trg_fontaneGeotermalna energija, kao jedan od obnovljivih izvora energije, ima ogroman potencijal koji je 50.000 puta veći od sve energije koja se može dobiti iz nafte, uglja i gasa širom sveta. Geotermalni resursi nalaze se u širokom spektru dubina, od plitkih površinskih, do više kilometara dubokih rezervoara vruće vode i pare, koji toplotu iz unutrašnjosti prenose na površinu, a obnavljaju se tako da se voda od kiša probija duboko po raspuklinama i tamo se zagreva i cirkuliše natrag prema površini, gde se pojavljuje u obliku gejzira i vrućih izvora, koji se mogu koristiti. U nekim zemljama se geotermalna energija koristi već vekovima u obliku termi, odnosno rekreaciono-lekovitog kupanja, međutim, razvojem nauke korišćenje geotermalne energije se nije ograničilo samo na područje zdravstva – balneologija – na upotrebu lečilišta (terme, banje) za terapeutsko-rehabilitaciono lečenje i rekreaciju, nego se koristi za dobijanje električne energije i grejanja domaćinstava i industrijskih postrojenja, ali se geotermalna energija može iskoristiti i u druge svrhe: u proizvodnji papira, pasterizaciji mleka, u procesu sušenja drveta i vune, planskom stočarstvu, uzgoju riba, bazenima…
Proizvodnja električne energije je jedna od mogućnosti korišćenja geotermalne energije: vruća voda i para iz zemlje koriste se za pokretanje generatora. U tom postupku nema spaljivanja fosilnih goriva i rezultat toga je da nema ni štetnih emisija gasova u atmosferu, ispušta se samo vodena para. Dodatna prednost je to što se takve elektrane mogu izgraditi u najrazličitijim okruženjima. Počeci korišćenja toplote zemlje za proizvodnju električne energije vezuju se za mesto Landerelo u Italiji, gde je 1904. godine započelo eksperimentisanje geotermalnom energijom: para iz geotermalnog izvora upotrebljena je za pokretanje male turbine i proizvodnju električne energije. Prva geotermalna elektrana tamo je izgrađena 1913. godine i nazivna snaga joj je bila 250 kW, a nakon toga izgrađena je i geotermalna elektrana na Novom Zelandu.
Kada je reč o grejanju, najveći geotermalni sistem koji služi za centralno greja-nje, nalazi se na Islandu, u Rejkjaviku, gde gotovo sve zgrade koriste toplotu geotermalne energije, odnosno oko 89 posto islandskih domaćinstava se greje na taj način. Osim na Islandu, geotermalna energija se uveliko koristi i u područjima Novog
Zelanda, Japana, Italije, Filipina i u nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država.
Geotermalna energija koristi se i u poljoprivredi za povećanje prinosa, voda iz geotermalnih rezervoara upotrebljava se i za grejanje staklenika za proizvodnju cveća i povrća – u staklenicima ne zagreva se samo vazduh, već se greje i tlo na kojem rastu biljke, ova metoda se u centralnoj Italiji koristi vekovima, a, recimo, Mađarska trenutno pokriva 80 odsto energetskih potreba staklenika geotermalnom energijom.
Toplotne pumpe su još jedan vid upotrebe geotermalne energije, one troše električnu energiju za cirkulaciju geotermalne tečnosti, a ta tečnost kasnije se koristi za grejanje, hlađenje, kuvanje i pripremu tople vode i na taj način znatno se smanjuje potreba za električnom energijom. Glavna prednost geotermalne energije je u činjenici da se radi o prilično jeftinom obnovljivom izvoru energije i da iskorišćavanjem geotermalne energije ne dolazi do zagađenja okoline.
Po potencijalu smo bogati – po korišćenju siromašni
Srbija ima znatan energetski potencijal u obnovljivim izvorima energije, ali on nije u dovoljnoj meri iskorišćen ili uopšte nije iskorišćen. Istraživanja su pokazala da Srbija po geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje, ali i pored velikih mogućnosti, geotermalna energija se koristi simbolično. Korišćenje geotermalne energije treba povećati u budućnosti, jer na to primoravaju naftno-energetska neravnoteža, neminovan prelazak na tržišnu ekonomiju, stalni porast deficita fosilnih i nuklearnih goriva, pogoršavanje ekološke situacije i porast troškova za zaštitu okoline. Postojeći rezultati pokazuju da bi se intenzivnim programom razvoja geotermalnih resursa do 2015. godine mogao postići nivo zamene od najmanje 500.000 tona uvoznih tečnih goriva godišnje, a najveći značaj za Srbiju imaće direktno korišćenje geotermalne energije za grejanje i toplifikaciju naselja, za razvoj poljoprivrede i turizma.
