Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom: Inkluzija – ta (skoro) nepoznata reč

U budžetu opštine Bečej ne postoji stavka o izdvajanjima za škole u segmentu obezbeđivanja kvalitetnog obrazovanja za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, a u delu budžeta koji se odnosi na pojedine škole, ne može da se vidi da li ima raspoloživog novca za obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

U opštini Bečej trenutno, za razliku od ranijih godina, nema člana Opštinskog veća koji se bavi obrazovanjem.

Kvalitet nastave deteta sa telesnim invaliditetom ili smetnjama u razvoju u tipičnim školama (uglavnom pohađaju nastavu po IOP-u) zavisi isključivo od želje, volje, znanja učitelja i nastavnika koji u velikom broju slučajeva moraju sami da se snalaze i takođe da sami izrađuju nastavni materijal za decu u nedostatku prilagođenih udžbenika.

Asistivna tehnologija u tipičnim školama skoro da i ne postoji, a ukoliko je detetu potreban nekakav materijal za, recimo, likovnu nastavu, ima škola u Bečeju koja traži od roditelja da sam kupi potreban materijal.

Za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u Bečeju nema pedagoških asistenata, te u brojnim slučajevima njihovi lični pratioci rade i posao asistenata (lični pratilac je usluga iz oblasti socijalne zaštite, a pedagoški asistent je usluga iz oblasti obrazovanja i treba da tu uslugu obezbedi ministarstvo nadležno za obrazovanje na zahtev škola).

Za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbeđeni su besplatni udžbenici koji im u velikom broju slučajeva ne služe, jer su im potrebni prilagođeni udžbenici koje, pak, ne dobijaju.

Koliko „koštaju“ škole?

U Lokalnom planu akcije za decu opštine Bečej (LPA za decu) predviđene su brojne aktivnosti i mere u oblasti obezbeđivanja kvalitetnog obrazovanja za svako dete, pa i za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

U ovoj oblasti prvi strateški cilj je povećano izdvajanje za obrazovanje do 2024. godine (krajem 2024. ističe LPA za decu opštine Bečej) kao preduslov za ostvarenje kvalitetnog obrazovanja.

Izdvajanja za škole u 2025. godini, u odnosu na 2024. su tek-tek povećana.

Kada je usvajan opštinski budžet 2024. godine, za osnovno obrazovanje planirano je ukupno 281,3 miliona dinara (u tom iznosu je bio i 160 miliona dinara za rekonstrukciju objekta škole „Bratstvo). Samo za funkcionisanje škola (bez muzičke škole) predviđeno je: za OŠ „Sever Đurkić“ 22,6 miliona, za OŠ „Zdravko Gložanski“ 15,5 miliona, za ŠOSO „Bratstvo“ (osnovna i srednja škola) 13,2 miliona, za OŠ „Petefi Šandor“ 12,7 miliona, za OŠ „Šamu Mihalj“ 11,8 miliona, za OŠ „Svetozar Marković“ Bačko Gradište 11,8 miliona, a za OŠ „Šamu Mihalj“ iz Bačkog Petrovog Sela 10,4 miliona dinara.

Za prevoz učenika predviđeno je 7,2 miliona dinara, za đake generacije 440.000 hiljada, za prvarice 350.000, za Vukovce 370.000 dinara i za besplatne udžbenike 817.000 dinara.

Za srednje obrazovanje 2024. godine bilo je predviđeno je 42,3 miliona dinara – za Gimnaziju 11,9 miliona, za Ekonomsku-trgovinsku školu 13,5 miliona i za Tehničku školu 15,3 miliona dinara.

Za prevoz đaka predviđen je 1 milion dinara.

U opštinskom budžetu za 2025. godinu za osnovno obrazovanje planirano je ukupno 290,6 miliona dinara (tu je i 144,9 miliona za rekonstrukciju objekta škole „Bratstvo“) – za OŠ „Sever Đurkić“ 28,3 miliona dinara, za OŠ „Zdravko Gložanski“ 20,2 miliona dinara, za OŠ „Petefi Šandor“ 14,9 miliona dinara, za ŠOSO „Bratstvo“ 14,2 miliona, za OŠ „Šamu Mihalj“ Bečej 13,06 miliona dinara, za OŠ „Svetozar Marković“ Bačko Gradište 12,3 miliona dinara, a za OŠ „Šamu Mihalj“ Bačko Petrovo Selo 11 miliona dinara.

