trg_fontane
Ove zime je jedna osoba bez doma smeštena u prihvatni centar Gerontološkog centra zbog promrzlina.
Prošle zime u jednoj oronuloj kući u širem centru Bečeja nađena je mrtva žena. U toj kući nije bilo grejanja, a očevici tvrde da je voda u časi na stolu bila smrznuta.
Pre nekoliko dana je hitna služba prevezla u bolnicu u Novi Sad N.N. lice – to znači da ta osoba nije imala nikoga ko bi joj znao ime.
Na teritoriji opštine Bečej, samo po podacima kojima raspolaže Centar za socijalni rad, na ulicama godišnje ima od 10 do 20 beskućnika. Zima je najgori period za te građane.
Zima je najgora i za one bečejske porodice ili pojedince koji žive u ekstremnom siromaštvu – nemaju dovoljno ogreva, a često ni hrane.
Ipak, predsednica Vlade Srbije je prošle nedelje tvrdila da su u „Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i smanjena je stopa rizika od siromaštva“. Ta tvrdnja je u disharmoniji sa situacijom u mnogim domaćinstvima i naročito za građane koji zimi nemaju kako da se greju, jer ne mogu da kupe ni najjeftiniji ogrev.
Doduše, Brnabić je dodala da su „rezultati u toj oblasti, i pored vidnog napretka, daleko od željenih“ i to na predstavljanju Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji za period od 2014. do 2017, saopštila je Vlada Srbije.
Brnabić je naglasila da podaci iz trećeg kvartala 2018. godine pokazuju da je stopa nezaposlenosti 11,3 odsto i dodala da je cilj vlade da ona bude jednocifrena.
U saopštenju se navodi da je Vlada Srbije primenila niz mera u cilju smanjenja siromaštva, a to su pre svega borba protiv sive ekonomije, povećanje penzija i minimalne cene rada.
„Ono što je najvažnije je da su te mere dale konkretne rezultate. Danas možemo da kažemo da je stanje bolje nego što je bilo, što nas obavezuje da nastavimo u istom pravcu sa još više energije, jer stvari očigledno mogu da se promene“, istakla je premijerka.
Što se opštine Bečej tiče, po statistici, prosečna neto zarada je u novembru prošle godine bila 44.243 dinara, manja nego u Srbiji, jer je u istom mesecu ona iznosila 50.556 dinara.
Statističari kažu da je medijalna neto zarada za taj mesec u Srbiji bila 39.654 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih mesečno zarađivalo do tog iznosa, navodi Republički zavod za statistiku.
Taj novac nije bio dovoljan ni za prosečnu potrošačku korpu, a tek jedva za minimalnu.
Naime, nova prosečna potrošačka korpa za mesec novembar 2018. godine iznosila je 70.429,43 dinara i manja je od nove prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 380,63 dinara ili za 0,5%. U odnosu na novembar 2017. godine nova prosečna potrošačka korpa veća je za 0,8%.
Nova minimalna potrošačka korpa za novembar 2018. godine iznosila je 36.406,79 dinara i manja je za 230,28 dinara ili 0,6% u odnosu na novu minimalnu potrošačku korpu iz prethodnog meseca. U odnosu na novembar 2017. godine nova minimalna potrošačka korpa veća je za 0,4%
Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u novembru 2018. godine bilo je potrebno 1,39 prosečnih zarada, a za pokriće nove minimalne 0,72 prosečne zarade.
Šta je mogla tročlana porodica za kupi u novembru prošle godine „za minimalnu“ potrošačku korpu, za 36.406 dinara?
Recimo, za hleb, testenine i rižu mogla je da potroši oko 3.000 dinara, za povrće i prerađevine od povrća 2.400 dinara, za voće i prerađevine od voća 643 dinara, za sveže i prerađeno meso oko 3.500 dinara, za svežu i prerađenu ribu nešto više od 300 dinara – moglo se kupiti recimo pola kile oslića, pa to rasporediti za ceo mesec itd.
Za hranu se moglo potrošiti ukupno oko 15.000 dinara, za odeću i obuću 1.200 dinara, za stanovanje, vodu, struju, grejanje oko 7.000, za nameštaj i opremanje domaćinstva 1.500 dinara…
Za zdravstvo je izdvajanje iz minimalne potrošačke korpe bilo 1.300 dinara – samo lekovi za bolove u kičmi, kuku, kolenu za sedam dana u Bečeju koštaju oko 1.700 dinara.
Za obrazovanje je predviđeno neverovatnih 123 dinara – jedna grafitna olovka košta od 30 do 60 dinara, olovke u boju oko 200 – a za restorane i hotele 276 dinara.
Udeo korisnika novčane socijalne pomoći u ukupnom broju stanovnika na teritoriji opštine Bečej je 2015. godine bio 9,9 što je bilo više od 3,6% koliko je iznosio udeo korisnika na nivou Srbije. Prosečna penzija u Bečeju iznosila je 23.296 dinara.
Među odraslim korisnicima usluga Centra sa socijalni rad dominiraju žene i devojčice, dok je u kategoriji mladih više mladića korisnika usluga. Usluge Centra koristi 2.963 žena i 2.540 muškaraca (podaci su iz LPA za rodnu ravnopravnost opštine Bečej od 2018. do 2022. godine).
Najveći broj korisnika iz svih starosnih grupa je iz kategorije materijalno ugroženog stanovništva, koji nisu u mogućnosti da zadovoljavaju sopstvene egzistencijalne potrebe i potrebe članova svoje porodice.
U periodu od godinu dana (2017), na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje zabeleženo je između 3.312 i 3.627 nezaposlenih lica.
Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine na teritoriji opštine živelo je oko 37.000 stanovnika. Prema nezvaničnim i nepotvrđenim procenama, opštinu je poslednjih godina trajno ili privremeno napustilo oko 10.000 građana.
Samo ukoliko zanemarimo sve navedene podatke, možemo da kažemo da je život lep i da je „gotovo iskorenjeno“ ekstremno siromaštvo.
K.D.F.
