trg_fontane
Ostalo je manje od mesec dana do početka nove školske godine, a roditelji i đaci do 4. avgusta nisu znali šta ih čeka, da li će deca ići u školu ili će ponovo biti organizovana onlajn nastava, možda kombinovana (i kod kuće i u školi), treba li da kupuju knjige, razmišljaju o užini, o boravku dece u dnevnim boravcima škola, ili da roditelji mlađe dece koji ne mogu da rade od kuće, daju otkaz na poslu – rad od kuće pored dece je posebna vrsta avanture, o tome drugom prilikom.
Postoje razne, često protivurečne najave zvaničnika, čak i ministar prosvete Mladen Šarčević do 3. avgusta nije rekao ništa konačno o načinu školovanja dece u školskoj godini na pragu.
To što je zasad sigurno jeste: može da bude i ne mora da znači, a to zbilja nije dovoljno roditeljima školaraca u prvoj nedelji avgusta.
Što se Bečeja tiče, roditelji u pojedinim školama i u pojedinim razredima anketirani su o tome da li svi đaci imaju mogućnost za onlajn učenje – kompjuter, laptop, tablet, telefon, ali im niko ništa do 4. avgusta nije saopštio o načinu organizovanja nastave. Inače, nemali broj učenika, recimo, događa se da u jednom razredu troje-četvoro (to je oko 10 odsto) nema ništa od „tehnike“, oko 90 odsto ih ima, ali roditelji nisu anketirani o tome da li deca na tabletu ili telefonu mogu da prate onlajn nastavu – jer onlajn nastava nije čas na televizoru –, niti o tome da ukoliko u jednoj porodici ima troje školaraca, da li svako od njih ima tablet/kompjuter/laptop samo za sebe, a to je malo verovatno.
Po istraživanjima sindikata u Srbiji oko 10 odsto učenika nema mogućnost da učestvuje u onlajn nastavi.
Stiče se utisak da se onlajn nastava pre svega svodi na snimanje televizijskih časova – te časove su u toku vanrednog stanja mnogi roditelji, ali i deca, ocenili nedovoljnom ocenom – a mnogobrojni prosvetari su stekli utisak da Ministarstvo prosvete nije razradilo nijedan od predstojećih modela nastave o kojima ovih dana govori ministar prosvete. Jer da jeste, uočilo bi se da u stvarnom životu nijedan od do 4. avgusta najavljenih modela nastave nije održiv i realan na način kako je prezentovan.
Ministar Šarčević je, recimo, naveo da će učenici prvog i drugog razreda biti u školi od 8 do 11 časova, đaci trećeg i četvrtog razreda od 11 do 14 sati i tako dalje – ukoliko se nadležni u međuvremenu ne odluče da odustaju od „kombinovane“ nastave.
Vreme je prvi veliki problem. U porodici u kojoj živi, recimo, jedan učenik drugog razreda i jedan učenik trećeg razreda, roditelj/roditelji, koji mora/ju da radi/e od 7 ujutro, nekako mora/ju da odvede/u prvaka u školu u 8, zatim da ode/u po njega u 11, kad ima/ju sreću da i onog koji pohađa treći razred o istom trošku odvede/u, pa da ode/u po njega u 14.
U isto vreme i u međuvremenu, roditelj/i mora/ju da bude/u i na svom poslu, a često se dešava da su porodice „osuđene“ samo na sebe, bez pomoći sa strane (bake, dede, tetke, dadilje).
Drugi veliki problem je prostor. Ako, sudeći po rečima Šarčevića, u učionici ne sme da bude više od 15 đaka, da li to znači da će svako odeljenje da se deli na dve grupe, jer u jednom razredu obično ima 20-26 đaka?
Da li to znači da učiteljica radi sa jednom grupom, a neka druga sa drugom grupom? Ili jedna trči iz jednog fizičkog prostora u drugi da bi istovremeno predavala celom svom razredu?
Čak i ako na čudesan način reši problem kako da jedna učiteljica bude na dva mesta u isto vreme, neće biti moguće da se reši problem veličine učionice.
Naime, malo je verovatno da su učionice tolike da, i ako je u njima samo 15 đaka, će biti moguće da se za jednog (1) obezbedi četiri (4) kvadratna metra prostora.
I onda još nismo govorili o tome šta može da se desi kada deca na odmoru između časova žele da odu u toalet.
