van_sistema_3_bratstvo_objektiInterresorna komisija opštine Bečej za dve i po godine primila je ukupno – zajedno s neobrađenim predmetima iz prethodnog perioda – 200 zahteva za procenu dece.
U 2019. godini postupak interresorne komisije okončan je individualnim planom podrške u 84 slučaja od ukupno 93, u 2020. godini u 57 slučajeva od ukupno 61, a od januara do kraja juna 2021. godine u 33 slučaja od ukupno 46.
Individualni plan podrške podrazumeva predloge interresorne komisije za obezbeđivanje ličnog pratioca deteta, izradu individualnog obrazovnog plana, obezbeđivanje pedagoških asistenata, dodatnu podršku učeniku kao što su tretmani defektologa u školi za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju „Bratstvo“, za nabavku asistivne tehnologije itd. – ali je u najviše slučajeva reč o predlogu za upućivanje dece u školu za osnovno- i srednjoškolsko obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju „Bratstvo“.
U izveštajima interresorne komisije ne navodi se da li na upućivanje čak i do 29 dece u jednoj godini u ŠOSO „Bratstvo“ utiče i to da neka od njih žive u socijalno nestimulativnoj sredini (siromaštvo, jezičke barijere itd.).
Ni u jednoj ustanovi ili instituciji na teritoriji opštine Bečej nikada nije urađena analiza o tome da li bi pružanje dodatne podrške i stimulacije deci koja pohađaju školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju moglo doprineti tome da ta deca iz škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju pređu u tipične škole, niti o tome da li bi neki od đaka sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom mogli da pohađaju tipične obrazovne ustanove ukoliko bi imala lične pratioce i/ili pedagoške asistente.
Na teritoriji opštine Bečej, po raspoloživim podacima, dvadesetoro đaka ima lične pratioce.
U 2020. godini na teritoriji opštine Bečej živelo je 6.179 dece na osnovu izveštaja Doma zdravlja – od tog broja u ekstremnom siromaštvu 922 mališana (krajem decembra 2019. godine 668).
Što se tiče zaštite prava dece sa invaliditetom, na evidenciji Centra za socijalni rad ima 77 dece sa invaliditetom i/ili smetnjama u razvoju, saopšteno je novinarima početkom oktobra ove godine, na konferenciji za novinare prvog dana Dečje nedelje.
U vezi s problemima kojima se suočavaju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom predsednica Društva prijatelja dece opštine Bečej Izabela Šormaz rekla je da „i ove godine postoje izraženi problemi u vezi sa izradom individualnih obrazovnih planova. Na osnovu svih informacija koje imamo pokazuje se dosta veliki otpor prema izradi IOP-a, postoji i neka vrsta nerazumevanja problematike“.
Pored toga, problem su i kadrovi koji bi pružali dodatnu podršku deci sa smetnjama u razvoju.
Po rečima Šormaz, škola „Bratstvo“ za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u kojoj radi i resursni centar za podršku deci sa smetnjama u razvoju iz tipičnih škola, od nadležnog ministarstva je tražila još 7 defektologa različitih profila na osnovu zahteva roditelja koji su upućeni institucijama.
Više dodatne podrške dečacima nego devojčicama
U izveštaju Interresorne komisije opštine Bečej za 2019. godinu navodi se da je komisija te godine primila 83 zahteva za procenu dece i da je iz prethodnog perioda preneto 10 zahteva.
Od ukupno 93 zahteva postupak je okončan predlogom individualnog plana podrške (IPP) u 84 slučaja (dva zahteva su odbijena zbog nenadležnosti).
Zahtevi su prvi put podneti za 53 dece, drugi put za isto dete u 27 slučajeva, treći put za isto dete u 9 slučajeva, a zahtevi su više od tri puta podneti u 4 slučaja.
Razlozi za ponovno javljanje dece koje je interresorna komisija registrovala u godini za koju se pravio izveštaj su upućivanje deteta u školu za decu sa smetnjama u razvoju (20 slučajeva), donošenje izmenjenog individualnog obrazovnog plana – IOP 2 (6 slučajeva), obezbeđivanje ličnog pratioca (2 slučaja), preispitivanje podrške (11 slučajeva) i obezbeđivanje asistivne tehnologije (1 slučaj).
