trg_fontane
Lokalna vlast dva puta godišnje pravi preseke stanja otplate opštinskih kredita kada izrađuje obavezne i javne izveštaje o trošenju novca iz opštinskog budžeta.
Zahvaljujući tim podacima građani imaju mogućnost da prate način korišćenja kredita i njihovu otplatu (najnoviji podaci obuhvataju period od 1. januara do 31. decembra 2016. godine).
Lokalna samouprava je u poslednjih 11 godina uzela pet kredita, od toga 2017. godine otplaćuje četiri.
Prvi kredit, iz 2006. godine, bio je jedan od najvećih, iznosio je 1,25 miliona evra. Poslednja rata stigla je na naplatu u novembru 2016. godine.
Drugi kredit datira iz 2010. godine, realizovan je u iznosu od 874.117 evra, a plaćanje poslednje rate predviđeno je za septembar 2020. godine.
Stiče se utisak da su krediti iz 2006. i 2010. godine u velikom delu potrošeni za funkcionisanje lokalnih javnih preduzeća i ustanova.
Potom je aktuelna opštinska vlast 2014. godine zaključila tri nova kredita u ukupnoj vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Ti krediti trebalo bi da budu otplaćeni do 2023. godine i najvećim delom su potrošeni ili se još uvek troše za sanaciju gradske deponije i za rekonstrukciju gradskog trga.
Po stanju iskorišćenosti svih aktuelnih kredita opštine, obaveze po kreditima su poslednjeg dana 2016. godine bile ukupno oko 160 miliona dinara.
Iz budžeta opštine u toku 2016. godine plaćeno je 4,89 miliona dinara za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja i 27 miliona dinara za otplatu glavnice domaćim kreditorima.
Više od miliona evra za javna preduzeća i mesne zajednice
Prvi kredit u poslednjih 11 godina opština je podigla u novembru 2006. godine. Ugovor o kreditu je zaključen sa Bankom Intesom na iznos od 1,26 miliona evra, to je u to vreme, po srednjem kursu Narodne banke Srbije bio 100 miliona dinara. Veći deo kredita, 75 miliona dinara, bio je namenjen za rekonstrukciju i izgradnju ulica, vodovoda i kanalizacije na teritoriji opštine, a 25 miliona dinara za projekat iz Nacionalno-investicionog plana Republike Srbije.
Do kraja 2007. godine kredit je realizovan u iznosu od 101.283.462 dinara (1,25 miliona evra). U toku 2006. i 2007. godine Javnom preduzeću Stankom upućeno je 78 miliona dinara, Mesnoj zajednici „Bratstvo jedinstvo“ 2,5 miliona, Mesnoj zajednici Bačko Gradište 7,46 miliona, Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo 9,6 miliona, Mesnoj zajednici Mileševo 2,39 miliona, a Javnom preduzeću Vodokanal 1,18 miliona dinara.
U toku korišćenja zaduženja plaćeni su i drugi troškovi u iznosu od oko milion dinara.
Kredit se otplaćivao od 10. novembra 2006. do 10. novembra 2016. godine. Nominalna kamatna stopa iznosila je 7,06 %, a efektivna 7,67 % godišnje. Ukupan iznos kamate bio je 37,9 miliona dinara. Iznos otplatne rate je bio 11.096 evra, a kredit je u toku 2016. godine isplaćen u celini. Plaćeno je 33,11 miliona dinara kamate.
Ukupan iznos otplaćenih rata je bio 132,81 miliona dinara, to jest 1,25 miliona evra.
Opština je redovno plaćala mesečne rate kredita, osim u 2007. godini, kada je plaćeno samo 7 rata umesto 12.
Novi kredit ponovo za javna preduzeća, biblioteku, škole
Lokalna samouprava se kreditno zadužila i u septembru 2010. godine, kada je sa Bankom Intesom zaključila ugovor o namenskom kreditu, a u januaru 2011. godine i aneks kredita na 876.080 evra, po srednjem kursu na dan zaključenja ugovora to je bilo oko 92 miliona dinara. Kredit je bio namenjen za izradu i realizaciju urbanističko-tehničkih projekata, rekonstrukciju magistralnog toplovoda, funkcionisanje javnih ustanova i komunalne infrastrukture na teritoriji opštine, kao i za realizaciju IPA projekta prekogranične saradnje.
Do kraja 2011. godine kredit je realizovan u ukupnom iznosu od 91.521.717 dinara (874.117 evra). U toku 2010. i 2011. godine JP Stankom je plaćeno 26,5 miliona, JP Komunalac 3,57 miliona, JP Toplana 25,1 milion, JP Vodokanal 4,1 milion, ogranku Narodne biblioteke u Bačkom Petrovom Selu 5,58 miliona, školi „Bratstvo“ 1,9 miliona, OŠ „Zdravko Gložanski“ u Radičeviću 3,6 miliona, MZ Radičević 1,4 miliona, MZ Bačko Petrovo Selo 5,3 miliona, Dečjem vrtiću „Labud Pejović“ 13,3 miliona dinara, ogranku Narodne biblioteke u Radičeviću 271.400 dinara, a Fondaciji „Poverelo“ 606.874 dinara.
