nnsiromastvo-3-mala-slikaU Lokalnom planu akcije za decu do 2020. godine koji je bečejski parlament usvojio pre više od godinu dana, najvažniji cilj je smanjenje siromaštva dece.
Nedovoljna iskorišćenost postojećih kapaciteta, stagnacija male privrede i uslužnog zanatstva, neadekvatan pristup sistemu obrazovanja i visoka stopa nezaposlenosti uticala je na značajan porast broja siromašnih.
Ukupan broj korisnika u registru Centra za socijalni rad na aktivnoj evidenciji u 2015. godini (poslednji zvanični podatak) bio je 4.513, od toga je broj dece do 17 godina starosti 1.595, a mladih do 25 godina 448.
U Lokalnom planu akcije za decu piše da je 2015. godine broj dece od 6 do 14 godina koja su pohađala neku ustanovu obrazovanja, a korisnici su Centra za socijalni rad bio 850, od toga 149 njih je pohađalo predškolsku ustanovu, 604 osnovnu školu, a 97 nije pohađalo školu. Najveći broj korisnika Centra za socijalni bio je na području Bačkog Petrovog Sela, Bačkog Gradišta i III Mesne zajednice.
Rezultati istraživanja pokazuju da mnoga domaćinstva žive u siromaštvu generacija za generacijom.
Siromaštvu su izložene porodice sa više dece, porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i samohrani roditelji.
U LAP za decu je navedeni da „u skladu sa opredeljenjem da bi deca trebala da budu prioritet, moramo unaprediti položaj sve dece sa posebnom odgovornošću prema deci koja žive u siromaštvu i socijalnoj isključenosti“.
Jedan od prioriteta u LPA je prikupljanje podataka o deci koja žive ispod linije siromaštva na teritoriji opštine, odnosno ažuriranje podataka o njima i taj proces bi trebao da traje od prošle do 2020. godine.
Međutim, prema informacijama redakcije Bečejskog mozaika, prikupljanje podataka o deci koja žive ispod linije siromaštva relativno teško ide, jer ne postoje adekvatni mehanizmi. Zasad su prikupljeni podaci samo na teritoriji III Mesne zajednice (Novo selo u Bečeju), ali ti podaci nisu još dostupni javnosti.
Jedna od aktivnosti trebalo bi da bude i senzibilizacija lokalne zajednice za probleme dece koja žive ispod linije siromaštva (tribine, konkursi, izložbe), ali ni o ovim aktivnostima nema dostupnih podataka.
Predviđeno je, zatim, niz mera za ublažavanje siromaštva dece, od besplatnih školskih potrepština, socijalne pomoći itd.
U LPA za decu nije izričito predviđeno „ukrštavanje“ podataka o deci koja žive ispod linije siromaštva i deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, mada bi se moglo pretpostaviti da će se te dve kategorije u mnogim segmentima preklapati.
Problem na nivou lokalnih zajednica i na državnom nivou je da ne postoji neka vrsta baze podataka (poštujući propise o zaštiti podataka o ličnosti) o deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i njihovom socijalnom položaju.
Ipak, lokalne socijalne i zdravstvene ustanove imaju parcijalne podatke, te bi pregledom i obradom tih podataka bilo moguće da se odredi makar približan broj dece sa smetnjama u razvoju i oblici smetnje kako bi se izgradilo sistem podrške toj deci, ali i sistem njihove rehabilitacije (pre svega se misli na telesni invaliditet), jer ni to ne postoji u opštini.
UNICEF je 20. novembra saopštio da oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, dok svako deseto dete živi u apsolutnom siromaštvu.
Deluje kao da naredni podatak – u smislu „pravog“ siromaštva – nije važan, ali jeste: UNICEF je saopštio i da 50 odsto dece uzrasta od treće do pete godine života ne ide u vrtić, a da skoro trećina dece ispod pet godina nema ni tri dečje knjige u kući.
R.M. (Foto: pixabay.com)
Projekat „I ja sam tu – društvena isključenost dece sa invaliditetom zbog siromaštva“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