Istovremeno njih 15, a u mnogim školama na jednom spratu ima samo jedan mokri čvor.
O načinu užinanja da ne govorimo, ako o užini bilo ko od nadležnih uopšte misli.
Šarčević: Predviđeno više modela
Ministar prosvete Mladen Šarčević je, gostujući u emisiji Novi dan na N1, 31. jula izjavio da je pripremljeno više modela nastave za predstojeću školsku godinu, ali i da se istovremeno snima školski program.
„Zajednički stav je da, u slučaju da se ide u školu, da se to radi u bezbednim uslovima i da prednost imaju deca mlađeg uzrasta, do 12 godina. Pretpostavka je da mnogi roditelji moraju da rade i da nemaju kome ni da ostave tu decu kod kuće“, rekao je Šarčević.
A kako će škole raditi zavisi od preporuka Kriznog štaba, kazao je Šarčević i naveo da bi tokom ove nedelje mogla biti doneta odluka (do zaključenja ovog broja Mozaika nije; prim. nov) s tim u vezi.
„Preporučujem roditeljima da prvaci budu što je više moguće u školi, za njih je to pedagoško pitanje, a ispred svih pitanja je i pitanje bezbednosti“, rekao je Šarčević.
Podsetio je da se tokom leta rade onlajn obuke nastavnika i to 25.000 njih, kao i digitalne obuke i obuke za novi predmet – Digitalni svet. Šarčević je rekao da se modeli moraju kombinovati prema okolnostima jer nijedna škola nema isti broj đaka i isti broj prostorija i kvadraturu.
„Limit je u zatvorenom prostoru četiri kvadrata po osobi i o tome moramo da vodimo računa. Prema tome smo i ‘skrojili’ sve ove modele“, objasnio je ministar i dodao da će nastavnicima biti omogućeno da rade i od kuće.
Školskoj godini preti haos
Šarčević je 30. jula poručio da su prioritet najmlađi, te da je gotovo sigurno da će škole ove jeseni dočekati đake od prvog do četvrtog razreda, uz stroge epidemiološke mere.
Iz Foruma beogradskih gimnazija poručili su da, ako se plan nastave ne razradi, školskoj godini preti haos.
„Ne verujem da ćemo imati normalnu nastavu, čak i ako se pređe na ovaj model koji je ministar najavio kroz medije. Nisam siguran koliko će to trajati. Kao što sam već rekao postoji bojazan da ćemo ući u jedan organizacioni haos, gde se, što bi u narodu rekli, ne zna ni ko pije ni ko plaća“, rekao je Aleksandar Markov iz Foruma.
O tome hoće li đaci pred tablu ili računare, konačnu reč daće roditelji i prosvetni radnici, a ne ministarstvo, kazao je ministar prosvete Mladen Šarčević.
„Dali smo mogućnost da roditelj bira da li želi da mu dete ide u školu po ponuđenom modelu ili da uči od kuće onlajn. Ako je to bilo legalno od marta do juna, ne vidim zašto ne bi bilo i u sledećem ciklusu“, kaže ministar.
Iz sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost, međutim, tvrde da su predlozi ministra nerealni, a da odgovornost za organizaciju nastave pokušava da prebaci na nastavnike.
„Ministar pokušava da svu odgovornost prebaci na škole i realizatore nastave, ali je takođe spreman da sve uspehe i sve ono što je dobro bilo u prethodnom periodu onlajn nastave prigrli sebi, odnosno pripiše sebi uspehe koje mu ne pripadaju“, ocenila je Vesna Vojvodić Mitrović.
Da ministar Šarčević želi da izbegne odgovornost i odluku prebaci na roditelje, smatraju i u udruženju „Roditelj“, odakle upozoravaju da ministarstvo nema jasan plan za početak školske godine.
„Ministarstvo mora da preuzme apsolutnu odgovornost za sve što se dešava u školama i treba da da jasna uputstva i školama i roditeljima, a ne posle da se upre prstom u roditelje i kaže eto tako ste hteli, pa vam je sad tako ispalo“, kaže Dragana Soćanin iz tog udruženja.
Povremeno u školu?
Šarčević je za Radio-televiziju Srbije 30. jula rekao i da je cilj bezbednost, ali i dodao da je namera da se ne radi samo nastava na daljinu jer je to, kako je rekao, bilo nužno zlo u prvom periodu epidemije, već da se obogati taj model rada i povremenim odlascima dece u školu.