Interresorna komisija obavlja i razvrstavanje dece po dominantnoj teškoći.
U izveštaju za 2019. godinu navedeno je da je kod 27 dece dominantna teškoća bila smetnja u intelektualnom funkcionisanju, u 5 slučajeva to su komunikacijske smetnje, sa telesnim invaliditetom bilo je 2 slučaja, a sa višestrukim smetnjama (invaliditet, intelektualne i komunikacijske smetnje) registrovano je 8 slučajeva.
Teškoće u čitanju, pisanju i računanju (ukoliko nisu prisutne intelektualne ili čulne smetnje) imalo je 12 dece, teškoće u učenju zbog problema u ponašanju ili emocionalnom razvoju imalo je 24 dece, a bilo je i četvoro dece iz socijalno-ekonomski nestimulativnih sredina.
Broj dece po uzrastu je bio: od 3 do 6,5 godina 11, od 6,5 do 10 godina 32, od 10 do 14 godina 34 i od 14 do 18 godina 16, a po polu 28 devojčica i 65 dečaka.
Od navedenog broja troje je pohađalo predškolski program, sedmoro pripremni predškolski program, 76 osnovnu školu, troje srednju školu, a četvoro nije bilo uključeno u sistem obrazovanja.
Navode se i razlozi zbog kojih deca nisu bila uključena u sistem obrazovanja: u dva slučaja reč je o kalendarskom uzrastu deteta do 5,5 godina, u jednom o neodgovornosti roditelja/staratelja, piše u izveštaju IRK, a u jednom slučaju po završetku osnovne škole dete nije upisano u srednju školu.
Što se broja i strukture predložene podrške u 2019. godini tiče, u izveštaju interresorne komisije navedeno je da je 29 dece upućeno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju (osnovna ili srednja), da je u 24 slučaja predložena podrška stručnjaka (defektolog, psiholog, lekar specijalista), u 3 slučaja obezbeđivanje ličnog pratioca, u 19 slučajeva donošenje IOP 2, u 3 slučaja odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole, u 2 slučaja obezbeđivanje pedagoškog asistenta, u jednom slučaju nabavka asistivne tehnologije, u jednom slučaju upis u predškolsku ustanovu, u jednom slučaju psihosocijalna podrška porodici i u tri slučaja lekara specijaliste.
Od ukupno 29 dece koja su upućena u školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, u 28 slučajeva je realizovana ta mera, a u jednom slučaju nije.
U 24 slučaja predložena je podrška stručnjaka (defektolog, psiholog, lekar specijalista), od toga je podrška realizovana u 17 slučajeva, u dva nije, a o 5 slučajeva komisija nema povratne informacije o tome da li je podrška realizovana.
Interresorna komisija 2019. godine nije imala podataka o tome da li je u 19 slučajeva donesen IOP 2 i da li su u tri slučaja obavljeni pregledi specijalista.
Nabavka asistivne tehnologije ostvarena je u jednom slučaju, u jednom slučaju je ostvaren i upis u predškolsku ustanovu, a predlog da se u dva slučaja obezbedi pedagoški asistent nije realizovan.
Interresorna komisija je 2019. godine roditelje informisala o pravima i uslugama i uputila ih na nadležne ustanove u ukupno četiri slučaja: obezbeđivanje ličnog pratioca (3) i psihosocijalna podrška porodici (1).
U izveštaju su navedene teškoće u radu komisije, a to su 2019. godine bile potreba za podrškama koje se teže ili nikako ne realizuju kao što su pedagoški asistenti i nedovoljan broj stručnjaka za dodatnu podršku, npr. logopeda.
Dominantna teškoća je smetnja u intelektualnom funkcionisanju
U izveštaju Interresorne komisije opštine Bečej za 2020. godinu navodi se da je komisija te godine primila 53 zahteva za decu i da je jedan zahtev podnet za odraslu osobu, a da je iz prethodnog perioda preneto 7 zahteva.