Za prevoz učenika predviđeno je 14 miliona, za đake generacije 440.000 hiljada, za prvarice 350.000, za Vukovce 370.000 dinara i za besplatne udžbenike 3,2 miliona dinara.

Za srednje obrazovanje za 2025. godine u opštinskoj kasi predviđeno je 65,3 miliona dinara: za Gimnaziju 14,2 miliona, za Ekonomsku-trgovinsku školu 15,9 miliona i za Tehničku školu 16,6 miliona dinara.

Za prevoz đaka predviđeno je 18 miliona dinara.

U 2025. godini u OŠ „Šamu Mihalj“ Bečej za naknade troškova za zaposlene predviđeno je 3,7 miliona, za stalne troškove 5,3 miliona, za tekuće popravke i održavanje 250.000 dinara, za materijal 570.000 dinara, za zgrade i građevinske objekti 580.000 dinara, za mašine i opremu 50.000 dinara.

U ŠOSO „Bratstvo“ naknade troškova za zaposlene su 6 miliona dinara, stalni troškovi 3,5 miliona, tekuće popravke i održavanje 300.000 dinara, materijal 550.000 dinara, za zgrade i građevinske objekte nije predviđeno ništa, a za mašine i opremu planirano je 150.000 dinara.

U OŠ „Sever Đurkić“ naknade troškova za zaposlene su 3,2 miliona dinara, stalni troškovi 17,4 miliona, tekuće popravke i održavanje 400.000 dinara, materijal 3,3 miliona dinara, za zgrade i građevinske objekte nije planirano ništa, dok je za mašine i opremu predviđeno 420.000 dinara.

U OŠ „Zdravko Gložanski“ naknade troškova za zaposlene iznose 4,5 miliona dinara, stalni troškovi 9,5 miliona, tekuće popravke i održavanje 700.000 dinara, materijal 1,07 miliona dinara, za zgrade i građevinske objekte nije predviđen novac, a za mašine i opremu plan je da se potroši 50.000 dinara.

U OŠ „Petefi Šandor“ naknade troškova za zaposlene su 3,5 miliona dinara, stalni troškovi 6,7 miliona, tekuće popravke i održavanje 480.000 dinara, materijal 2,8 miliona dinara, zgrada i građevinskih objekata nema, a predviđen iznos za mašine i opremu je 17.000 dinara.

U OŠ „Svetozar Marković“ Bačko Gradište naknade troškova za zaposlene su 3,5 miliona dinara, stalni troškovi 3,4 miliona, tekuće popravke i održavanje 550.000 dinara, materijal 680.000 dinara, zgrada i građevinskih objekata nema, a mašine i oprema trebalo bi da koštaju 80.000 dinara.

U OŠ „Šamu Mihalj“ Bačko Petrovo Selo naknade troškova za zaposlene su 3,5 miliona dinara, stalni troškovi 4,6 miliona, tekuće popravke i održavanje 201.000 dinara, materijal 696.000 dinara, zgrada i građevinskih objekata nema, a za mašine i opremu predviđeno je 250.000 dinara.

U Gimnaziji Bečej naknade troškova za zaposlene su 2,6 miliona dinara, stalni troškovi 8,4 miliona, tekuće popravke i održavanje 200.000 dinara, materijal 480.000 dinara, za zgrade i građevinske objekte nije predviđeno ništa, a za mašine i opremu planirano je 140.000 dinara.

U Tehničkoj školi naknade troškova za zaposlene su 4,2 miliona dinara, stalni troškovi 7,09 miliona, tekuće popravke i održavanje 360.000 dinara, materijal 1,4 miliona dinara, zgrada i građevinskih objekata i tu nema, niti troškova za mašine i opremu.