U toku korišćenja kredita plaćeni su drugi troškovi u ukupnom iznosu od 306.441 dinara.
Ukupan iznos kredita je bio 91,26 miliona dinara, a period otplate je od 9. septembra 2010. do 9. septembra 2020. godine.
Nominalna kamatna stopa je
6,14 %, a efektivna 6,48 % godišnje. Kamata je iznosila 23,8 miliona dinara, a drugi troškovi kredita još 213.803 dinara. Do sada je otplaćeno 25,1 milion dinara kamate.
Iznos rate kredita je 8.093 evra.
Opština redovno otplaćuje kredit, osim u 2011. godini, kada su otplaćene samo tri rate. Do 31. decembra 2016. godine otplaćeno je 59,5 miliona dinara kredita (oko 509.000 evra), a preostalo je još 45 rata, odnosno po sadašnjem kursu evra 44,9 miliona dinara.
Kredit za Pogaču do 2023. godine
Aktuelna lokalna vlast 2014. godine zaključila je tri ugovora o kreditima.
Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu u septembru 2014. godine potpisan je sa Unikredit bankom na iznos od 1,13 miliona evra po srednjem kursu Narodne banke, s tim što na dan povlačenja sredstava zahtevani iznos kredita nije mogao da premaši iznos od 135 miliona dinara. Po aneksu ugovora broj 3 dana 27. septembra 2016. godine period raspoloživosti kredita produžen je do 30. juna 2017. godine.
Kredit je namenjen za finansiranje projekta rekonstrukcije gradskog trga sa izgradnjom vrelovoda DN150, radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever” i „jug”.
Fiksna kamatna stopa kredita je 5,40 %, a efektivna 5,64 % godišnje. Period mirovanja kredita je 24 meseca, dakle prva rata treba da stigne na naplatu 30. juna ove godine. Datum plaćanja poslednje rate je 15. septembar 2023. godine.
Plaćena je jednokratna naknada po kreditu u iznosu od 477.089 dinara (0,35% od ukupnog iznosa kredita) 23. septembra i 22. decembra 2015. godine.
U toku 2016. godine plaćena je kamata u iznosu od 43.697 dinara, a do kraja te godine iskorišćeno je 70,35 miliona dinara, odnosno 570.488 evra i izvršen je prenos novca firmi „Put-invest“ PZP iz Bačkog Petrovca i plaćen je pripadajući PDV.
Obaveze po kreditu 31. decembra 2016. godine bile su 70,43 miliona dinara (570.488 evra puta 123,4723 dinara).
Zaduženje zbog sanitarnih čvorova, fiskulturne sale, zadužbine Dunđerskog
Potom, takođe u septembru 2014. godine, lokalna samouprava je zaključila ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sa Unikredit bankom na iznos od 167.865 evra po srednjem kursu Narodne banke, s tim što na dan povlačenja sredstava zahtevani iznos kredita nije mogao premašiti iznos od 19,98 miliona dinara. Po aneksu ugovora koji je zaključen 3. februara 2016. godine, period raspoloživosti kredita produžen je do 31. decembra prošle godine.
Novac od kredita je trebalo da bude potrošen na projekat u vezi sa uspostavljanjem kružnog toka saobraćaja na raskrsnici državnih puteva I reda br. 3 i II reda br. 122 u Bečeju u iznosu do 4,7 miliona dinara, na projekat u vezi uređenja tematske celine trga u Bečeju rekonstrukcijom dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja pripadajućeg trga u ukupnom iznosu do 5,5 miliona dinara, na projekat sanacije sanitarnih čvorova u Osnovnoj školi „Sever Đurkić” do 2 miliona dinara, na projekat sanacije sanitarnih čvorova, instalacije vodovoda i kanalizacije u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski” u Bečeju u iznosu do 4 miliona dinara i na projekat treće faze izgradnje fiskulturne sale u Osnovnoj školi „Petefi Šandor” u Bečeju u iznosu do 3,7 miliona dinara.
Period raspoloživosti kredita bio je do 31. decembra 2016. godine, fiksna kamatna stopa je 5,40 %, a efektivna 5,64% godišnje. Period mirovanja kredita je 24 meseca, dospeće prve rate je bio 31. decembar 2016. godine, a poslednje 15. septembar 2023. godine.
Jednokratna naknada po kreditu plaćena je u iznosu od 71.550 dinara. U 2014. godini plaćena je kamata u iznosu od 36.473 dinara, u 2015. godini 501.117 dinara, a u 2016. godini 807.845 dinara: ukupno 1,34 miliona dinara. Do kraja 2016. godine kredit je realizovan u ukupnom iznosu od 16.658.943 dinara (136.855 evra).