„Imamo više modela za razne situacije. Pretpostavka je da će sada ovaj pik koji uspemo da oborimo, biti održiv i da uz mere bezbednosti krenemo da se bavimo svim ostalim redovnim poslovima, ali da budemo disciplinovani“, kazao je ministar.
Navodeći da su deca od prvog do četvrtog razreda „apsolutni prioritet“, Šarčević je rekao da misli da će oni morati više vremena da provedu u školi „nego ostali“ učenici, nije, međutim, konkretizovao šta to znači.
Treba nam vremena, nije jednostavno doneti odluku
Dodatnu zabunu u priču o školama uneo je 3. avgusta epidemiolog Predrag Kon na redovnoj konferenciji za novinare Kriznog štaba. Naime, on je izjavio da je polazak u školu najznačajnije pitanje u ovom trenutku i istakao da je Krizni štab u ponedeljak, 3. avgusta, dobio dopis od Ministarstva prosvete sa predlozima modela nastave.
„Pretpostavljam da su neke stvari dobro procenjene od strane prosvetara, na primer da li je moguće održati nastavu u odnosu na broj nastavnika i profesora i u odnosu na kapacitet škole“, rekao je Kon na konferenciji za novinare.
O nošenju maski u školama moramo da „prodiskutujemo“, dodao je Kon i objasnio da je „jedna priča sad dok je lepo vreme i dok su otvoreni prozori, a sasvim druga u vreme kad prozori budu zatvoreni zbog hladnog vremena“.
„A odluku treba da donesemo za čitav period. Isto tako, da li je korisno ako postoji odgovarajuća distanca da se neprekidno nose maske ili ćemo napraviti kada mogu da se skidaju. Treba još vremena da se iščita i prodiskutuje, nije jednostavno donositi odluke po tom pitanju“, naveo je Kon.
Kon je ranije upozorio da će početak školske godine u septembru predstavljati „značajan epidemiološki događaj“ koji je Ministarstvo prosvete „temeljno razmatralo“, te će verovatno biti manje đaka u učionicama.
„(Ministarstvo je predložilo) da prioritet za održavanje nastave imaju (đaci) do četvrtog razreda, što mislim da je na mestu. Učenici, naročito prvog razreda, nemaju bolji način da se socijalizuju (od polaska u školu)“, dodao je Kon.
Kon je 4. avgusta u emisiji Novi dan na N1 izjavio da nema dileme da su škole osnovno mesto ne samo obrazovanja, nego i socijalizacije, shvatanja društvenih obaveza…
„Postoji mnogo razloga zašto škole moraju da funkcionišu i da rade, posebno to važi za najmlađi uzrast“, rekao je Kon i istakao da „ne postoji mogućnost da se virus zaustavi pred školom, to je jednostavno nemoguće. Mi sa otvaranjem škola i dolaskom đaka omogućavamo i virusu da uđe u te škole, to je jednostavno tako“.
O školovanju, odnosno neškolovanju dece sa smetnjama u razvoju Kon nije govorio.
Nije o tome govorio u ranijem periodu ni ministar prosvete Mladen Šarčević.
Sindikat prosvetara: Nemoguće primeniti kombinovani model nastave
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) ocenila je 1. avgusta da je nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave, koji se od 1. septembra najavljuje u osnovnim i srednjim školama, gde je predviđeno da nastavni dan traje od 8 do 20 sati, uz tročasovne vremenske razmake.
Ministar Mladen Šarčević je izjavio da će nastavnici pre podne raditi u školi, a popodne onlajn od kuće, sa učenicima koji su se opredelili za ovakav koncept učenja i ocenio da „to je i te kako moguće“.
„Izgleda da je moguće i da se za 20 minuta, koliko je predviđeno za čišćenje i dezinfekciju školskih prostorija, očisti prostor od 450 kvadratnih metara, jer je prema sistematizaciji, predviđeno da toliko kvadrata očisti jedna pomoćna radnica. Koliko god da su naše tetkice vredne, a vredne jesu, to je zaista nemoguće“, ukazala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Uz dvadesetominutne pauze za čišćenje i dezinfekciju, vremenski nastavni dan bi, u ustanovama koje imaju jednosmenski rad, a takvih je u Srbiji 450, trajao do 20.20 sati, ukazuje USPRS.
