Majske igre – najveći i najstariji međunarodni festival scenskog stvaralaštva dece i mladih u Srbiji – 66. put biće održane od 13. do 17. maja u Gradskom pozorištu Bečej.
Na programu Majskih igara biće 12 predstava za decu i mlade iz Srbije i regiona.
Svečano otvaranje festivala tačno u podne
Svečano otvaranje 66. Majskih igara zakazano je za ponedeljak (13. maj) u podne, a odmah potom, u 12.30 časova na redu je predstava „Šećerno kraljevstvo“ (za decu, 7+) Doma kulture Crvenka.
U 16 časova biće prikazan komad „Aska – Igra za život“ (za mlade,12+) Kulturociklina i KCK iz Kruševca.
U utorak, 14. maja u 10 sati je na programu predstava „Zašto ste probudili svog muža?“ (za mlade, 14+) Dramske sekcije JU Katolički školski centar Sv. Franjo Opće gimnazije Tuzla iz Bosne i Hercegovine.
U 13.30 časova biće prikazan komad „Sakati Bili sa Inišmana“ (za mlade, 14+) Glumačke radionice Kulturnog centra Čačak.
Poslednja predstava tog dana je „Izvin’te, al’ u pitanje je ljubav“ (za decu, 9+) Dramskog studija „Proscenijum“ iz Bačke Palanke koja počinje u 17 časova.
Trećeg dana Majskih igara, 15. maja, program u 11 sati počinje predstavom „Mišolovka“ (za decu, 10+) Dečjeg dramskog studija Gradskog pozorišta Bečej.
Istog dana u 17 sati je na programu „Buđenje proleća – dečja tragedija“ (za mlade, 14+)Teatra mladih „Mišolovka“ iz Novog Sada.
U četvrtak, 16. maja u 10 časova biće izvedena predstava „Mali princ v 2.024“ (za decu, 12+) Dramskog studija „Petar Pan“ iz Kragujevca.
U 12.30 časova na programu je predstava na mađarskom jeziku „Harisnyás Pippi“ (za decu, 7+) iz Színes Szilánkok Diákszínpad iz Novog Sada.
U 18 časova sledi još jedna predstava na mađarskom jeziku „A Pál utcai fiúk“ (za mlade, 10+) takođe iz Színes Szilánkok Diákszínpad iz Novog Sada.
Poslednjeg dana Majskih igara, 17. maja u 10 časova počinje predstava „Neka spadnu maske“ (za decu, 10+) „Pozorištanca“ – dečijeg amaterskog pozorišta Centra za kulturu Svilajnac.
U 12.30 na programu je komad „Lilika“ (za mlade, 15+) Dramskog studija Gimnazije „Stojan Ljubić“ iz Lebana.
Međunarodni festival scenskog stvaralaštva dece i mladih završava se proglašenjem pobednika i dodelom nagrada u 16 časova.
Predstave za decu i mlade će ocenjivati žiri koji čine Hana Selimović i Sanja Marković, glumice iz Beograda i Arpad Mesaroš, glumac Novosadskog pozorišta.
Selektorka Sonja Petrović: Svet dečijeg i omladinskog pozorišta vraća se u svoje prirodno stanje koje tek sada treba da razvije svoj potencijal
Selektorka 66. Majskih igara je Sonja Petrović, pozorišna rediteljka i direktorka Festivala ekološkog pozorišta iz Bačke Palanke.
