trg_fontane
U vreme pandemija zaraznih bolesti pravovremene i tačne informacije iz zvaničnih izvora su neophodne kako bi profesionalni mediji mogli da objektivno i istinito informišu građane o epidemiološkoj situaciji. Upravo je to ono što nedostaje u doba koronavirusa delimično i na nivou države, ali naročito u malim sredinama.
Na teritoriji opštine Bečej od uvođenja vanrednog stanja 15. marta do 15. jula nijedan zvanični organ, telo, ustanova nije saopštavala podatke o broju zaraženih koronavirusom, a informacije do kojih je redakcija Bečejskog mozaika periodično uspela da dođe dobijene su isključivo zahvaljujući zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Novinari iz Bečeja su se obraćali i Kriznom štabu Vlade Srbije, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Institutu „Batut“, ali do 19. jula ni na jedno pitanje nije odgovoreno.
Na zvaničnim sajtovima države, kao i na portalu otvorenih podataka od 10. juna do 20. jula nisu objavljeni podaci o broju, polu, starosti osoba čiji su testovi pozitivni na Covid-19, niti podaci o broju zaraženih u gradovima i opštinama u Srbiji.
I sami članovi državnog Kriznog štaba plasiraju oprečne informacije o pouzdanosti testova na koronavirus, o tome da li samo PCR testovi (uzimanje brisa) ulaze u zvaničnu statistiku ili je to slučaj i sa brzim testovima (uzorak krvi) koje od juna meseca jedino rade u lokalnim domovima zdravlja, pa i u Bečeju.
Da bi slika bila potpuna, treba dodati i takođe protivurečne informacije o broju zaraženih i preminulih od koronavirusa. Stabilizaciji situacije ne doprinose različiti stavovi takozvane struke i političara, pa se tako pominjalo ponovno uvođenje policijskog časa (predsednik Srbije), a zatim su organizovani protesti građana koji su postali nasilni, te je policijski čas brzo „zaboravljen“.
Do zaključenja ovog broja novina bili su na snazi oštre mere na celoj teritoriji Srbije kojima je naloženo, recimo, nošenje maski osim u zatvorenim prostorima i na otvorenom, ukoliko ne može da se održi socijalna distanca.
Primeri „dobre prakse“ svakako nisu državni funkcioneri od kojih mnogi prednjače u nenošenju maski.
Ko „veruje“ u koronu?
Situacija u opštini Bečej je umnogome slična situaciji u državi, raste broj onih koji su testirani brzim testom i čiji rezultati pokazuju da su pozitivni na Covid-19. Priličan broj građana opštine, bar na socijalnim mrežama, protivi se nošenju maski, mnogi od njih ne drže socijalnu distancu u zatvorenim prostorima – pre svega u prodavnicama – izjavljuju da „ne veruju u koronu“…
Skoro sasvim nemoguća misija
Kako je na početku teksta pominjano, novinari od početka pandemije koronavirusa do danas nailaze na zatvorena vrata kada su u pitanju informacije o broju zaraženih iz zvaničnih izvora.
Redakcija Bečejskog mozaika je zvanične podatke iz Doma zdravlja do 15. jula, od kada te informacije saopštava Štab za vanredne situacije opštine Bečej, dobijala periodično, isključivo koristeći mogućnosti koje pruža Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Od 15. jula podatke saopštava opštinski štab na osnovu informacija iz Doma zdravlja Bečej, međutim, ti podaci ne „pokrivaju“ one koji su testirani van Bečeja PCR testovima, one koji se nalaze u bolnici, broj izlečenih, broj osoba u samoizolaciji, broj zaposlenih u Domu zdravlja koji su na serološkom testu bili pozitivni na Covid-19.
Podatke o situaciji u vezi sa zaposlenima u Domu zdravlja i o tome na koji način je organizovana samoizolacija onih koji imaju simptome ili im je brzi test pozitivan, kao i njihovih kontakata, redakcija Bečejskog mozaika je 18. jula dobila iz Doma zdravlja ponovo na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Po tim informacijama dvoje zaposlenih je bilo pozitivno na serološkom testu do tog dana (o tome u posebnom tekstu; prim. nov).
Do srede, 22. jula, nije saopšteno da li ima još zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi koji imaju simptome i/ili su bili pozitivni na serološkom testu.
