02jovanka-matic
Tabloidni mediji u Srbiji su, voljom vlasti, dovedeni u poziciju mejnstrim medija. Oni su glavni „proizvodaci“ narastajuceg populizma koji uništava institucije pravne države.
Tako urednici i medijski eksperti okupljeni u Beogradu na konferenciji „Medijski i politicki populizam – izazovi za novinarstvo, izazovi za društvo“, održanoj 8. novembra u Medija centru, vide trenutnu situaciju na medijskoj sceni Srbije.
U populistickoj atmosferi narod je postavljen kao vrhunski suveren ali se od njega ne ocekuje aktivizam nego ponavljanje i pojacavanje poruka koje stižu od politickog vrha. U slicnoj poziciji su i mediji, od kojih se ocekuje da budu neka vrsta megafona koji pojacava i ponavlja poruke vode, odnosno politickog vrha.
Ilustrujuci ovu tezu, medijska ekspertkinja Jovanka Matic je procitala citat iz jedne prošlomesecne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vucica. „Uspeo sam da pobedim jednu stvar, a to je taj licemerni pristup, taj lažni pristup u kome su posrednici – mediji – bili ti koji odlucuju o tome šta ste vi rekli. Baš briga svakog gradanina Srbije danas šta ce da napišu NIN, Vreme ili onaj Danas ili bilo ko, ako on zna da ce od mene da cuje, bilo da me mrzi, bilo da me poštuje… Ne treba mu ta vrsta posrednika i mislim da smo tu napravili razliku…“, rekao je Vucic za TV Pink.
Mediji koje je srpski predsednik pomenuo u ovoj izjavi su dva nedeljnika i jedan dnevnik koji kriticki pišu o srpskim vlastima, ali se uglavnom drže pravila novinarske profesije, a TV Pink, za koju je dao intervju, o vlastima govori u superlativu. Izjava pokazuje želju vladajuceg bloka da malobrojne medije koje ne drži pod punom kontrolom i koji su skloni postavljanju pitanja i tumacenjima razlicitih poteza vlasti potpuno istisne iz komunikacije sa javnošcu.
Vladajuci blok, zapravo, želi „neposredan kontakt sa narodom“, što podrazumeva blagonaklon stav novinara i njihovu spremnost da stavove koje iznose predstavnici vlasti u javnom diskursu ni na koji nacin ne dovode u pitanje. Takve tendencije imaju globalni karakter, a kao primer koji ne uliva nadu u Srbiji se cesto pominje americki predsednik Donald Tramp, koji prednost daje licnom i direktnom obracanju putem društvenih mreža.
„U ovakvim okolnostima se sve više društvene mreže direktno pojavljuju kao kanali komunikacije. Mediji kao kanali komunikacije imaju obavezu suceljavanja politickih opcija, kao i uredivacku politiku koja definiše njihov odnos prema populizmu. Nažalost, u vreme nepoštovanja informacija, u vreme fejk njuza, trke za profitom – sve cešce mediji pristaju na politicku komunikaciju, cak i oni koji bi trebalo da su zaštitnici javnog interesa“, kaže šefica odeljenja za medije OEBS-a u Beogradu Gordana Jankovic.
„Populizam insistira na direktnoj komunikaciji vode i naroda, ali je ta komunikacija jednostrana… Nije ni malo slucajno što naši populisti ne samo da nisu mogli da se odreknu populisticke publike koju je, na primer, odgajao staljinizam… nego je naš novi populizam na vlasti tabloidne medije izabrao kao svoje najvažnije medijske oslonce. Tu postoji jasna politicka strategija“, navela je Jovanka Matic.
„Mi se danas ponovo nalazimo usred populisticke vlasti… Naša vlast je za ovih nekoliko godina zbrisala sve izmedu sebe i naroda. Oni su postali jedina mera patriotizma, oni su postali jedini tumaci potreba naroda a izmedu toga nema institucija, politickih partija, nevladinih organizacija i medija koji bi imali znacaj na osnovu onoga što rade“, kaže Vesna Mališic, urednica u nedeljniku NIN.
Srpske vlasti su, inace, upravo pocele da uvode još jednu tipicno populisticku meru ciji cilj je gušenje bilo kakvog „drugacijeg glasa“. U vreme dok predstavnici opozicije daju izjave medijima, aktivisti vladajucih stranaka sa transparentima protiv opozicije ulecu u kadar i prave buku. Jedna službenica lokalne samouprave u Beogradu pratila je i telefonom snimala novinarku TV N1 dok je pravila na ulici anketu sa gradanima. Sve ove aktivnosti vezane su za Beograd jer prakticno pocinju pripreme za lokalne gradske izbore koji treba da se održe na prolece. Te aktivnosti verovatno su deo plana vladajuceg bloka za predizbornu kampanju.
