trg_fontane
Kada novca nema, ili ga ima malo, realnost se svodi na „reči i obećanja“, to je već svima jasno. Da li to baš mora tako da bude ili se, kad je novac na gomili, troši i šakom i kapom, odnosno neracionalno, neplanski, nenamenski, netransparentno, jer se ne uzima iz sopstvenog džepa, pa se onda prave „rezovi“ i kreće u „oštre mere štednje“, najčešće tamo gde i ne može mnogo ili ni nema šta da se uštedi, u tuđim, već ionako davno praznim novčanicima, ali svakako daleko od „mesta“ kojem bi ti i takvi „rezovi“ uskratili „bogomdani“ komoditet, komfor, lagodnost, a pri tome se malo toga čini da se omogući da se taj nedostajući novac stvori, zaradi, je ipak tema za neku drugu priču i odnosi se na sve nivoe vlasti, od republike do lokala.
U svakom slučaju, primera koji potvrđuju s početka pomenute „reči i obećanja“ ima bezbroj, a još jedan u nizu je najava sanacije krova Gradskog muzeja. O tome u kakvom se stanju nalaze obe zgrade (glavna zgrada u Glavnoj ulici i zgrada Muzeja revolucije, takođe u Glavnoj ulici) ove ustanove kulture, koje su, inače, pod zaštitom države, u Bečejskom mozaiku pisali smo u više navrata imajući u vidu da u glavnu zgradu nije bilo većih ulaganja od 1986. godine, a da se već desetak godina čeka sanacija oba objekta, za šta postoje i projekti. Naime, krajem jula je najavljeno da će do jeseni krov Gradskog muzeja biti saniran i da će za taj posao opština i muzej zajednički obezbediti oko 500.000 dinara. Prošle nedelje je jesen i kalendarski stigla, a radovi nisu ni započeti. Na pitanje da li će i kada biti saniran krov muzeja, od direktora te ustanove Dušana Ivetića nismo dobili precizan odgovor: „Iz lokalne samouprave su nam obećali da će sredstva za te namene biti izdvojena iz budžetske rezerve, međutim, do sada novac nije obezbeđen, jer se čeka rebalans opštinskog budžeta krajem ovog ili početkom narednog meseca. Ako ništa drugo, nadam se da će moći da se izdvoji bar 100.000 dinara kako bi se ove godine sanirali najkritičniji delovi krova na obe zgrade, a njihovu kompletnu obnovu ćemo onda uvrstiti u plan i program Gradskog muzeja za narednu godinu“.
Isto pitanje je postavljeno i predsedniku opštine Vuku Radojeviću koji je rekao da je to pitanje za direktora muzeja, „šta je on planirao, koliko je planirao i da li je to predviđeno“ uz komentar: „Hajde da se ne igramo gluvih telefona, nije predsednik opštine jedina funkcija u lokalnoj samoupravi. Imate direktora koji mora da preuzme odgovornost za funkcionisanje svoje javne ustanove, svaki pojedinačno. Ukoliko oni ne preuzimaju odgovornost za svoj posao, ja nisam spreman i ne mogu da preuzmem odgovornost za sve javne ustanove i javna preduzeća. Da li će to da uradi na njemu je. Ili treba ja da vodim muzej, pa da kažem je li treba krov da se popravlja ili ne?“, rekao je Radojević i dodao: „Rekao sam da od mene ima podršku, pola para on ima u njegovom budžetu (budžet Gradskog muzeja), pola para sam ja spreman da dam iz budžetske rezerve i to je cela priča. Mogu samo da ponovim i vama, ima podršku opštine, i polovinu sredstava neophodnih za rekonstrukciju krova koju je najavio, će odobriti opština, a ko nije spreman da svoju polovinu stavi u tu funkciju, onda ne znam“.
U međuvremenu krov muzeja će i dalje da prokišnjava, da se odronjava i ugrožava bezbednost zaposlenih i preko 16.000 muzejskih eksponata. A, recimo, tih 500.000 dinara za rekonstrukciju krova bi se dalo „pronaći“ u opštinskoj kasi ako se uzme u obzir da je, na primer, u Planu javnih nabavki za 2014. godinu bilo predviđeno da za poklone i reklamni materijal u januaru opština potroši 1,2 miliona dinara, a da je od 1. januara do 31. marta 2014. godine za reprezentaciju potrošeno 1.084.737 dinara i za poklone 1.429.265 dinara. Ili: za mart i april bila je planirana potrošnja 780.000 dinara za kupovinu bezalkoholnih pića i drugih dobara za opštinsku kantinu, ili je na ime reprezentacije u junu bilo planirano da se potroši 1,2 miliona dinara…
LJ.M.