U Ekonomsko-trgovinskoj školi naknade troškova za zaposlene iznose 3,8 miliona dinara, stalni troškovi 7,2 miliona, tekuće popravke i održavanje 250.000 dinara, materijal 1,03 miliona dinara, troškova za zgrade i građevinske objekte nema, a za mašine i opremu iznose 210.000 dinara.

Raste broj dece koja su upisana u ŠOSO „Bratstvo“ – u tipičnim školama smanjuje se broj IOP

Da inkluzivno obrazovanje ne funkcioniše na najbolji način govore podaci iz 2022/2023. školske godine – jer novih nema.

Ti podaci trebalo bi da budu „obezbeđeni“ u godišnjim izveštajima o realizaciji Lokalnog plana akcije za decu opštine Bečej, ali nisu.

Takvi podaci donekle trebalo bi da postoje i u izveštajima interresorne komisije opštine Bečej (koliko je slučajeva obrađeno, na šta se odnose, šta se najviše „traži“ od interresorne komisije), međutim, izveštaji već godinama nisu dostupni javnosti (jedno vreme nekakva skraćena verzija je objavljivana na sajtu opštine).

U pojedinim ranijim izveštajima interresorne komisije opštine Bečej navedeno je da u toku jedne godine čak 29 dece je upućeno u ŠOSO „Bratstvo“, međutim, nije navedeno da li na to utiče i to da neka od njih žive u socijalno nestimulativnoj sredini (siromaštvo, jezičke barijere itd.).

Ni u jednoj ustanovi ili instituciji na teritoriji opštine Bečej nikada nije urađena analiza o tome da li bi pružanje dodatne podrške i stimulacije deci koja pohađaju školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju moglo doprineti tome da ta deca iz škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju pređu u tipične škole, niti o tome da li bi neki od đaka sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom mogli da pohađaju tipične obrazovne ustanove ukoliko bi imala lične pratioce i/ili pedagoške asistente.

U nedostatku izveštaja o realizaciji Lokalnog plana akcije za decu javnost raspolaže podacima koji su predstavljeni 2023. godine početkom Dečje nedelje, kada je predsednica Društva prijatelja dece opštine Bečej Izabela Šormaz saopštila da je u opštini Bečej u prethodnoj školskoj godini (2022/2023) bilo 74 individualna obrazovna plana u tipičnim školama, a u školi „Bratstvo“ 107.

Šormaz je tom prilikom istakla i da raste broj dece koja su upisana u ŠOSO „Bratstvo“ i kojoj je potreban individualni obrazovni plan.

„Taj podatak je još jedan ozbiljan podatak, dok u tipičnim školama smanjuje se broj individualnih obrazovnih planova u odnosu na prethodnu godinu“.

To ne govori o tome da je unapređen inkluzivni pristup u oblasti obrazovanja kao što je predviđeno u Lokalnom planu akcije za decu.

Bilo je predviđeno i da se formira Tim za inkluziju na lokalnom nivou i kontinuirana saradnja sa interresornom komisijom. O tom timu i saradnji javnost ne zna ništa.

Ta, 2023. godina je bila poslednja godina kada su predstavljeni podaci o položaju dece u opštini Bečej.

Naime, 2024. godine organizatori Dečje nedelje propustili da novinarima predstave podatke o situaciji u kojoj deca žive na teritoriji bečejske opštine.

Ranijih godina su takvi podaci prikupljani u sklopu realizacije Lokalnog plana akcije za decu opštine – koja ističe ove godine, a priprema novog plana još nije započeta – međutim, izveštaji od 2021. godine do danas nisu urađeni.

Tako se ne zna šta je ostvareno od predviđenih mera iz Lokalnog plana akcije za decu.

Ne zna se, takođe, da li je započeta izrada novog Lokalnog plana akcije za decu.

Škola „Bratstvo“

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom osim tipičnih škola, pohađaju i Osnovnu i srednju školu „Bratstvo“.

Tu obrazovnu ustanovu trenutno pohađa oko 130 đaka osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta. Rad sa decom se odvija na srpskom i na mađarskom nastavnom jeziku.