Budućnost ispod zemlje
Teritorija Srbije ima povoljan geološki sastav tla i povoljne hidrološke i geotermalne karakteristike terena. Gustina geotermalnog toka je glavni parametar na osnovu kojeg se procenjuje geotermalni potencijal nekog područja. On predstavlja količinu geotermalne toplote koja svake sekunde kroz površinu od jednog kvadratnog metra iz unutrašnjosti zemlje dolazi do njene površine. Na najvećem delu teritorije Srbije gustina geotermalnog toplotnog toka je veća od njegove prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope, koja iznosi oko 60 mW/m2. Najveće vrednosti od preko 100 mW/m2 su u Panonskom basenu, centralnom delu južne Srbije i u centralnoj Srbiji. Na teritoriji Srbije van Panonskog basena nalazi se 160 prirodnih izvora geotermalnih voda sa temperaturom većom od 15 stepeni Celzijusa. Najveću temperaturu od njih imaju vode izvora u Vranjskoj banji (96°C), zatim u Jošaničkoj banji (78°C), Sijerinskoj banji (72°C) itd. Ukupna izdašnost svih prirodnih geotermalnih izvora je oko 4.000 l/s. Prema sadašnjim saznanjima na teritoriji Srbije postoji 60 nalazišta geotermalnih voda sa temperaturom većom od 15 stepeni Celzijusa do dubine od 3.000 metara. Ukupna količina toplote koja se nalazi akumulirana u tim nalazištima je dva puta veća od ekvivalentne toplotne energije koja bi se mogla dobiti sagorevanjem svih vrsta uglja iz svih nalazišta u Srbiji. Izdašnost 62 veštačka geotermalna izvora, to jest geotermalne bušotine, na području Vojvodine je oko 550 litara u sekundi, a toplotna snaga oko 50 mW, dok na ostalom delu Srbije iz 48 bušotina je 108 mW. Na teritoriji Srbije pored povoljnih mogućnosti za eksploataciju toplotne energije i ostalih geotermalnih resursa iz geotermalnih voda, postoje i povoljne mogućnosti za eksploataciju geotermalne energije iz tzv. „suvih“ stena, koje ne sadrže slobodnu podzemnu vodu i u tom slučaju voda se upumpava u podzemne tople stene gde se zagreva. Ispumpavanjem tako zagrejane vode ostvaruje se prenos energije iz toplih stena. Eksploatacija energije iz ovog resursa je nešto što predstavlja mogućnost za neki budući vremenski period, imajući u vidu trenutno minimalno korišćenje prirodnih izvorišta tople i lekovite vode (Izvor: www.elektroenergetika.info)
Spori razvoj
U Srbiji se geotermalna energija iz geotermalnih-mineralnih voda uglavnom koristi na tradicionalan način, najviše u balneološke i sportsko-rekreativne svrhe. Korišćenje geotermalne energije za grejanje i druge energetske potrebe je u početnoj fazi i minimalno je u odnosu na potencijal. U Vojvodini se od 1981. godine koristi geotermalna voda u energetske svrhe. U te svrhe, prema podacima objavljenim na internetu (www.centrala.org.rs), služe 23 bušotine: voda iz dve bušotine koristi se za proizvodnju povrća u staklenicima, tri bušotine se koriste u stočarstvu za grejanje farmi za uzgoj svinja, dve u fabrikama kože i tekstila u proizvodnom procesu, tri za zagrevanje poslovnih prostorija, a voda iz 13 bušotina koristi se u banjskim i sportsko-rekreativnim i turističkim centrima. Ukupna toplotna snaga svih bušotina je 24 mW. Van Panonskog basena, geotermalna voda se za grejanje koristi na nekoliko lokaliteta. U Vranjskoj banji, gde je korišćenje geotermalne vode započeto pre 40 godina, osim za zagrevanje prostorija banjsko-rehabilitacionog centra danas se koristi i za zagrevanje staklenika za proizvodnju cveća, živinarske farme i jedne industrijske hale za proizvodnju tekstila. Hidrogeotermalna energija se koristi i za grejanje velikog hotelskog i rehabilitacionog centra sa plivačkim bazenom i u Kuršumlijskoj banji. U Niškoj banji izgrađen je sistem za grejanje hotelsko-turističkog i rehabilitacionog centra sa toplotnim pumpama snage 5 mW, koji koristi „otpadne“ termalne vode temperature 25 stepeni Celzijusa. Na isti način, odnosno sa toplotnim pumpama, koristi se geotermalna voda sa temperaturom od 30 stepeni Celzijusa i u Prolom banji. Ukupna instalisana snaga na mestima gde se direktno koristi geotermalna-mineralna voda je oko 74 mW, a sa toplotnim pumpama još 12 mW. Prema dosadašnjim podacima najbogatiji i najznačajniji hidrogeotermalni resursi nalaze se na području Mačve, zatim na području Vranjske banje, Jošaničke, Sijarinske i Kuršumlijske banje, a uz pomoć termalnih pumpi otvaraju se ogromne mogućnosti eksploatacije geotermalnih resursa sa malih dubina na teritoriji gotovo cele Srbije.
