trg_fontaneJednu Novu godinu, onu po gregorijanskom kalendaru, smo dočekali. Predstoji nam ona 13. januara po julijanskom kalendaru koja se još naziva srpska, pravoslavna, ciganska …
Dok razmišljamo o tome da li ćemo, kako ćemo je i gde proslaviti, ne bi bilo loše podsetiti se istorije ovog praznika i po jednom i po drugom kalendaru.
Nova godina je praznik dobrog raspoloženja, druženja, veselja, lepih želja i čestitki, zdravica, bogatih trpeza i poklona ispod raskošno okićenih jelki. Podjednako joj se raduju i mladi i stari, oni koji poklone očekuju i oni koji ih biraju i spremaju za nekog posebnog.
Proslava Nove godine jedan je od najstarijih običaja kod svih naroda.
Najranije zabeležena proslava Nove godine datira još od 2.000 godina pre nove ere, u Mesopotamiji. Slavljena je sredinom marta u doba ravnodnevice. Neki naučnici tvrde da su prvi počeli da je slave Kinezi, a drugi da su to bili Rimljani ili Germani. Rani rimski kalendar je obeležio 1. mart kao datum kada nastupa Nova godina. Kalendar je sadržao samo deset meseci, a počinjao je sa martom kao prvim mesecom. Mesec januar nije postojao do 700. godine pre nove ere, kada je drugi kralj Rima, Numa Pontilius, dodao mesece januar i februar. Prvog januara Novu godinu su prvi proslavljali stanovnici starog Rima i za njih je ona bila simbol početka novog života i novih nada za budućnost. Tokom različitih perioda i na različitim mestima, u srednjovekovnoj Evropi, Nova godina je slavljena 25. decembra, 1. ili 25. marta. Gregorijanski kalendar 1582. godine vraća 1. januar kao datum za proslavu Nove godine i većina katoličkih zemalja je ovaj kalendar usvojila skoro odmah, a protestantske zemlje su ga prihvatale postepeno.
Iako svi narodi proslavljaju ovaj praznik, ne raduju mu se istog dana, jer jedni poštuju lunarno računanje vremena (prema kretanju Meseca), a drugi solarno (prema kretanju Sunca). Narodi koji računaju solarno vreme imaju stalno utvrđen datum, dok oni narodi koji vreme određuju prema Mesecu imaju Novu godinu promenljivog datuma i ona se slavi na dan mladog Meseca u februaru. Lunarnu Novu godinu, danas više kao deo tradicije, obeležavaju u Kini, Japanu, Indiji, Vijetnamu i još nekim zemljama, pri čemu takođe proslavljaju i solarnu, prema gregorijanskom kalendaru.
Za Kineze lunarna Nova godina je praznik proleća – najveći narodni praznik i na ulicama se organizuju ceremonijalne proslave s velikim papirnatim zmajevima – simbolima moći i uspeha.
Ovaj praznik se u Japanu slavi uz svečanu trpezu ispunjenu naročitim specijalitetima, a u ponoć dolazak Nove godine oglašava 108 udaraca zvona sa budističkih hramova.
Jevrejska Nova godina je duhovni praznik kojim se obeležava godišnjica stvaranja sveta. Zbog primene solarno-lunarnog kalendara, datum je promenljiv. Na trpezi su zastupljena samo slatka jela koja simbolizuju plodnost i dugovečnost.
U toplim krajevima južne polulopte Zemljine kugle, Nova godina se slavi u leto, bez snega i zimskih čarolija.
Običaj masovnih dočeka Nove godine na velikim gradskim trgovima ustalio se u mnogim zemljama sveta. Glavni trgovi Pariza, Moskve, Njujorka, pa i Beograda, Novog Sada prepuni su tada razdraganih ljudi koji se, ponekad i uprkos velikoj hladnoći, sjajno zabavljaju uz muziku, igru i vatromet u ponoć.
Tako je proteklih godina bilo i u Bečeju, ali ne i ove. Novu 2010. godinu je „dočekao“ prazan trg.
LJ.M.