U toj školi funkcioniše i dodatna podrška i za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja pohađaju tipične škole i predškolsku ustanovu.

I tu ima problema, jer „količina“ odobrene podrške ne odgovara potrebama dece, jer se u brojnim slučajevima deci pruža jedan tretmana nedeljno, a to je nedovoljno, a neka deca su na listi čekanja.

Stručni kadar u školi nije dovoljan za potrebe sve dece. Još jedan od problema je i to što se tretmani dodatne podrške ne sprovode u toku školskog raspusta.

„Cilj je da pobedimo stereotipe, predrasude kojima se društvo odnosi prema ovoj deci“

Za društvo je veoma važno da škola „Bratstvo“ i deca koja je pohađaju budu deo društva, a ne zatvoreni sistem.

Takav pokušaj je bio 3. decembra ove godine kada je organizovana proslava Dana škole koji je istovremeno i Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Upravo zbog „otvaranja“ je program koji su deca, nastavnici i stručnjaci „Bratstva“ pripremali nekoliko nedelja, održan van zidova škole, u MKD „Petefi Šandor“.

Na skupu se govorilo o neophodnosti tolerancije, ravnopravnost i prihvatanju različitosti.

Nedavno izabrana direktorka škole defektološkinja logopedica Silvija Kurcinak Kiš rekla je da je škola „Bratstvo“ otvorena 1967. godine „i danas vam prvi put prikazuje rad koji se odvija iza zidova škole koji je mnogo puta izazovan, ali istovremeno donosi rezultate“.

U toku programa na delu je pokazan moto škole a to je da deca s razvojnim poteškoćama uz pomoć stručnjaka i zajednice mogu da postignu mnogo: „Pokaži mi i ja ću naučiti, uključi me i ja ću razumeti“.

O tome zašto je Dan škole obeležen van škole, direktorka obrazovne ustanove Silvija Kiš Kurcinak rekla je novinarima da „običan čovek retko ima uvid u rad naše škole, a smatramo da Dan škole ne treba proslaviti samo unutar škole, osećala sam da je dobra odluka da naš program treba da pokažemo građanima i treba da pokažemo da uprkos tome što ova deca žive s razvojnim poteškoćama i u nekim stvarima teže funkcionišu od druge dece, ipak su sposobni da recituju, plešu, obrađuju bajke, dramatizuju. Cilj je da pobedimo stereotipe, predrasude kojima se društvo odnosi prema ovoj deci i da pokušamo da srušimo zidove oko njih. Pokušaćemo ove večeri da pokažemo da ova deca mogu sve što i druga, mnogo puta možda uz više rada“.

Oprema i ulaganja u ŠOSO „Bratstvo“

Škola „Bratstvo“ je tek početkom 2019. godine uspela da nabavi savremeni logopedski set, koji je neophodan prilikom pružanja logopedskih tretmana.

Digitalni logopedski set je najmoderniji logopedski instrument, namenjen slušanju i govoru, koji u svojoj osnovi koristi digitalno signalno procesiranje.

Digitalno signalno procesiranje (DSP) ili digitalna obrada signala je standard u rehabilitaciji slušnih i govorno-jezičkih poremećaja.

Vežbanje auditivne pažnje gotovo je nemoguće bez primene elektroakustičkih uređaja.

DSP omogućava brzu i preciznu obradu zvuka gotovo istom kvalitetom i brzinom (pa čak i brže), onako kako to radi i ljudski mozak.

Iako je DSP vrlo složena i sofisticirana tehnologija koja u svojoj osnovi koristi računarni procesor, ona je za korisnika vrlo jednostavna i pouzdana. Digitalni logopedski set koristi se u većini rehabilitacijskih postupaka uz logopedsku metodu.

Behringer digitalni logopedski set se koristi u rehabilitaciji artikulacijskih i fonoloških poremećaja, mucanja (DAF – delay), poremećaja glasa, autizma, mentalnog deficita, cerebralne paralize, ADHD, ADD, poremećaja izgovora glasova (dislalija), poremećaja slušnog procesiranja, specifičnih poremećaja jezika (disfazija), smetnji i poremećaja u čitanju i pisanju (disleksija), afazije, dizartrije, slušnih oštećenja – zahvaljujući raznolikim mogućnostima filtriranja i dinamičkom procesiranju zvuka, izuzetno je pogodan u rehabilitaciji govora i slušanja kod dece s kohlearnim implantom, slušnim aparatom – poremećaja glasa, u dijagnostici glasa i govora.

