trg_fontane
Pozorišna predstava „Kraljica smeha“ teatra „Maska“ iz Šapca prikazivaće se danas 28. novembra od 20 časova u Sali Gradskog pozorišta u Bečeju.
Igraju Ivan Tomašević, prvak drame Šabačkog pozorišta i Aneta Tomašević, prvakinja Šabačkog pozorišta.
Predstava je posvećena našoj nekadašnjoj komičarki Ljubinki Bobić. Rađena je povodom 3 godina od njene smrti.
Cena ulaznice je 250 dinara.
Reč kritike
Evo dobitne kombinacije – ako želite da gledate do0bru predstavu sedite u auto i prevalite tih osamdesetak kilometara do grada Šapca na Savi i tamo u Šabačkom Pozorištu pogledajte najnoviju predstavu posvećenu velikoj glumici Ljubinki Bobić – Kraljica smeha iz pera Zorana Božovića. Tako dobrih predstava malo je u Beogradu! U predstavi zapravo učestvuju dvoje izvanrednih glumaca – bračni par Tomašević – Aneta i Ivan koji je i režirao komad. Njihova posvećenost sceni i likovima bila je vidljiva u svakoj sekundi predstave. Igrali su likove koje nisu lično poznavali, a igrali su za publiku u kojoj je bilo i onih koji se sećaju Ljubinke i njenog Nušićevskog partnera Mirka Milisavljevića – sa scene, iz bifea Narodnog Pozorišta, sa ulica, iz viceva, iz ogovaranja, iz života i iz priča. Igrali su ove likove kao da su sa njima drugovali godinama – “ušli su im pod kožu” – ako se tako može reći. Ali tu ni u jednom momentu nije bilo imitacije pravih likova. Ne – glumci su pažljivo studirali sećanja, anegdote i naravno odličan tekst profesora Zorana Božovića. U tom tekstu bilo je prave inspiracije dostojne velikog Džordža Bernarda Šoa, shvaćenog na moderno Nušićevski način. Dakle tu je bila iskričavost i dosetljivost starog londonskog cinika nakalemljena na Nušićevska i beogradska iskustva pozorišta vica i psovke koja lako klizi sa glumačkih usana i lako se prima na smeh gledalaca i nastavlja ga i produbljuje. Tako se u igri ovo dvoje vrlo inteligentnih i stvarno brzih i toplih glumaca, osetio negovan umetnički UKUS – i u trenucima osorne svađe i u trenucima teške psovke ili verbalnih seksualnih seirenja ocvale ljubavnice, glumice i žene – đavola Ljubinke Bobić, ili u vicevima o karakternim “devijacijama” šarmantno feminiziranog Mirka Milisavljevića. Sve je u ovoj predstavi bilo na svetskom nivou – od pomenutog preciznog ukusa, preko jednostavne i lake igre odmerenim sredstvima, do pomno proučenih i plasiranih asocijacija na vreme i kontekst umetnosti ili politike. Piscu nije promakla činjenica da Ljubinka Bobić – herojski – nije igrala za vreme okupacije – ona je komičarka, a kada se njen narod nije smejao – ni ona se nije bavila komikom!… Jednostavno, istinito i moralno! Jednostavno je na sceni bilo tumačeno i političko prevrtanje i ljudi i naroda – uterivanje u Socijalizam!… I tu je Ljubinka Bobić imala svoj recept – samo ako on dobro j… neka je partizan ili četnik, sve mi je jedno !… na sablazan posramljenog partnera .
(deo pozorišne kritike Gorana Cvetkovića, Radio Beograd)
