Gerontološki centar u Bečeju: Dobijena zemlja na korišćenje data u zakup

Direktor Gerontološkog centra Đerđ Ric je u intervjuu koji je objavljen u prošlom broju Bečejskog mozaika, govorio i o tome da Gerontološki centar obrađuje zemlju koju je dobio na korišćenje od opštine, te da je greškom zasejano pšenicom i 17 hektara zemlje koja pripada Komunalcu.

U međuvremenu se ispostavilo da „spornu“ zemlju od 17 hektara, koja je, kako je rekao Ric, greškom zasejana, drugu godinu zaredom obrađuje Samostalna zanatsko-trgovinska radnja „Žito“ iz Čeneja, a ne Gerontološki centar, kao i ostalih četrdesetak hektara u privremenom posedu ove ustanove.
U želji da proverimo istinitost informacija ponovo smo 22. aprila kontaktirali direktora Gerontološkog centra, koji je potvrdio da Gerontološki centar sa SZR „Žito“ iz Čeneja Sanje Srećkov ima ugovor.
„Oni imaju ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Gerontološkim centrom, pošto mi ne posedujemo tešku mehanizaciju. Ugovor je zaključen, čini mi se, 2010. godine, 25. maja, ali trenutno tačno ne mogu da vam kažem“, rekao je Đerđ Ric i obećao da će novinaru dostaviti tačne informacije, pošto nije mogao sa sigurnošću da kaže ni na koliko hektara zemlje za obrađivanje je zaključen ugovor. „Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji je za tu količinu zemljišta koje je Gerontološki centar rešenjem lokalne samouprave dobio na korišćenje“. Na pitanje da li je tom poslovno-tehničkom saradnjom predviđeno da se obrađuje i parcela koja pripada Komunalcu, Ric je odgovorio da o tome ne zna ništa i da „to nije predmet našeg ugovora“.

Čije je žito?

S obzirom na to da se ustanovilo ko je zasejao pšenicu na parceli koja je dodeljena Komunalcu, zatražili smo i izjavu direktora Komunalca Norberta Kovača koji je rekao da će se to pitanje rešiti sporazumom između Komunalca i Gerontološkog centra.
„To su dve susedne parcele, vlasnik jedne je Gerontološki centar, a druge Komunalac. Dva suseda treba o tome da razgovaraju, a ne treće lice, odnosno izvođač radova. On je potpisao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji da obrađuje zemlju, ali nalog je dao Gerontološki centar. E sad, oni su pogrešili i prihvatili krivicu da je eventualno dao pogrešne podatke i greškom je ušao u našu parcelu. Dalje će Komunalac obrađivati tu zemlju. Naši pravnici i pravnici iz Gerontološkog centra će napraviti model predloga sporazuma, pa ćemo rešiti taj slučaj. Idemo u pravcu toga da predlog sporazuma bude takav da Komunalcu pripadne žito koje je zasejano na spornoj parceli“, rekao je Kovač.
Na pitanje da li će biti podneta krivična prijava što je na parceli Komunalca bez odobrenja ili saglasnosti zasejana pšenica, Kovač je odgovorio: „Moramo biti realni i korektni, nije pričinjena nikakva materijalna šteta Komunalcu do sada. Meni kao direktoru Komunalca cilj je da branim sve naše interese i da u svemu izvučem najviše u interesu Komunalca, ali nije na meni da ispitujem šta je bilo ranije, to treba neko drugi da ispita, kako, zašto, ko je bio odgovoran u to vreme i tako dalje, ako želi. U ovom trenutku je ovakvo stanje i ja moram to da rešim. Tu zemlju dalje obrađuje Komunalac, bez obzira na to da li je na njoj žito, detelina ili trava. Oni su grešku napravili i mislim da za to oni već snose konsekvence jer su uložili materijalna sredstva a imaće gubitak“.

U dokumentaciji koja je dostavljena redakciji Bečejskog mozaika piše da je Gerontološki centar sklopio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Sanjom Sreć-
kov, preduzetnikom, vlasnikom SZTR „Žito“ iz Čeneja 25. maja 2011. godine, te da je „predmet ugovora poslovno-tehnička saradnja o zajedničkom privređivanju na poljoprivrednom zemljištu koje je Ustanova dobila zaključkom Opštinskog veća (broj III 320-239/2010(131) od 19. oktobra 2010. godine“. Navodi se da se „Gerontološki centar iz Bečeja trudi da svaki obligacioni odnos prema drugima sprovodi u zakonskim okvirima. Ovo se odnosi i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta dobijenog od lokalne samouprave. U odnosu na moju izjavu u prošlom broju ništa bitno se nije promenilo, nema nikakvih novih momenata što se tiče poljoprivrednog zemljišta. Sporno pitanje što se međe tiče, Gerontološki centar i JP Komunalac će u što kraćem vremenskom roku rešiti“, piše u dopisu Đerđa Rica Bečejskom mozaiku.
U fotokopiji zaključka Opštinskog veća opštine Bečej navodi se da je „Komisija za izradu predloga Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta dala poljoprivredno zemljište u državnoj svojini na korišćenje bez naknade Gerontološkom centru Bečej ukupne površine od 148,6379 hektara, a od toga je obradivo poljoprivredno zemljište (njiva) na površini od 41,7768 hektara, dok je preostala površina, 106,8611 hektara, pašnjak, na period od tri godine, počev od ekonomske 2010/2011. godine.“
Upitan da pojasni o kolikoj je površini zemlje za obradu reč u ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji sa SZTR „Žito“ i koliko novca (ili robe) plaća ta zanatsko-trgovinska radnja Gerontološkom centru za zemlju koju obrađuje, Ric je odgovorio: „Oni obrađuju samo tih 41 hektar zemlje i 20 posto od proizvedene količine robe dobija Gerontološki centar. Kada nema proizvodnje na toj zemlji onda nema robe, a kad proizvodimo, od toga 20 posto je naše, toliko je godišnje i to utvrđuje komisija koju formira Upravni odbor Gerontološkog centra. Prve godine kada smo dobili zemlju to je bila pustoš i trebalo je prvo zemlju razbiti i pripremiti je, a u maju mesecu ne možete posejati ništa. Oni su to nama pomogli pošto mi nemamo tešku mehanizaciju, jer mi smo tražili partnere za takvu poslovnu saradnju, više partnera se javilo i oni su bili najpovoljniji, ponudili su nam za tu saradnju 20 posto. Prošle godine je od toga bilo nešto koristi, ne znam tačno koliko, ali oko 600-700 hiljada dinara je bilo prihoda. Međutim, tek ove godine očekujemo da ćemo od toga imati neku dobit, s tim da je u toku rešavanje spornog pitanja oko međe između parcele Gerontološkog centra i Komunalca“.
Nejasno je zašto Gerontološkom centru pripada samo 20 odsto koristi od zemljišta, čiji je on zvanični korisnik? Naime, onaj koji obrađuje oko 40 hektara zemlje koje je Gerontološki centar dobio na korišćenje od opštine, ne plaća zakup, a podsetimo da zakupnina hektara zemljišta u Bečeju može da iznosi i nekoliko stotina evra.
Ima još nejasnoća: prilikom davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, zabranjeno je da zakupac zemlje zakupljenu površinu izda u podzakup. To pravilo bi trebalo da se odnosi i na Gerontološki centar, koji, doduše, nije zakupio državnu zemlju, već je besplatno dobio na korišćenje.