Podsetimo i da je 25. maja urađeno obavezno serološko testiranje na Covid-19 zaposlenih u Domu zdravlja Bečej. Direktorka Doma zdravlja Kosana Nešić je 2. juna saopštila da „prilikom serološkog testiranja brzim testovima prema instrukcijama 193 zaposlena u DZ Bečej, utvrđeno je da nijedan zaposleni nije imao kontakt sa virusom Covid-19“.
Rast broja pozitivnih na brzom testu
O rastu broja pozitivnih na Covid-19 na brzom testu (serološki test) koji se jedino radi u bečejskom Domu zdravlja govore dnevni podaci koji su koliko-toliko redovni od 10. jula, a od 15. jula ih saopštava Štab za vanredne situacije opštine Bečej.
Naime, od 10. do 13. jula u Domu zdravlja Bečej urađena su 42 brza testa, a pozitivne su bile 4 osobe, a to je 9,52 odsto testiranih. Pored toga, jedna osoba je testirana u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i bila je pozitivna.
Od 13. do 14. jula u Domu zdravlja je testirano 17 osoba, od njih su dve osobe bile pozitivne na Covid-19, to je 11,76 odsto testiranih.
Od 14. do 15. jula u Covid ambulanti Doma zdravlja je testirano 13 osoba, od kojih su dve bile pozitivne na Covid-19, to je 15,38 odsto testiranih.
Od 15. do 16. jula u Domu zdravlja je brzim testom testirano 21 građanin. Od tog broja testiranih su 6 osobe bile pozitivne na Covid-19, to je 28,57 odsto testiranih.
Od 16. do 17. jula u Bečeju je brzim testom testirano 32 građana – 5 osobe su bile pozitivne na Covid-19, odnosno 15,62 odsto testiranih.
Štab za vanredne situacije opštine Bečej 20. jula je saopštio da je u prethodna 24 časa u Covid ambulanti Doma zdravlja Bečej brzim testom testirano 22 građana. Od tog broja testiranih su 5 osobe pozitivne na Covid-19, to jest 22,72 odsto ukupno testiranih.
Od 20. do 21. jula u Doma zdravlja je brzim testom testirano 13 građana, od kojih je 5 bilo pozitivno na Covid-19, to je 38,46 odsto testiranih.
Ukupan broj pozitivnih na Covid-19, testiranih u Covid ambulanti Doma zdravlja na brzom testu, od početka ovog talasa epidemije do 21. jula u opštini Bečej je bio 39.
Bečejski mozaik poseduje i podatke iz Doma zdravlja od 14. jula da su tada dve osobe bile pozitivne na PCR testu, koji su uradili u Novom Sadu.
Prema zvaničnim podacima iz Doma zdravlja, u četrnaestodnevnu izolaciju je od 27. juna do 14. jula bila stavljena 41 osoba i kontakti tih osoba, ali se nije navodilo koliki je broj kontakata.
Od 15. jula se ne saopštavaju podaci o broju građana u izolaciji. Od početka novog talasa pandemije – od juna meseca – nije saopšteno koliko ima izlečenih na teritoriji opštine Bečej.
Prema nezvaničnim informacijama redakcije Bečejskog mozaika, do 20. jula hospitalizovano je troje građana Bečeja.
Da li građani poštuju meru samoizolacije?
Problema ima i u vezi sa samoizolacijom onih čiji su serološki testovi pozitivni, naime, većina građana nema rešenje o samoizolaciji, a to rešenje trebalo bi da izdaje Sanitarna inspekcija, dok bi policija trebalo da proverava da li se ti građani zaista pridržavaju mere samoizolacije.
Međutim, informacije kojima redakcija raspolaže su da policija može da kontroliše samo one koji imaju dokument o tome da treba da budu u samoizolaciji, te da li se ljudi pridržavaju te mere zavisi uglavnom od volje svakog od njih.
Ipak, ranije je iz Doma zdravlja saopšteno da svi iole sumnjivi na Covid-19 idu u izolaciju 14 dana, ne samo pozitivni na bilo kom testu (serološki, PCR), nego svi sumnjivi na Covid i njihovi kontakti, te da se njihovo zdravstveno stanje nadzire tako što „izabrani lekari svakodnevno telefonski kontrolišu zdravstveno stanje osoba u izolaciji, a ako misle da se izolacija ne poštuje, prijave se Sanitarnoj inspekciji Novi Sad, koja onda preduzima mere iz svoje nadležnosti“.
Inače, kontakti se ne testiraju.
K.D.F
Nastavak teksta čitajte u Bečejskom mozaiku koji je od danas na kioscima