Inače, DLS koristi se i kod uvežbavanja pravilnog izgovora i glasa profesionalnih spikera, ali i terapije Parkinsonove bolesti.

Poslednjih nekoliko godina urađena su manja ili veća ulaganja i nabavke u toj školi, u većini slučajeva na konkursima ili od donatora, manjim delom od opštine.

Recimo, saniran je sanitarni čvor u objektu škole u Dositejevoj ulici i rekonstruisana je trpezarija u vrednosti od 3,2 miliona dinara. Izvori finansija bili su nadležni pokrajinski sekretarijat i opština.

Kroz projekat „Unapređenje razvoja dece sa smetnjama u razvoju kroz sport“ škola je dobila dobro opremljenu, multifunkcionalnu salu za fitnes.

Alati pružaju mogućnost za razvoj fizičkih sposobnosti učenika, ali i u velikoj meri doprinose terapijskom radu.

Vrednost projekta bila je 460.000 dinara, a finansijer pokrajina.

Urađena je hidroizolacija zidova u objektu škole u Dositejevoj. Vrednost projekta bila je 2,7 miliona dinara, a izvor finansiranja pokrajina.

Rekonstruisana je ulazna kapija objekta u Dositejevoj i nabavljen je stambeni kontejner koji služi za edukacije.

Vrednost projekta bila je 2,2 miliona dinara, a finansijer Mađarski nacionalni savet.

Nabavljena su i informatička sredstva (20 tableta, 2 laptopa, PC i 5 bluetooth zvučnika), vrednost projekta bila je 560.000 dinara, a finansijer Mađarski nacionalni savet.

Najzad, nabavljena je i platforma za osobe sa invaliditetom i tako je zgrada škole u Dositejevoj postala pristupačna. Oko 1,2 miliona dinara za nabavku lifta/platforme obezbedila je pokrajina.  

Škola je nakon dugo godina čekanja, 2023. godine dobila i senzornu sobu u objektu u ulici Đure Jakšića. Vrednost projekta bila je 2,5 miliona dinara, a finansijeri Ambasada Poljske i opština.

Senzorna soba predstavlja interaktivnu sobu, što znači da terapeut kontroliše opremu u sobi i dozira stimulanse za svako čulo, prilagođava ih individualnim karakteristikama svakog korisnika.

U njoj se sprovodi opservacija, procena i tretman senzorne integracije.

Prvenstveno je namenjena učenicima sa smetnjama senzorne integracije, kao i onima koji manifestuju neobična ponašanja, kao što su izbegavanje ili preterano traženje dodira, zvuka i svetlosnih senzacija.

To su deca sa poremećajem iz autističnog spektra, deca sa intelektualnim poteškoćama, deca sa govornim poteškoćama, smetnjama u učenju, problemima u ponašanju, deca sa poremećajem pažnje i drugim smetnjama.

Senzorna soba opremljena je mekanim zidnim oblogama i podom i sadrži komplet opreme od različitih elemenata kao što su projektna i disko kugla, pravougaona strunjača sa mehaničkim vibracijama, interaktivna tabla, ljuljaška, beskrajni svetleći tunel, UV svetlosni boks, taktilne pločice, savitljiva podna muzička klavijatura, vibraciono-muzička fotelja, balansni disk sa rukohvatima, vizuelna tuba sa mehurićima i svetlosnim i taktilnim efektima.

Terapiju dece sa poremećajima senzorne integracije sprovodi terapeut obučen radu sa decom sa poremećajima senzorne integracije.

Tretman se sprovodi kroz igru koja mora biti ciljana i dovoljno motivišuća kako bi dete sarađivalo.