Tako se u Srbiji, pored razlicitih oblika posrednih i neposrednih pritisaka na medije kriticki nastrojene prema vlastima, polako rada nova „disciplina“, direktno ometanje komunikacije opozicionih predstavnika sa medijima. Slucaj u kome službenica lokalne samouprave snima novinare i gradane tokom anketa na ulicama ima i dodatnu dimenziju – može se protumaciti kao signal gradanima da paze šta i sa kim pricaju.
Do sada radene analize pokazuju, inace, da je prisustvo predstavnika vlasti u mejnstrim medijima u Srbiji dominantno i da se opozicija uglavnom pominje u negativnom kontekstu. Nedeljnici NIN i Vreme, dnevnik Danas i TV N1 retki su mediji koji postavljaju pitanja i istražuju, ali njihov udeo u ukupnoj gledanosti odnosno citanosti medija u Srbiji je veoma mali. Otuda su tvrdnje o „brutalnim napadima“ u medijima na funkcionere vlasti samo demagogija kojom se, kao i u svakom populistickom pristupu, ukazuje na postojanje nekih „neprijatelja“ koji kvare idilu izmedu vlasti i naroda.
Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjic izjavio je da novinari koji povladuju populistickim politicarima, koji publici serviraju lažne vesti, senzacije i skandale, nisu novinari nego „anti-novinari”, a ti mediji nisu mediji vec „anti-mediji”, cija je svrha postojanja upravo u tome da unište poverenje publike u novinarstvo i time ojacaju autoritarni i populisticki režim.
„Tabloidni manipulanti se zapravo sve vreme lažno predstavljaju, jer oni nisu novinari. Drugim recima, televizija, radio, štampa i multimediji koje oni ureduju takode samo imaju pojavni oblik tradicionalnih medija, ali posve oprecan sadržaj”, rekao je Gruhonjic na panel diskusiji „Medijski i politicki populizam – izazovi za novinarstvo, izazovi za društvo”.
On je podsetio da je novinarima kodeksom propisano da ne smeju da rade na promociji populistickog diskursa, jednako kao što je lekarima kodeksom propisano „da lece a ne da sakate ljude”.
„Novinari u Srbiji, medutim, precesto su na strani populizma, jer bez ikakvog otklona prenose najmracnije izjave politicara, kao da ovde nije bilo ratova tokom devedesetih godina prošlog veka i kao da nam nije dobro poznata uloga novinara ratnih huškaca, kao i užasne, užasne posledice takvog nacina izveštavanja. Zato moramo biti nacisto: novinari koji povladuju populizmu u stvari nisu novinari, oni su anti-novinari!”, porucio je Gruhonjic.
Prema njegovim recima, umesto informativnih, dokumentarnih, edukativnih, kulturnih sadržaja u centar medijske pažnje je došao sadržaj koji se „lakše prodaje”: skandal, koji podstice populizam.
„Takvi principi su u direktnoj suprotnosti sa odgovornim novinarstvom. Novinarstva u takvim kanalima zapravo i nema, pošto se sve pretvara u ‘odnose s javnošcu’. U tom slucaju smo savremenici procesa u kojem se razdvajaju mediji i novinari”, kazao je Gruhonjic.
Dodao je da je omiljeni izgovor predstavnika takvih tabloidnih medija da je rec o sadržajima koji su „traženi” i ocenio da takva vrsta iskrivljavanja stvarnosti služi pre svega da se zamaskiraju neciji uski interesi.
„Takvo izveštavanje zapravo vodi dezinformisanju javnosti, nepostojanju javne debate ili vodenju javnih debata na pogrešnim, uglavnom pod svaku cenu konfliktnim osnovama. Pogled na svet koji se na taj nacin oblikuje je potencijalno veoma opasan”, upozorio je Gruhonjic.
Prema njegovim recima, pravo pitanje nije kako spasiti medije, vec kako spasiti novinarstvo, odnosno publici jasno ukazati šta jeste novinarstvo, a šta su pi-arovi, spin doktori, eksperti za marketing i propagandu.
„Samo kroz savez sa gradanima možemo da pomognemo jedni drugima i da bude jasno šta je, dakle, javni interes a šta interes koji se lažno predstavlja kao javni a služi iskljucivo za pojedinacne interese”, rekao je Gruhonjic.
On je ocenio da tabloidna dramatizacija nevažnih dogadaja, zatim pojednostavljivanje kompleksnih pojava, kao i stalno oživljavanje konflikata dovode do povlacenja u gradansku privatnost i do stvaranja antipolitickog raspoloženja.
„Nestanak politickog novinarstva kakvo smo poznavali lišio bi nas kljucnog cinioca politike u koju su ukljuceni gradani, što je san svakog tiranina i autokrate”, rekao je Gruhonjic.
(Izvor: Beta, Autonomija)