Selektorka navodi: „Na konkurs za 66. Majske igre koji je trajao od 22. marta do 26. aprila 2024. godine stiglo je 49 prijava pozorišta, škola i dramskih studija iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, od toga 24 omladinskih i 25 dečijih predstava. U razgovoru sa organizatorima saznajem da je ovakav broj prijava bio trend pre 2021. godine (pre perioda epidemije koronavirusa), ali da je od tad primećen značajan pad broja prijavljenih, a pretpostavljam i izvedenih predstava. Zato me posebno raduje činjenica da se posle tri godine svet dečijeg i omladinskog pozorišta vraća u svoje prirodno stanje koje tek sada treba da razvije svoj potencijal. Predstave sam, nažalost, uglavnom gledala na snimku (4 predstave uživo) i razlika je zaista – kao što kaže Igor Kolarov u romanu ’Agi i Ema’ – kao ’jagode koje jedeš i jagode koje gledaš na slici’. Ipak, bilo je i radosti od samog gledanja u jagode. Pored činjenice da je među prijavljenima prisutna apsolutna raznolikost žanrova, obradovala me je i hrabrost da se u dečijem i omladinskom pozorištu govori o važnim, velikim i tabu temama kao što su rodne uloge i stereotipi, socijalne razlike, ekološki problemi, odnos prema marginalizovanima, drugačijim, ugroženim, o suicidu, o nasilju u raznim oblicima, ali pre svega o seksualnom, vršnjačkom i digitalnom nasilju. U omladinskim predstavama prisutna je tema zapostavljenosti, samoće, nerazumevanja, pritiska društva, nametnutih očekivanja, dok su u dečijim predstavama dominantne teme odrastanja, socijalnih razlika i otkrivanja emocija. U oba slučaja češće su postavke klasičnih komada, dok predstave omladinskog pozorišta većinski spadaju u autorske projekte u kojima predstave nastaju kroz radioničarski rad. Nedostatak savremenog teksta pripisujem i krizi dramskog pisma za decu i savetujem mentorima da obrate pažnju na bazu tekstova platforme ’Od malih nogu’ koja se redovno ažurira novim savremenim dramama za decu i mlade autora iz Srbije i regiona. Osim odabira tema i hrabrosti da se o njima progovori dotakla me je i neočekivana duhovitost, često suptilna i bezazlena, ali vedra i istinita, koju davno nisam primetila u pozorištu za odrasle. Zatim, određena deca koja igraju sa uživanjem, sa osećajem pripadnosti sceni i sa žarom prema kolegama i temi. Primećujem glumačke talente i prepoznajem kvalitetan rad sa decom od strane kako prosvetnih radnika tako i dramskih pedagoga i dramskih umetnika. Međutim, moram da konstatujem i krizu režije u većini predstava koje sam pogledala. Često su deca i mladi ili zatrpani preambicioznim a nefunkcionalnim rešenjima mentora ili potpuno prepušteni sami sebi, bez bilo kakvih scenskih elemenata koji bi mogli dodatno da doprinesu njihovoj igri kao što su pre svega konkretni postupci, radnja, mizanscen, dinamika, a za njima i scenografija, kostim, muzika, svetlo. Kada govorimo o drugoj grupi scenskih sredstava kao što su kostim, scena i muzika, oni su najviše podložni kiču i estradizaciji. Ne bih rekla da je to uslovljeno finansijskim mogućnostima produkcije, čak je i potpomognuto većim mogućnostima, nego je odraz površnosti i nepromišljanja estetski najupečatljivijih elemenata koji itekako mogu da služe konačnoj ideji predstave. Volela bih kada bi se muzika u pozorištu više doživljavala kao još jedno sredstvo kojim pričamo priču, a manje kao odmor ili zabava. Žalim i što se vrlo malo, skoro nikako, ne koristi lutkarstvo kao izražajno sredstvo koje deci i mladima može da otvori nova polja izražavanja. Ono takođe može da pomogne onima koji teže ili sporije osvajaju scensku ili svoju slobodu. Predstave koje predlažem da se nađu u programu 66. Majskih igara svakako nisu najbolje predstave, one su po mom subjektivnom, jer drugačije nemam, mišljenju na najboljem putu da otkriju sve što pozorište može da pruži jednom detetu u periodu sazrevanja. Ono ne treba da bude fabrika proizvodnje glumaca niti trka za savršenu predstavu. Ono treba da bude sajam autentičnosti, slobode i hrabrosti, a ova selekcija njegov odraz. Trudila sam se da bečejskoj publici i svima onima koji rade sa decom i za decu ponudim razne formate u okviru kojih je dečije stvaralaštvo moguće i uspešno. Nadam se da će naredne predstave koje predlažem ispuniti vaše dugogodišnje visoke pozorišne standarde i očekivanja“.
B.M.