U školskim ustanovama sa dvosmenskim radom, preostalih 1.310, ostaje treća smena „ili u prevodu, noćna nastava od jutra do sutra“, upozorava USPRS.
Iznuđene okolnosti izazvane pandemijskom situacijom nametnule su da u učionici ne sme biti više od 15 učenika, a u većini škola odeljenja su brojnija, ističe USPRS i naglašava da ponuđena rešenja moraju biti realna i moguća.
„Brižan“ ministar: suspendovanje đaka koji budu skidali maske
Bilo kako bilo, do srede se nije znalo da li će đaci od septembra sesti u školske klupe ili gledati u televizore i kompjutere – ili i jedno i drugo, u smenama.
Ako bude bilo „prave“ škole, biće obavezne maske za decu – diskutabilno je da li će se ta mera uspešno primeniti – kao i fizička distanca dece – ova ideja, stiče se utisak, osuđena je na propast, naročito na odmoru između časova.
Inače, ministar Šarčević najavio je i pooštravanje pravila ponašanja u školama i suspendovanje učenika koji budu skidali zaštitne maske tokom boravka u školi.
Onlajn odgovaranje kontra odgovaranje u školi
Nadležni su u toku svega nekoliko dana uspeli da daju različite izjave o različitim segmentima školovanja i sad se više ne zna „ko je lud, a ko zbunjen“.
Svakako su najviše zbunjeni roditelji i njihova deca i postoji bojazan da će ta zbunjenost, zahvaljujući državi, da potraje do 1. septembra.
Tvrdilo se najpre da je onlajn ocenjivanje dobra praksa, no, nadležni najavljuju promenu za novu školsku godinu.
Ministar Šarčević je u jednom od mnogobrojnih nastupa krajem jula rekao da će svi učenici morati da idu u školu da bi odgovarali.
Profesorka srpskog jezika u Petoj ekonomskoj školi u Beogradu Gordana Savović za Danas je rekla da je u trenutnoj situaciji najmanji problem kako oceniti učenike. Smatra da će najnovije rešenje ministarstva dovesti do nepotrebne konfrontacije roditelja i nastavnika, a da će za đake biti maltretiranje.
„Ne možemo da teramo mak na konac ni u ispitivanju, ni u kvalitetu nastave jer je to nemoguće ako ste u vanrednom režimu rada. Problem je što ne možete da rešavate izdvojene segmente, pa ćete sada prepisivanje da sprečite tako što ćemo decu zvati u školu da odgovaraju. A šta sam ja njima ponudila kao nastavnik ako nisu u prilici da čuju moju živu reč? Nisu svi u stanju da drže časove preko Zuma i sličnih aplikacija. Ako sam im slala lekcije u pisanom obliku, to nije onlajn nastava, niti takva nastava može da bude kvalitetna kao kad uđete u učionicu. Ali ćemo da rešavamo problem varanja pri ispitivanju tako što ćemo decu da dovedemo u školu. Što da ne prepišu kad nisu dobila kvalitetnu nastavu? Nema uređenog sistema i plašim se da sam prepuštena sama sebi, i kao nastavnik i kao roditelj, a šta god ministarstvo smislilo neko će biti nezadovoljan“.
Za isti list je Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu rekao: „Ne bih da generalizujem jer ima dece koja su sjajno radila, ali ocene date tokom onlajn nastave su ipak problematične i na neki način kompromitovane jer se učenička samostalnost u radu ne može na odgovarajući način proveriti. Izjava ministra potvrđuje ono što smo govorili i što i zdrav razum nalaže. Ne mogu da procenim kakva će biti zdravstvena situacija od septembra, ali zdravlje treba uvek da bude na prvom mestu, preče i od ocene i od toga da li su neka deca varala. Najlogičnije jeste da ocenjivanje bude u školi, ali samo pod uslovom da to ne ugrožava zdravlje i bezbednost učenika i zaposlenih“.
Kako god se bude organizovala nastava, u posedu do sada dostupnih informacija, sva je prilika da će kvalitet obrazovanja đaka biti jedan od najvećih i dugoročno najozbiljnijih žrtava koronavirusa.
Kristina Demeter Filipčev – izvor: FoNet, Beta, Danas, N1 (tekst je objavljen 7. avgusta u Bečejskom mozaiku)
