Iz izveštaja Fiskalnog saveta: Država iz budžetske rezerve pomogla i Bečeju

U izveštaju Fiskalnog saveta Republike Srbije „Lokalne javne finansije: problemi, rizici i preporuke“ koji je objavljen 27. juna, govori se o problemima i rizicima finansijske održivosti lokalnih samouprava, te je Fiskalni savet zatražio od republičke vlasti da se uključe u rešavanje nagomilanih dugova na lokalu. Predstavnici MMF-a prošle nedelje su održali niz sastanaka sa predstavnicima institucija u okviru sedme revizije aranžmana sa Srbijom.

Sastali su se između ostalog i sa predstavnicima Fiskalnog saveta, koji su im predstavili rezultate svog poslednjeg istraživanja. Prema saznanjima Politike, nakon čitanja analize Fiskalnog saveta, delegacija MMF-a takođe insistira da se republičke institucije uključe u rešavanje lokalnih problema. Ovaj list dodaje i da je MMF kao korak ka rešavanju problema na lokalu naveo da država mora napraviti okvir preko koga će se pratiti da li se budžeti gradova i opština realno planiraju, pošto se prema oceni Fiskalnog saveta lokalni budžeti „naduvavaju” i to se godinama ignoriše, piše insajder.net.
U izveštaju Fiskalnog saveta pominje se i opština Bečej. U odeljku „Netransparentno korišćenje budžetske rezerve“ navodi se da „nekredibilan budžetski proces na lokalu stvara pritiske za obezbeđivanjem dodatnih, neplaniranih transfernih sredstava iz republičkog budžeta. Suštinski nesklad između raspoloživih prihoda i planiranih rashoda JLS (jedinica lokalne samouprave; prim. nov) rezultuje stvaranjem docnji (o čemu je već bilo reči), ali takođe i pojačavanjem pritisaka na centralni nivo vlasti da interveniše na ad hoc bazi i pojedinim JLS odobrava dodatna sredstva iz budžetske rezerve“. Navodi se da je republički budžet, pored redovnog iznosa nenamenskih transfera propisanih godišnjim Zakonom o budžetu, „tokom 2016. godine izdvojio iz budžetske rezerve preko 2,5 mlrd dinara pod obrazloženjem potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda budžeta pojedinih jedinica lokalne samouprave. Najveći deo ove pomoći dat je Nišu (260 mln dinara), Kragujevcu (220 mln), Novom Sadu (190), Jagodini (130 mln), Zaječaru (115 mln), Bečeju (106 mln) i Vranju (100 mln). Ovakvoj praksi pribegavalo se i u 2015. godini, kada je za te namene iz tekuće budžetske izdvojeno nešto više od 1 mlrd dinara, i to jednim delom baš za one gradove koji su samo godinu dana kasnije (u 2016) ponovo dobili najveće sume novca (npr. Kragujevac)“.

Bečej

Podsetimo da je više od 100 miliona dinara opštini Bečej obezbeđeno za jednokratnu novčanu pomoć „radi prevazilaženja izuzetno lošeg životnog standarda građana na teritoriji opštine Bečej“ u julu 2016. godine. Osnov za to je bio bečejski Program za prevazilaženje stanja socijalne ugroženosti određene kategorije stanovništva na teritoriji opštine u kom piše da je „cilj prevazilaženje izuzetno lošeg životnog standarda socijalno ugroženih lica, bivših zaposlenih u preduzećima na teritoriji opštine Bečej, koja su nekada bila u državnom vlasništvu i poslovala sa državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koja su za osnovnu delatnost imala poljoprivrednu proizvodnju zasnovanu na najmanje 10% obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Bečej“ – reč je o nekadašnjim zaposlenima u PIK-u „Bečej“.
Oko 106 miliona dinara je uplaćeno u opštinski budžet da bi se odande uputilo u Centar za socijalni rad, koji je socijalnu pomoć uplatio na bankovne račune oko 500 socijalno ugroženih nekadašnjih radnika PIK-a „Bečej“.
U izveštaju Fiskalnog saveta govori se i o trošenju tekuće budžetske rezerve jedinice lokalne samouprave: „Pored pomenutih sredstava dodeljenih transferima od strane centralnog nivoa vlasti, JLS raspolažu svojom tekućom budžetskom rezervom – koja se, takođe, netransparentno troši. Za razliku od drugih budžetskih aproprijacija koje moraju biti odobrene od strane Skupštine grada, lokalne samouprave imaju autonomiju da sredstva iz tekuće budžetske rezerve troše diskreciono, tj. u skladu sa internim aktima i bez saglasnosti skupštine i informisanja javnosti. U praksi, ovaj proces odvija se tako što nadležni izvršni organ lokalne vlasti (gradonačelnik) na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije (sekretarijat za finansije konkretne JLS) donosi rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve. Sredstva tekuće budžetske rezerve, načelno posmatrano, namenjena su za neplanirane svrhe (poput sanacije štete od prirodnih nepogoda), kao i za dodatnu potrošnju na pozicijama na kojima se u toku godine ispostavi da, usled nepredviđenih okolnosti, aproprijacije dodeljene godišnjim budžetom nisu bile dovoljne. Međutim, pored toga što ne postoji obaveza dobijanja saglasnosti gradske skupštine niti informisanje javnosti, transparentnost čitavog procesa je dodatno ugrožena time što u praksi ne postoje kontrolni mehanizmi koji omogućavaju da se u realnom vremenu utvrdi ko je krajnji korisnik ovih sredstava, tj. koja je njihova namena. Time je stvoren snažan podsticaj da JLS sredstva iz tekuće budžetske rezerve troše potpuno neopravdano“.
Fiskalni savet donosi i zaključke. Recimo, i to da su budžeti lokalnih samouprava više „spisak želja”, a mnogo manje obavezujući dokumenti. „Republika snosi veliku odgovornost i za to što nije sprečila gomilanje ogromnih problema pojedinih lokalnih samouprava u prethodnih deset godina”, navodi se između ostalog u izveštaju Fiskalnog saveta koji traži od nadležnih ministarstava da se bolje upoznaju sa problemima lokalnih samouprava, da uvedu adekvatnu kontrolu u skladu sa svojim nadležnostima, a da se u slučaju gradova sa najkritičnijim finansijama uključe u rešavanje problema.
U rezimeu se navodi da fiskalni problemi lokalne samouprave ugrožavaju javne finansije zemlje, ali takođe koče i privredni rast i smanjuju kvalitet života građana Srbije. Budžeti velikog broja gradova i opština su neodrživi, a poslovanje većine lokalnih javnih preduzeća i drugih ustanova u nadležnosti lokala (npr. apoteka) jeste neuspešno. Zajedno sa svojim preduzećima, gradovi i opštine imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to, kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra. Neplaćanje obaveza lokalne samouprave i njenih javnih preduzeća širi probleme lokalne vlasti dalje ka privredi, a naročito ka republičkim javnim preduzećima (što na kraju često pokriva država) i tako usporava privredni rast zemlje. Dodatni kanal kojim loše vođenje lokalnih finansija koči rast BDP-a je sistematski manjak investicija – godišnji nedostatak javnih investicija lokalne samouprave je oko 250 miliona evra. Ta sredstva se, umesto na potrebne investicije, odlivaju najvećim delom na pokrivanje gubitaka lokalnih javnih preduzeća, koja dobijaju ogromne subvencije od oko 200 miliona evra godišnje. Možda i najporazniji efekat neuređenih finansija gradova i opština je to što su usluge koje građani dobijaju od lokalnog nivoa vlasti na zabrinjavajuće niskom nivou, piše u rezimeu izveštaja Fiskalnog sveta.

