trg_fontane
Deca se bave prosjačenjem, sakupljanjem sekundarnih sirovina, čuvaju mesta na parkinzima, peru prozore automobila, dok hranu uglavnom traže po kontejnerima, pokazuju različita istraživanja.
U Bečeju deca u većini slučajeva prosjače ispred prodavnica, i zimi i leti, njih desetak.
Pokrajinski ombudsman je 2011. godine sproveo istraživanje „Dečje prosjačenje u Vojvodini“ i tada su istaknuti sistemski problemi, poput činjenice da sistem ne prepoznaje decu ulice kao posebnu kategoriju ili društveno ranjivu decu, a prosjačenje spada u „remećenje javnog reda i mira”.
|
Mlađa deca „rade“ na semaforima i na ulici U istraživanju Pokrajinskog ombudsmana iz 2011. godine „Dečje prosjačenje u Vojvodini“ navodi se da mlađa deca prosjače – ili kako neka od njih tvrde: rade – na semaforima i na ulici, „dok starija deca novac pribavljaju tako što vozačima pokazuju prazna mesta na parkinzima na prometnijim gradskim ulicama. Deca tvrde da time mogu da zarade i do 1.000 dinara, te da suma koju od vlasnika automobila dobijaju za to zavisi od toga da li je automobil manje ili više luksuzan. Kao razlog za to što starija, odnosno fizički krupnija deca ne prosjače na semaforima navode to da vozači na raskrsnicama novac radije daju mlađoj, odnosno maloj deci“. |
Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) iz Novog Sada upozorila je krajem novembra 2016. godine da na ulicama ovog grada oko 16 odsto dece, koja su uključena u rad na ulici, radi po ceo dan i nema određeno vreme kada je na ulici.
Podaci iz Istraživanja o rasprostranjenosti fenomena dece ulice za Grad Novi Sad, koje je EHO sproveo u tri neformalna nehigijenska naselja i u lokalnim ulicama u gradu, pokazali su i da 18,3 odsto dece provede manje od tri sata na ulici, da 19,2 odsto dece na ulici radi od tri do pet sati dnevno, kao i da ima 6,7 odsto dece koja na ulicama provode vise od šest sati dnevno.
Ovo istraživanje je u istom periodu od maja do avgusta 2016. godine sprovedeno i u Beogradu, kao i u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Crnoj Gori.
Istraživač EHO Nemanja Vranešević je rekao da je zabrinjavajuć podatak i da 27,9 odsto mališana koji rade na ulicama, to rade sami, bez nadzora roditelja ili staratelja, što povećava rizik da postanu žrtve nasilja, trgovine ljudima, kao i seksualne, radne i ekonomske eksploatacije.
|
Deca novac troše na hranu, na cigarete, daju majkama O tome na šta prosjačenjem ili radom na ulici pribavljeni novac deca troše, u istraživanju zaštitnika građana 2011. godine je pisalo, ali situacija verovatno ni danas, 2016. godine, nije drugačija: „Pribavljeni novac deca troše na zadovoljenje svojih potreba, prvenstveno one za hranom, tako što kupuju sendviče, sokove i grickalice. Međutim, neka od njih koriste novac i za odlazak u igraonice, kupovinu cigareta ali i za kupovinu proizvoda koji se nalaze u slobodnoj prodaji, a koji se mogu zloupotrebiti kao opojna sredstva (lepak, boje i sl.) Neka deca određeni, veći ili manji deo pribavljenog novca daju nezaposlenim roditeljima (najčešče majci), za potrebe porodice ili ga troše na stvari za koje znaju da ih njihovi roditelji koriste, poput cigareta i kafe. Iz njihovih odgovora zaključuje se da ova deca imaju svest o tome da prosjačenjem doprinose porodičnoj ekonomiji, odnosno da smatraju da rade dobru i korisnu stvar za svoje roditelje i porodicu“. |
Prema rečima Tatjane Vidović iz organizacije EHO, od 2011. godine i istraživanja Pokrajinskog ombudsmana do danas ipak je došlo do određenih pomaka u pozitivnom smeru.
„Ministarstvo radi na ovom problemu, usklađeni su domaći dokumenti sa međunarodnim, grad Novi Sad je pokrenuo svratišta za decu ulice… Nadamo se da će tokom 2017. godine biti novih zakonskih propisa, izmena postojeće regulative, dopune zakona i da smo na putu da prepoznamo slabosti društva u kojem živimo”, rekla je koordinatorka projekta EHO Tijana Vidović.
Tokom novembra EHO je na ulicama Novog Sada i u pojedinim ugostiteljskim objektima, organizovao uličnu akciju „Ulica nije i ne sme biti dom nijednom detetu” kao deo regionalne kampanje koja ima za cilj da građanima skrene pažnju na ove probleme. Celokupnu kampanju je podržala Regionalna mreža za decu uključenu u život ili u rad na ulici, kao i organizacija Save the Children.
Priredio: B.M.
(Izvor: Autonomija)
