trg_fontane
Milorad Tatalović, koji je već pune 32 godine posvećen bečejskom fudbalskom klubu i koji je svedok svih uspona i padova tog kluba, na celokupnu situaciju koja je trenutno zadesila klub gleda na ovaj način:
– Normalno je da se u sportu dešavaju oscilacije, jako su retke sredine, ovakve kao što je Bečej, koje uspevaju da jednom stabilnom politikom, obezbeđenim finansijskim sredstvima duži niz godina održavaju neki kvalitet takmičarskog rezultata, pa i mi smo podlegli tome.
Desilo se ono što je već svima dobro poznato, a to je da se trenutno nalazimo u onoj najnižoj tački sinusoide, ako to na taj način tumačimo i očekujemo da će to sve krenuti nagore i da će to određivati egzistenciju kluba, jer naš problem je bio u nedovoljnim sredstvima sa kojima smo raspolagali i sa kojim nismo mogli da organizujemo takmičenje. U poslednje dve godine lokalna samouprava izdvojila je novac za sport koji je mizeran, a za fudbal pogotovo, jer je naš klub stavljen u onu grupu koju ne finansira. Mislim da nam nije pružena šansa da razgovaramo na temu našeg kluba sa lokalnom samoupravom i da se razjasni situacija što se tiče fudbala u gradu, jer se sada pojavljuju neke organizacije koje sebe nazivaju fudbalskim klubovima, a oni to nisu, jer nisu registrovani kao takvi u okviru fudbalske organizacije, zamajavaju i obmanjuju javnost a i one ljude koji raspolažu nekim novcem, sa raznim informacijama, pokušavajući da pribave sredstva i da njima kasnije raspolažu.
Na koje fantomske klubove ciljate?
– Ne bih o tome pričao sada, želim o tome da pričam, ali ne u okviru ovakve priče. Ja bih o tome želeo da pričam sa kompetentnim ljudima koji mogu da odreaguju, jer ne bih da se bavim spletkama do kojih mi je najmanje stalo, jer svi ti momci koji se tamo bave fudbalom su i naši dobri prijatelji koji su nekada igrali u ovom klubu. Ja bih želeo da jedanput sednemo svi zajedno sa organima lokalne samouprave i da nađemo najbolje rešenje. To je ipak jedna ozbiljna tema za okrugli sto, da bude jedna ozbiljna debata i diskusija, da se mogu i na drugoj strani naći oni koje bih i ja mogao da prozovem, da mogu i oni da odgovore na tu priču. Za poslednjih 50 godina lokalna samouprava odvojila je oko 2,5 miliona dinara, da podsetim, u poslednjih 50 godina, što znači da ne danas i juče. Klub je uvek pronalazio rešenje kako da egzistira i da opstane u novonastalim okolnostima. Mi smo uspeli prve godine vladavine aktuelne vlasti da se „ispokrivamo“, ali sada je to sve teže i teže, a na taj način ne možemo da napravimo ambicioznije planove i da dignemo fudbal na nivo koji bi želeli da imamo svi u našem gradu. Do cele te priče i pregovora trebalo bi da dođe sasvim sigurno u narednom periodu, nadamo se da će u decembru mesecu doći do tih razgovora i da će se ta priča razbistriti i znati ko je šta i ko je ko u bečejskom fudbalu, kome šta pripada, ko kakve ingerencije i kompetencije ima, jer dolazi do velike zloupotrebe od strane onih koji bi trebali tu situaciju da kontrolišu i da je čak usmeravaju kroz taj neki politički angažman.
Kad smo kod političkih angažmana, dugo se čeka Zakon o sportu, pa se tu nekako nameće i pitanje: ima li bečejski stadion vlasnika?
– Gradski stadion u Bečeju je 1997. godine prenet u vlasništvo Ministarstva za sport tadašnje države, što je učinjeno i sa svim drugim sportskim objektima na teritoriji naše države. Stadion je napravio naš klub i sve ostalo što se trenutno nalazi uz njega, a od 1997. godine smo imenovani u korisnika objekta sa pravom upravljanja. Očekujemo da će Zakon o sportu donekle dotaći ovu temu i da će precizirati jer je nelogično da budemo gosti na stadionu koji smo sami napravili, a napravili smo puno toga osim samog stadiona. Napravljena je zgrada u kojoj se nalaze svlačionice, sanitarni čvorovi, prostorije za sudije, kao i sala za konferencije, pomoćni teren, veliki parking ispred te zgrade, ograda na velikom stadionu kao i na pomoćnom terenu, sanitarni čvor za publiku. Izbušili smo novi bunar i postavili kompletnu instalaciju kojom zalivamo teren, uvedeno je centralno grejanje u zgradu …
Međutim, danas, 2010. godine ne bi se moglo reći da je stadion baš lepa slika, zar ne?
– Taj objekat je ostao jedan od najzapuštenijih objekata u gradu, ne mislim samo na sportske objekte nego uopšte. Tribina koju imamo je ruglo za ovaj grad. Nije se našlo rešenje, niti se neko posvetio tome da taj problem razrešava, tako da je tu ključni problem tribina, sve ostalo i nije u tako lošem stanju. Tribina kao objekat ima dobru statiku, stručnjaci su ustanovili statičku stabilnost objekta tako da mu ne preti rušenje. Na prostoru gde bi po planu trebala da bude istočna tribina, planirali smo da napravimo travnatu površinu gde bi mogle mlađe kategorije da obavljaju svoje treninge, jer nema potrebe, za sada, da se taj deo održava kao prostor za publiku, jer nema tolikog interesovanja od strane publike. Ključni problem je da se izgradi do kraja ta zapadna tribina, inače mi imamo već odlične i to legalne projekte vezane za tu tribinu i ceo stadion. Sigurno da tu ne postoji prava briga onih koje bi to trebalo da zanima i da investiraju, a dokaz su i sve one rupe koje se nalaze na zidu oko stadiona. Mi smo pokušavali više puta to da pokrpimo, ali su neki i dalje to urušavali. Ima tu još dosta poslova, ali mislim da bi teren bio zategnut otprilike sa 30% potrebnih radnji. Teren je izvanredno dobar, redovno se održava, kao i objekat, iako sad već zub vremena uzima danak.
