupačna – a „Sever“ će nakon renoviranja svakako biti pristupačna za svako dete. On je rekao i da se sledeće godine planira obnavljanje dečjeg igrališta iza nekadašnje robne kuće, koje bi trebalo takođe da bude pristupačna i deci sa telesnim invaliditetom.
O tome da u opštini živi oko 1.000 dece u ekstremnom siromaštvu, Šormaz je rekla da moraju da se podrže porodice koje imaju decu, a ekonomska situacija je ta koja zahteva jasne mere. Korak napred je to, kako je rekla, što danas Centar za socijalni rad ima tačne podatke o siromašnoj deci i znaju se njihove potrebe, ali se zasad za njih obezbeđuje pomoć na koju te porodice svakako imaju pravo, „ali to nije dovoljno i tu će, verujem, lokalna samouprava, privrednici i poljoprivrednici sigurno naći urgentnu meru“.
K.D.F.