Ciljevi senzorno integrativne terapije su da se osobama sa smetnjama senzorne integracije omogući da organizuju različite vrste senzornih stimulansa kako bi mogle da razviju bolje kognitivne sposobnosti.

Prošle godine su urađeni i građevinski radovi u školskoj bašti u Dositejevoj ulici za 2,9 miliona dinara. Novac je obezbedio Mađarski nacionalni savet.

U školskoj bašti je urađena nova ograda, postavljena je nova staza od behatona i sagrađen je paviljon kao učionica na otvorenom.

Rekonstrukcija objekata „Bratstva“ u Đure Jakšića

Od najave rekonstrukcije objekta ŠOSO „Bratstvo“ u ulici Đure Jakšića krajem 2017. godine prošlo je sedam godina, ali rekonstrukcija školske zgrade do kraja decembra 2024. godine nije započeta.

Objekat je godinama u veoma lošem stanju, nepristupačan je, toaleti su neuslovni…

Rekonstrukciju te zgrade trebalo je da finansira tadašnja Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, sada ministarstvo, ali od toga nije bilo ništa.

Onda je prošle godine pokrajinska administracija obezbedila 157 miliona dinara (ove još oko 30 miliona), pa je opština raspisala javnu nabavku za adaptaciju objekata škole u ulici „Đure Jakšića“.

Javna nabavka radova obustavljena je 20. februara zbog toga što je jedina podneta ponuda za više od 70 miliona dinara premašila procenjenu vrednost nabavke.

Procenjena vrednost javne nabavke bila je 130,8 miliona dinara (bez PDV-a).

Jedinu ponudu je podnela grupa ponuđača „Krov eko pro“ iz Loznice, „Tesla sistemi“ iz Beograda i „Inter prospekt“ iz Beograda. Ukupna cena ponude bez PDV-a bila je 204,8 miliona dinara (245,7 miliona dinara sa PDV-om).

Predsednik opštine Bečej ponovo je raspisao postupak javne nabavke za rekonstrukciju, adaptaciju i energetsku sanaciju objekta ŠOSO „Bratstvo“ u ulici Đure Jakšića u Bečeju – procenjena vrednost radova je 157,1 milion dinara bez PDV-a, a rok za predaju ponuda bio je 21. oktobar.

U postupku javne nabavke, kao i prethodni put, podneta je samo jedna ponuda koja je i izabrana.

Rekonstrukciju objekata „Bratstvo“ u ulici Đure Jakšića za 157,1 milion dinara bez PDV-a (188,5 miliona sa PDV-om) obaviće grupa ponuđača BMC Connect iz Novog Sada, Institut za zaštitu na radu A.D. iz Novog Sada, Ekonomistelektro d.o.o. Beočin, Neo inženjering d.o.o. Novi Sad i d.o.o. Šuša Veternik.

Od prve do raspisivanja druge javne nabavke urađena revizija projekta (ne zna se šta to podrazumeva) „Bratstva“, te je pokrajina za taj projekat osim prvobitnih 157 obezbedila još oko 30 miliona dinara.

Rok za izvođenje radova je 120 dana, a garantni rok 24 meseca.

Kompleks škole „Bratstvo“ koji je predviđen za adaptaciju sastoji se o prizemnih objekata izgrađenih oko 1930. i 1950. godine.

Za sada se ne zna kada će rekonstrukcija početi, mada je, po rečima predsednika opštine, izvođaču je već uplaćen avans.

Naime, javna nabavka za nadzor radova još nije raspisana.

Ono što je izvesno, po nezvaničnim informacijama redakcije Bečejskog mozaika jeste da će u drugom polugodištu deca iz „Bratstva“ koja su dosad pohađala školu u objektu u ulici Đure Jakšića, ići u školu u centralni objekat „Bratstva“ u Dositejevoj i u OŠ „Sever Đurkić“ u poslepodnevnoj smeni.

Gde mogu da se igraju i provode deca sa invaliditetom?

Odgovori na pitanja da li na teritoriji opštine Bečej postoje nenastavne/vannastavne aktivnosti i sportovi za decu sa telesnim invaliditetom i smetnjama u razvoju, te prilagođena igrališta, veoma su laka – ne postoje.