Od ukupno 61 zahteva postupak procene deteta je okončan predlogom individualnog plana podrške u 57 slučajeva, a u 4 nije završen postupak.
Zahtevi su prvi put podneti za 38 dece, drugi put za isto dete u 15 slučajeva i u slučaju jednog odraslog, treći put za isto dete u 5 slučajeva, a zahtevi su više od tri puta podneti u dva slučaja.
Razlozi za ponovno javljanje dece koje je komisija registrovala u 2020. godini su upućivanje deteta u školu za decu sa smetnjama u razvoju (13 slučajeva dece i jednog odraslog), obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti (dva slučaja), obezbeđivanje ličnog pratioca (jedan slučaj), preispitivanje podrške (jedan slučaj).
U tabeli razvrstavanja dece po dominantnoj teškoći a za 2020. godinu navedeno je da je kod 23 dece dominantna teškoća bila smetnja u intelektualnom funkcionisanju, u jednom slučaju to su komunikacijske smetnje (smetnje iz spektra autizma i ADHD), sa telesnim invaliditetom bio je jedan slučaj, a sa višestrukim smetnjama (invaliditet, intelektualne i komunikacijske smetnje) registrovano je dva slučaja.
Teškoće u čitanju, pisanju i računanju (ukoliko nisu prisutne intelektualne ili čulne smetnje) imalo je dvoje dece, teškoće u učenju zbog problema u ponašanju ili emocionalnom razvoju njih 6, a bilo je 10 dece iz socijalno-ekonomski nestimulativnih sredina, dva deteta iz porodica koja ne govore jezik sredine na kome se odvija obrazovni proces, jedno dete koje duže vreme boravi u bolnici ili socijalnoj ustanovi za smeštaj i 8 dece sa teškoćama u govornom razvoju.
Broj dece po uzrastu: od 0 do 3 godine 1, od 3 do 6,5 godina 7, od 6,5 do 10 godina 20, od 10 do 14 godina 16, od 14 do 18 godina 12 i jedna odrasla osoba (od 19 do 24 godine), a po polu: ženski 22, muški 34 (plus jedna odrasla osoba).
Od navedenog broja dva deteta pohađalo je predškolski program, 6 pripremni predškolski program, 42 osnovnu školu, dvoje dece srednju školu i četvoro nije bilo uključeno u sistem obrazovanja (jedna odrasla osoba nije bila uključena u sistem obrazovanja).
Navode se i razlozi zbog kojih deca nisu bila uključena u sistem obrazovanja, u jednom slučaju reč je o kalendarskom uzrastu deteta do 5,5 godina, a u tri slučaja su deca pauzirala posle osnovne škole.
Što se broja i strukture predložene podrške u 2020. godini tiče, u izveštaju interresorne komisije navedene su predložene podrške i realizacija tih predloga. U slučaju 18 dece i jedne odrasle osobe je predloženo da se upute u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i to je i učinjeno, navodi komisija.
Za 21 dete predložena je podrška stručnjaka (defektolog, psiholog, lekar specijalista) i te mere su ostvarene, u jednom slučaju nije bilo povratne informacije o tome da li je ostvarena obrazovna podrška u slučaju dužeg izostajanja iz škole, u jednom slučaju, koliko je i predloženo, obezbeđen je lični pratilac detetu i u jednom slučaju je odložen upis u prvi razred osnovne škole. Predložena je izrada IOP 2 za 14 učenika, ali interresorna komisija nema povratnu informaciju o tome da li su individualni obrazovni planovi izrađeni.
I u izveštaju za 2020. godinu su navedene teškoće u radu interresorne komisije, a to su, kako se navodi, nemogućnost organizovanja procene deteta u prirodnim životnim okolnostima u situaciji vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom koronavirusa, neblagovremeno podnošenje zahteva nakon što se završi školska godina, kada je teško doći do podataka o detetu iz škole i često podnošenje zahteva bez jasnog obrazloženja i dokumentacije, što usporava izradu mišljenja.
R.M. (Foto: Bečejski mozaik, pixabay.com)
Projekat „Van sistema bez ličnog pratioca – Prava dece sa invaliditetom u fokusu“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