Školi „Zdravko Gložanski“ je za sanaciju sanitarnih čvorova i kanalizacije plaćeno 3,99 miliona, školi „Sever Đurkić“ za sanaciju sanitarnih čvorova 1,98 miliona, a školi „Petefi Šandor“ za treću fazu izgradnje fiskulturne sale 3,74 miliona dinara, firmi „Evropa elektro“ za kružni tok saobraćaja 4,72 miliona, a preduzeću „Ranđelović gradnja“ za rekonstrukciju zadužbine Bogdana Dunđerskog 2,2 miliona dinara.
Obaveze po kreditu 31. decembra 2016. godine bile su 16,89 miliona dinara (136.855 evra puta 123,4723 dinara).
Otplata sanacije smetlišta sedam godina
I najzad, opština je sa Bankom Intesom, takođe u septembru 2014. godine zaključila ugovor o namenskom kreditu na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po srednjem kursu Narodne banke na dan puštanja kredita u tečaj.
Kredit je bio namenjen za projekat sanacije deponije „Botra” u iznosu do 43,9 miliona dinara, za projekat izgradnje nove toplotne podstanice u Tehničkoj školi u iznosu do milion dinara, za projekat dobijanja dozvole za upotrebu termalne vode iz bušotine BČ XT-3/09 u iznosu do 2,5 miliona dinara. Prema aneksu ugovora zaključenog 13. novembra 2015. godine je period raspoloživosti kredita produžen do 30. juna 2016. godine.
Fiksna kamatna stopa je 4,85 %, a efektivna 4,89 % godišnje.
Naknada za obradu zahteva je 0,2 % od iznosa iskorišćenog kredita, a period mirovanja je 24 meseca.
Dospeće plaćanja prvog mesečnog anuiteta je bio 19. oktobar 2016, a poslednjeg 19. septembar 2023. godine.
U toku 2014. godine kredit je realizovan u iznosu od 99.000 dinara (822 evra) i novac je prenet firmi „Geco inženjering“ iz Beograda na osnovu računa za prvu privremenu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja podzemnih termomineralnih voda zahvaćenim bunarom BČHT-3/09 sa dobijanjem saglasnosti za korišćenje prirodnog obnovljivog resursa, podzemnih voda od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Od 1. januara do 31. decembra 2015. godine kredit je realizovan u iznosu od 20,9 miliona dinara, to jest 171.995 evra. „Geco inženjeringu“ je na osnovu računa za okončanu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja prirodnog resursa – podzemnih termomineralnih voda zahvaćenim bunarom BČHT-3/09 sa dobijanjem saglasnosti za korišćenje prirodnog obnovljivog resursa – podzemnih voda – od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine plaćeno je 231.000 dinara i istoj firmi je, potom, na osnovu predračuna za avans za izradu tehničke dokumentacije radi dobijanja dozvole za geotermalnu bušotinu BČ-3H upućeno još 627.000 dinara.
Preduzeću „Uniprotekt“ d.o.o. iz Novog Sada je za radove na iskopu i prevozu gline za sanaciju gradske deponije „Botra” plaćeno 7,2 miliona dinara, a firmi „Eko maber inženjering“ iz Pančeva za radove na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji deponije komunalnog smetlišta „Botra” 12,03 miliona dinara.
Tehničkoj školi je za radove na izgradnji podstanice za razmenu toplote obezbeđeno 818.420 dinara.
Od 1. januara do 30. juna 2016. godine kredit je realizovan u iznosu od 12,33 miliona dinara, to jest 99.703 evra, a novac je potrošen da bi se „Geco inženjeringu“ na osnovu računa za okončanu situaciju za izradu tehničke dokumentacije radi dobijanja dozvole za geotermalnu bušotinu BČ-3H platilo 1,46 miliona dinara, a „Eko maber inženjeringu“ i „Uniprotektu“ za projekat u vezi sanacije deponije „Botra” 10,87 miliona dinara.
U 2015. godini plaćena je jednokratna naknada na iskorišćena sredstva u iznosu od 1.913 dinara (0,20% na iznos povučenih sredstava), a u 2016. godini je jednokratna naknada iznosila 24.667 dinara (0,20%).
U 2015. godini plaćena je kamata u iznosu od 19.774 dinara, a u 2016. godini 1,18 miliona: ukupno 1,2 miliona dinara.
Zahvaljujući grantu Nadzornog odbora projekta MEGLIP, finansiranog od Evropske unije i Nemačke razvojne banke KFW, za iznos od 32.305 evra umanjena je podignuta glavnica kredita od 272.521. evra 22. jula 2016. godine, a u 2016. godini otplaćena je glavnica kredita u iznosu od 7.292 evra. Obaveze po ovom kreditu poslednjeg dana 2016. godine bile su 28,75 miliona dinara, odnosno 232.923 evra puta 123,4723 dinara.
K.D.F.