Doduše, nekakvog igrališta u školi „Bratstvo“ od pre godinu dana ima – to je zamenio ranije igralište u toj školi, koje zaista nije bilo u skladu ni sa kakvim standardima – ali novo igralište nije pogodno za decu sa telesnim invaliditetom, šta god ko rekao.

U sklopu predizborne kampanje u decembru 2023. godine, naime, postavljeno je novo igralište u centralnom objektu škole „Bratstvo“ – cena je bila oko 3 miliona dinara za tri ljuljaške i gumenu podlogu.

Tada je predsednik opštine istakao da su ljuljaške u skladu sa potrebama dece sa invaliditetom, međutim, videlo se da ljuljaška sa naslonom u stanju u kom je bila tada, nije adekvatna za decu sa telesnim invaliditetom, jer joj je nedostajao sigurnosni pojas koji bi trebalo da je deo opreme, koji, po uveravanjima tadašnjeg direktora škole, trebalo je da bude naknadno postavljen.

No, nije, jer pojas nije bio deo opreme, tako da ta ljuljaška za decu koja ne mogu samostalno da sede beskorisna.

Na tom igralištu postoji još jedna ljuljaška, takozvano gnezdo, ali je ona mala za veće dete sa invaliditetom koje može samo da leži.

Treća ljuljaška je obična ljuljaška za decu bez telesnog invaliditeta.

Prilikom svečanog otvaranja igrališta u „Bratstvu“ rečeno je da će igralište biti na raspolaganju đacima škole – niže razrede u zgradi u Dositejevoj ulici pohađalo je oko tridesetoro dece – ali i drugoj deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iz Bečeja.

I ta tvrdnja nije sasvim tačna: deca sa invaliditetom koja ne pohađaju školu „Bratstvo“ već tipične škole, ne mogu da koriste to igralište, jer je kapija škole „Bratstvo“ nakon nastave, u popodnevnim satima zatvorena.

Podsetimo da je pre 5-6 godina tadašnji predsednik opštine obećao da će Bečej dobiti takozvano inkluzivno igralište (sa spravama koje mogu da koriste deca bez invaliditeta, ali i deca sa invaliditetom) iza nekadašnje robne kuće, međutim, to se nije desilo.

Pre oko godinu dana je izgrađeno – potom je dopunjeno – igralište iza robne kuće, ali nema nijedne sprave (osim gnezda, gde bi, eventualno, moglo da legne dete sa telesnim invaliditetom) za decu sa telesnim invaliditetom, a bilo bi potrebno, primera radi, ljuljaška koja je prilagođena kolicima.

Sva je, dakle, prilika, da inkluzivno igralište neće biti izgrađeno u Bečeju – a to znači da deca sa telesnim invaliditetom u 21. veku nemaju mogućnost da se igraju.

Odgovor na pitanje o tome da li u Bečeju postoje nenastavne/vannastavne aktivnosti i sportovi za decu sa telesnim invaliditetom je ne.

Za decu sa smetnjama u razvoju koja nemaju telesni invaliditet, bilo bi moguće organizovati nekakvu sportsku aktivnost, ali to bi verovatno podrazumevalo rad jedan na jedan.

Majka jednog deteta sa smetnjama u razvoju navela je da je njenom detetu ponuđena mogućnost da ide u školu plivanja, a druga majka deteta kazala je da je njeno dete jedno vreme išlo na korektivnu gimnastiku i na karate – ali je i ona istakla da je najbolja mogućnost rad jedan na jedan, a toga u Bečeju nema.

Deca sa telesnim invaliditetom onemogućena su da idu u pozorište ili u bioskop, jer je objekat pozorišta nepristupačan (ako sam roditelj snagom Supermena ne odnese dete i kolica na sprat).

Ista je situacija i u biblioteci.

Ljudi koji vode ove ustanove kulture nikad nisu pokrenuli pitanje i radili na tome da otklone arhitektonske barijere.

R.R, B.M, K.D.F.

Projekat UG „PromenaDa“ je sufinansiran iz budžeta opštine Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.