Budžet

U vezi sa budžetima lokalnih samouprava Fiskalni savet iznosi prilično alarmantne podatke: „U najvećem broju gradova i opština integritet budžetskog procesa je ugrožen. Veliki fiskalni problem lokalne samouprave je i to što budžeti najvećeg broja gradova i opština nisu kredibilni. Zbirno je budžetima svih lokalnih samouprava planirano da će se na lokalnom nivou vlasti u 2016. ostvariti ukupni prihodi od 310 mlrd dinara, a stvarno je naplaćeno tek oko 265 mlrd dinara. Takođe, ukupni rashodi planirani su na 330 mlrd dinara, a ostvareno je oko 260 mlrd dinara. Postoji nekoliko razloga zbog kojih dolazi do ovako velikog odstupanja između planiranog budžeta i njegovog izvršenja. Prilikom izrade budžeta lokalne samouprave u rashode često uključuju i zaostale obaveze iz prethodnih godina (kako bi postojala otvorena aproprijacija u slučaju njihovog plaćanja), a takođe, planiraju se za svaki slučaj i drugi rashodi za koje postoji mala verovatnoća da će biti realizovani (najčešće veći investicioni projekti). Zbog svega toga planirani rashodi u budžetu najčešće su nerealno visoki. Sledeći korak, nakon nerealnog planiranja rashoda, je da se prihodi „naduvaju“ kako planirani deficit ne bi bio veliki. Posledica svega je da lokalne samouprave u proseku ne ostvare oko 15% planiranih prihoda i oko 20% planiranih rashoda, što praktično obesmišljava njihov budžetski proces. Stav Fiskalnog saveta je da se docnje moraju pouzdano evidentirati i pratiti van budžeta, a da ih treba uključivati u budžet samo onda kada je izvesno da će biti plaćene u narednoj godini, jer budžet mora biti realan i obavezujući dokument vođenja javnih finansija na lokalu. Struktura rashoda lokalne samouprave veoma je loša – previše se troši na subvencije, a premalo za kapitalne rashode. Verovatno najveća strukturna slabost finansija lokalne samouprave jeste dugogodišnji manjak javnih investicija. Lokalne samouprave u Srbiji za investicije izdvajaju svega oko 1% BDP-a (oko 330 mln evra), dok je prosek ostalih zemalja CIE oko 2% BDP-a. Što je još gore, u poslednjih nekoliko godina učešće lokalnih javnih investicija u BDP-u Srbije se smanjuje na oko 0,8% BDP-a (u isto vreme u zemljama CIE raste na oko 2,5% BDP-a). Sa druge strane, loše poslovanje lokalnih javnih preduzeća (LJP) predstavlja ogroman i relativno stabilan budžetski trošak lokalnih samouprava, koje za subvencije samo tim preduzećima godišnje daju oko 0,6% BDP-a (oko 200 mln evra), dok su ukupne subvencije lokala oko 250 mln evra (0,8% BDP-a)“.

Priredio: B.M.