trg_fontane
U Galeriji „Krug“ Gradskog pozorišta 20. novembra otvorena je izložba slika „Slavni sinovi ravnice“ arhitekte i slikara Milana Stojkova iz Sombora.
„Dolazak u Bečej mi je stvorio tremu jer znam da je ovo grad umetnika, pogotovo kada sam video crkvu u kojoj je Uroš Predić slikao i ulicu koja nosi njegovo ime, trema mi se povećala i hvala vam što ste vašim dolaskom tu tremu spustili na normalu“, rekao je Milan Stojkov na otvaranju izložbe. Istoričarka umetnosti Gabrijela Sel je istakla da je na izložbi prikazan drugi slikarski opus Milana Stojkova koji je nastao tokom ove i prethodne godine, kao prirodan nastavak i logičan sled njegovog premijernog slikarskog opusa „Kraljevi Srbije“. „Autor je na tragu svog prethodnog dela načinio još jednu istorijsku slikarsku priču, ovaj put posvećenu znamenitim ravničarima, koji su u političkoj, duhovnoj, kulturnoj i naučnoj povesnici naših naroda ostavili neizbrisiv trag svoga delovanja“, rekla je Sel.
Opus „Slavni sinovi ravnice“, čine 33 portreta, odnosno slikarske kompozicije, koje predstavljaju kolažni prikaz simbola vezanih za život i rad svakog od naslikanih ličnosti među kojima su Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Miletić, Jovan Sterija Popović, Branko Radičević, Laza Kostić, Milutin Milanković, Đura Jakšić, Mihajlo Pupin, Petar Konjović, Isidor Bajić i drugi ali i Mileva Marić Ajnštajn, Isidora Sekulić i Milka Grgurova iako u nazivu opusa stoji „sinovi“.
O izložbi i svojim radovima u izjavi za Bečejski mozaik Milan Stojkov je rekao:
– Ja sam prvenstveno arhitekta i vidite da na svakoj od ovih slika postoji i neka zgrada koja je u bilo kom smislu vezana za osobu koja je živela u to vreme, da li je to njegova kuća, kao što je to slučaj sa Mihajlom Pupinom ili je to vaša crkva u Bečeju, gde je Uroš Predić radio ikonostas. Ali ima jedan, možda zanimljiv detalj na slici na kojoj je portret Mike Antića a u pozadini je ciganska čerga. Znate da je Mika dosta pisao o njima i tu smo napravili jednu igru, ja sam radio portret Mike Antića i potpisao se ispod, a cigansku čergu je radio moj otac (Sava Stojkov) i on se potpisao ispod toga. Inače, maštali smo o tome, govorim mi, zato što sam sa istoričarem Mišom Stepanovićem, koji je pisao biografije tih ličnosti u katalogu izložbe, i sa Draškom Ređepom, koji je istoričar umetnosti, pravio kostur ko će tu da bude naslikan, pa smo hteli u samom startu da to bude sto velikana Vojvodine. Ali sto velikana, sto slika ne možete da postavite ni u jednu galeriju, sem u neki sportski centar, tako da smo napravili presek, uzeli smo trećinu od sto.“
Zbog čega ste odabrali baš ove teme za slikanje, jer kad se pogleda izložba, stiče se utisak kao da smo zavirili u svojevrsnu knjigu iz istorije?
– I jeste knjiga iz istorije i jeste poziv đacima Bečeja da dođu i da vide ovu istoriju, jer će lakše pamtiti likove vezane za njihove biografske tekstove, a priča je jednostavna. Ja sam đak socijalizma, u doba kada nije bilo časova iz istorije koja je na ovim slikama, a činjenica je da su svi ovi ljudi udarili temelj u svojim strukama i da mi radimo samo nadgradnju. Kakva je nadgradnja i kakvi su njihovi temelji, to je već drugo pitanje, ali je činjenica da je to gradivo koje nam je manjkalo u školi. Ne znam kako je danas u školama i sa đacima, ali ovo je poziv, neka dođu na izložbu i nek prošire svoje znanje – rekao je Stojkov.
LJ.M.