Kad smo kod zuba vremena, kada će se ponoviti lepi trenuci iz istorije kluba od pre dvadesetak godina?
– To će se desiti čim se stvore uslovi za tako nešto. Izlazak na evropsku scenu našeg kluba je bio rezultat petnaestogodišnjeg rada i priprema. Kada se sve ostale okolnosti dovedu na potreban nivo najlakše je napraviti rezultat. Mislim da ni tada lokalna samouprava nije učestvovala u stvaranju uslova za takav sportski rezultat, već je to bio isključivo sponzor „Sojaprotein” koji je investirao da bi se to podiglo na profesionalni nivo koji je tada zahtevao prvoligaško takmičenje, da bi kruna toga bila izlazak u Evropu i ne samo to, već smo bili i jedan veliki tim na ceni u tadašnjoj državi. Sada smo došli u situaciju da nam se to prezentira od strane Crvene zvezde i nekih većih klubova. Naime, nedavno smo bili u nekoj poseti pa su nam pričali da „kad smo dolazili u Bečej da igramo drhtale su nam gaće i plašili smo se jako jer je Bečej imao dobar tim“. Jedan tim koji nije bio skup za te uslove, ali tim koji je uspeo da napravi nezamisliv rezultat za ovu sredinu. Mi smo 1980. godine krenuli sa iste pozicije u kojoj se danas nalazimo, da bi 1996. godine igrali u Evropi. Tada je bilo neko drugo vreme, nije bila toliko značajna lokalna samouprava, već neke firme u gradu koje su mogle da izdržavaju klubove. Pojavila se „Sojaprotein“ koju smo mi uspeli da zaintrigiramo da se bavi sportom, dok je sada obrnuto, sada imamo sredine i gradove kao što su Milanovac ili Inđija, gde lokalne samouprave ulažu ogroman novac, dižu nivo fudbala i popularišu ga u svojoj sredini kao jednu vrstu igre koja zadovoljava građane koji potom ulažu novac da bi se takva aktivnost finansirala. Naša lokalna samouprava nema tu pravi pristup, mislim da su oni jako dezinformisani što se tiče ukupnog stanja, i da oni koji im prenose informacije rade to tendenciozno, nisu dovoljno niti zreli niti iskusni da pogode neke prave stvari, bave se sitnim detaljima koji su beznačajni, a eliminišu osnovne stvari i probleme sa kojima se susreće gradski fudbal kao i sam Fudbalski klub Bečej. Međutim, sada čak i imamo povoljniju situaciju što se tiče naše dece i mlađih, što nije bila situacija kada smo igrali u prvoj ligi, tako da bismo trebali da podignemo nivo rada u školi fudbala kako bi odatle izlazili igrači na koje bismo mogli da računamo u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti i kako bismo obnavljali tim za neka dalja takmičenja.
Gde je po Vašem mišljenu realno mesto FK Bečeja?
– Pa ako ćemo sada unapred da govorimo, ja mislim da je ovom fudbalskom klubu ipak mesto u nekom višem rangu, recimo u nekoj republičkoj ligi ako ne i u Prvoj ligi Srbije.
Šta se dešava kada klub ostane bez para za dalje takmičenje, kada se po seoskim sredinama gase manji klubovi?
– U ovom rangu takmičenja gde se trenutno nalazi naš klub, on je opredeljen na klubove iz naše sredine i igrači gravitiraju iz tih klubova ka Bečeju, kao što iz Bečeja gravitiraju oni koji ne mogu kod nas. Sa manjim klubovima smo poslednjih 30 godina održavali vezu, ona je funkcionisala, ali u ovoj besparici došli smo u situaciju da se ti klubovi gase, da oni ne mogu da odgovore takmičenju, ne mogu da izvršavaju elementarne obaveze, a razlog je upravo taj da su sredstva koja bi iz budžeta trebala da im se daju, ne minorno mala, nego sramna.
Da li je istina da je i Fudbalski klub Bečej, kao i mnogi u gradu, ostao bez lokalnih dotacija?
– Nikakve dotacije nemamo već dve godine i nismo bili u situaciji da možemo kroz takmičenje da postignemo uslove koje zahteva to takmičenje, ali zahvaljujući velikom fanatizmu trenera Siniše Todorovića, koji je istovremeno bio i najveći sponzor fudbalskom klubu u prethodnom periodu jer radi bez ikakve novčane nadoknade, kao i kompletnoj postavi fudbalskog kluba, praktično opstao klub i izgurao takmičenje do sada. Bilo je tu ljudi koji su nam pomagali da pokrijemo troškove utakmica i verovatno ćemo u dogovoru sa njima pokušati da trasiramo put za dalje.
Pominjali ste decembar 2010. godine?
– Želimo da napravimo korak napred u organizaciji našeg kluba i pokušamo da organizujemo jednu viđeniju grupu ljudi iz grada koji bi mogli da pomognu da se situacija usmeri u boljem pravcu.
Postoji li neko konkretno dešavanje u toku decembra?
– Konkretno dešavanje će biti upravo taj razgovor sa lokalnom samoupravom koji će dati deo odgovora i potvrdu aktivnosti koje želimo da obavimo u narednom periodu.
V.Lj. i Z.Lj.
