Internacionalni ispiti iz engleskog jezika

Sve se više ljudi zanima za internacionalne sertifikate o poznavanju engleskog jezika. Da taksativno navedemo koji su to ispiti.

Za decu od 7 do 12 godina su ispiti Starters, Movers i Flyers. Zatim slede KET, PET, FCE, CAE i CPE za odrasle. Za osnovce starijih razreda su KET for Schools, PET for Schools i FCE for Schools. Pored ovih imate IELTS koji vam je potreban ako želite da radite u inostranstvu ili da se selite u Kanadu, Australiju ili Novi Zeland. Imate Business English Certificate (BEC), koji je dostupan u tri nivoa. Odnedavno postoji International Legal English Certificate (ILEC ) za stručni jezik pravne struke i International Certificate in Financial English (ICFE) za stručni jezik finansija i računovodstva. Ovi ispiti su prisutni u celom svetu, pa tako i u Srbiji, neki još od 80-ih godina.
U zajedničkom sistemu Evropske unije postoji 6 nivoa znanja stranih jezika: A1, A2, B1, B2, C1 i C2. Najpopularniji ispit, FCE, odgovara nivou znanja B2. Diplomirani filolog za engleski jezik odgovara nivou znanja C1. Znam da će se neki ovde buniti, ali prosečan diplomirani profesor za engleski jezik ne može da položi Certificate of Proficiency in English (CPE), tj. C2 nivo bez dodatne pripreme. Jezički fakulteti po Bolonjskoj deklaraciji su obavezni da istaknu nivo znanja koji će studenti steći po završetku studija. Nerado će vam priznati da je to samo C1. Dodajući ovome činjenicu da nijedan univerzitet u Srbiji nije među prvih 500 univerziteta u svetu, jasno je zašto u inostranstvu više cene CPE od diplome nekog jezičkog fakulteta (Beograd, Novi Sad, Niš, Novi Pazar). Za zaposlenje u inostranstvu ili kod inostrane firme u Srbiji, traži se First Certificate in English, skraćeno FCE. Za studiranje na engleskom potreban je CPE, što odgovara nivou C2, ili Cambridge Advanced English, CAE, sa ocenom A. Iznad nivoa C2, dolaze profesorska zvanja CELTA i DELTA. Za DELTA morate da idete u Veliku Britaniju, naravno ako ste pre toga položili CELTA i stekli dovoljno iskustva. Ako vam ni to nije dovoljno, možete na doktorske studije.
Što se tiče američkih ispita iz engleskog jezika, uglavnom imaju ulogu kvalifikacionog ispita za upis na univerzitete. TOEFL i SAT su najpoznatiji. GRE i GMAT su namenjeni za upis postdiplomskih studija. TOEFL odgovara znanju FCE ispita, dok SAT prelazi težinu čak i CPE ispita Univerziteta u Cambridge-u. TOEFL meri vaše trenutno znanje dok SAT daje procenu vaših „prirodnih sklonosti i spremnosti“ da uđete u akademski svet. Polovinu SAT ispita čini engleski, a drugu polovinu matematika. Dizajniran je tako da je nemoguće uraditi sve zadatke u zadatom vremenu, a pri tome, za pogrešne odgovore dobijate kaznene bodove. Dobijeni rezultat govori o vašem „potencijalu“ kao budućem studentu. Više bodova znači da ćete moći da se prijavite za ugledniji fakultet. Univerziteti tzv. Bršljan lige (Harvard, Princeton,Yale, Cornell, Brown, Dartmouth, Columbia i Pennsylvania) i još nekoliko poznatih univerziteta, neće vas uzeti u obzir ukoliko nemate vrhunski rezultat na SAT-u. Vrhunski u njihovom slučaju znači preko 90%, ponekad i preko 95% od maksimuma broja bodova. U slučaju osrednjih fakulteta, taj procenat može biti mnogo manji.
Nekoliko reči za one koji nisu vični napornom i sistematskom grejanju stolice. Prilikom polaganja ovih ispita ne možete da koristite nikakva pomoćna sredstva osim molitve, kletve i bajalica, ukoliko znate neke, i pod uslovom da sve to izgovarate u sebi. Veze i puškice ne pomažu. Kakav bedak! To još uvek ne znači da nećete proći neki lakši nivo. U infinitezimalnom broju slučajeva, možda uspe „budala sistem“ rešavanja. Sistem se sastoji od nasumičnog zaokruživanja odgovora. Ako ste rođeni pod srećnom zvezdom, možda sakupite dovoljno bodova za prolaz, a ako niste miljenik vasione, preostaje vam sistematsko učenje i naporan rad uz nadzor mentora. U slučaju SAT-a, kazneni bodovi za pogrešne odgovore će poništiti bodove koje ste slučajno uboli nagađanjem.
Bez obzira na to koja je diploma vama potrebna, svi podrazumevaju mnogo znanja i godine rada. Zapamtite sledeće: znanje se lepi na vas u direknoj srazmeri sa intenzitetom učenja a ne sa dužinom perioda dobre volje za istim (mereno u mesecima, godinama ili decenijama). Morate preći neki prag u intenzitetu rada da biste dobili opipljive rezultate. Good luck!