Opšte je mesto da društvene mreže na internetu s jedne strane spajaju ljude, dok ih s druge otuđuju. Imajući u vidu da su obični ljudi danas sasvim skrajnuti u javnom prostoru, pa i onom lokalnom – nemaju pristup skupštinskoj govornici, a po pravilu ni samim oficijelnim medijima – svaki način da se to promeni vredan je pažnje. Internet kao (uglavnom) demokratski medij omogućio je osnivanje društvenih mreža, a na ovima opet osnivanje društvenih grupa. Na Fejsbuku postoji više takvih grupa sa lokalnom, bečejskom problematikom koje broje i po više stotina lanova. Jedna od njih je „Politička teorija za svaki dan” gde se svakodnevno razmatraju i komentarišu različite vesti i teme, prevashodno lokalne, koje uostalom sami članovi i kandiduju, a to je vrlo bitno. U pitanju je svojevrstan debatni klub. Takođe, vredna pažnje je i društvena grupa „Kutija za cipele” u čijem programu stoji – „Svi mi ponegde u nekoj kutiji za cipele imamo po neku staru fotografiju ili dokument. Često ne znamo ništa oko samog događaja. Želja mi je da postavimo što više takvih fotografija, bilo porodičnih, bilo dokumentarnog tipa, da što više otrgnemo od zaborava”. Tu, dakle, članovi „kače” stare fotografije, komentarišu ih i tumače, i na taj način kolektivno evociraju gradsku prošlost.
Premda živu usmenu komunikaciju ništa ne može zameniti – razmišljajući o usmenoj komunikaciji članova „Kutije za cipele” ne možemo a da ne pomislimo na neki građanski salon gde se članovi kružoka razgovaraju uz čaj i kolačiće – ljudi očito pronalaze alternativne načine da međusobno komuniciraju, te u paralelnoj realnosti interneta biva koliko-toliko nadomešteno ono što u društvenom životu našeg grada tako upadljivo nedostaje.
I.K.