Procenjena snaga svih postojećih geotermalnih bušotina u Srbiji je oko 160 mW, od čega se trenutno koristi oko 100 mW. Upotrebom toplotnih pumpi može se iz zemlje preuzeti onoliko potpuno čiste energije koliko je potrebno. Tako na primer, instalacijom 20.000 toplotnih pumpi snage 20 kW za zagrevanje stambenih objekata može se iz zemlje preuzeti toliko energije koliko daje i termoelektrana snage 300 mW, navodi se u autorskom tekstu Vladimira Jankovića. Prilikom korišćenja geotermalnih voda u banjama, lečilištima i sportsko-rekreativnim centrima, energija iz vode se samo delimično koristi, dok je temperatura vode na dovoljno visokom nivou. Primenom toplotnih pumpi moguće je iskoristiti raspoloživu energiju sve do temperaturnog nivoa od 10 stepeni Celzijusa. To znači da se na nekim mestima može iskoristiti dva do tri puta veći kapacitet geotermalnog izvora, nego što se sada koristi. Tehnološki razvoj je još sedamdesetih godina omogućio efikasno korišćenje niskotemperaturne geotermalne energije posredstvom toplotnih pumpi. U tom periodu se i u Jugoslaviji, korišćenjem domaće opreme prilično velikih snaga, radilo na povećanju energetske efikasnosti i snižavanju troškova grejanja u našim banjama. Međutim, u našim uslovima, preko 50 procenata proizvedene električne energije troši se u zgradama za stanovanje, prvenstveno za zagrevanje prostora i sanitarne vode, za šta se efikasno može koristiti geotermalna energija.
Hidrogeotermalni potencijal je najviše korišćen kako u svetu, tako i u Srbiji, iz razloga što su prirodni izvori u prethodnom periodu privedeni nameni, a pri daljem korišćenju potrebna su sredstva samo za održavanje i adaptaciju dodavanjem novih atraktivnih sadržaja. U nekim zemljama u svetu koje vode računa o energiji i turizmu, neprekidno se ulaže u banjska lečilišta i sportsko-rekreativne i turističke centre. To su zemlje u kojima se ulaže privatni kapital koji je podstaknut da se investira u energetski efikasne, ekološki opravdane i turistički atraktivne projekte.
U razvijenim zemljama Evrope štednja energije je posebno istaknuta i hidrogeotermalna energija se maksimalno koristi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora. Veća primena je u poljoprivredi i stočarstvu, jer se tada geotermalna energija koristi na svom izvoru i nije potreban njen transport do gradova. Eksploatacija hidrogeotermalne energije je toliko usavršena da se skoro svaki izvor ili bušotina mogu energetski efikasno koristiti bez obzira na kvalitet vode i sadržaj rastvorenih minerala i gasova u njoj, a da se pri tome poštuju ekološki zahtevi.
LJ.M.
Ogromna ušteda
Toplotne pumpe su rashladne mašine, to jest uređaji koji prenose toplotnu energiju iz jednog prostora u drugi, tako što jedan prostor rashlađuju, a drugi prostor zagrevaju. Da bi se ostvario prenos toplotne energije, potrebno je da se uloži određena energija – najčešće električna –za rad kompresora. Glavni razlog za primenu toplotnih pumpi je njihova efikasnost, jer za prenos toplotne energije troši se samo 20-30 procenata prenete energije. U zavisnosti od raznih uslova, postiže se koeficijent korisnog dejstva od 2:1 do 5:1. To znači da se trošenjem, na primer, 1 kWh električne energije za pokretanje ventilatora i kompresora u toplotnoj pumpi, može obaviti prenos od 3 do 5 kWh toplotne energije. Ako se toplotna energija koja se prenosi, dobija besplatno, na primer korišćenjem niskotemperaturne geotermalne energije, odnosno podzemnih voda, pogotovo ako su one na temperaturi od 10 do 30 stepeni Celzijusa kada nisu pogodne za direktno zagrevanje, višestruko se smanjuje cena dobijene energije za korisnika. Tako se korišćenjem kaskadnog metoda, toplota geotermalnih voda koristi prvo tamo gde je potrebnija viša temperatura, a posle se pomoću toplotnih pumpi iskoristi i ona toplota koja bi inače „otišla“ sa neupotrebljivom vodom.
Klimatski uslovi u Srbiji su idealni za primenu toplotnih pumpi. Pumpe u zimskom periodu rade u režimu grejanja, a leti u režimu hlađenja. Time se izbegava investicija u dodatnu opremu za hlađenje. Primenom toplotnih pumpi troškovi za grejanje se smanjuju 3 do 4 puta. Grejanje pomoću toplotnih pumpi je jeftinije 9 do 16 puta u poređenju sa ekvivalentnim grejanjem na fosilna goriva, drvo ili električnu energiju u klasičnim kotlovima.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a podržalo JP Toplana Bečej
