trg_fontaneLokalne vlasti od 2005. godine do danas obećavaju izgradnju banjsko-turističkog kompleksa kraj Tise, koji bi trebao da „promeni sliku Bečeja“ i da pokrene „privredni razvoj“ u opštini.
Prethodna vlast je uspela čak i da potroši više desetina hiljada evra iz opštinskog budžeta za sastavljanje ugovora sa „investitorom“ iz Mađarske i na ostale administrativne poslove, potpisani su i međudržavni sporazumi, ali je mađarski investitor odustao od gradnje banje, tako da je novac poreskih obveznika uzaludno potrošen. Po tadašnjem stanju stvari izgradnja banje bi koštala oko 30 miliona evra.
Aktuelna lokalna vlast takođe obećava izgradnju banjskog kompleksa, čak postoji i nekakav projekat, čija je skraćena verzija pre nešto više od godinu dana predstavljena i novinarima. Za sada novinari Bečejskog mozaika ne raspolažu podacima o tome kolika je suma potrošena za poslove u vezi sa planiranom banjom.
U vezi budućeg banjsko-turističkog kompleksa u maju je potpisan memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije, opštine Bečej i kuvajtske kompanije „Alganim“, koja prema najavama planira da uloži oko 120 miliona dolara u izgradnju kompleksa na površini od 24 hektara. Predsednik opštine Vuk Radojević je 1. avgusta na svečanoj sednici lokalnog parlamenta za Dan grada saopštio da je delegacija iz Kuvajta ponovo u Srbiji i da do sredine avgusta treba da se održi sastanak na kom bi predstavnici kompanije „Alganim“ trebali da dostave čelnicima lokalne samouprave projektno-tehničku dokumentaciju „na osnovu koje ćemo moći da idemo u dalje korake, a sve u cilju realizacije investicije“.
O tome da li je lokalnoj samoupravi u međuvremenu dostavljena dokumentacija i kakvi su rezultati i zaključci sa sastanka sa predstavnicima kompanije „Alganim“, Radojević je rekao:
– I predstavnici kompanije i sam vlasnik Bašir Alganim boravili su u Srbiji dve nedelje. Imali smo niz sastanaka i ono što bih želeo da naglasim je da je vlasnik kompanije od potpisivanja memoranduma u maju, do početka avgusta gotovo tri meseca izgubio u komunikaciji sa bankama, jer banke na koje se on oslonio nisu mogle da ga isprate u skladu sa njegovim zahtevima i sa njegovim finansijskim sredstvima, koje je spreman da investira. U pitanju su ogromna finansijska sredstva, značajno veća u odnosu na prvobitnih 120 miliona dolara koliko je planirano da bude investirano u banjsko-turistički kompleks. Taj problem mi je spomenuo već na prvom sastanku i zamolio me da se i ja uključim i u tom slučaju to mi je bila i obaveza. Onda smo tu temu podigli na najviši nivo i u komunikaciji sa premijerom Vučićem obavljeni su sastanci u Narodnoj banci Srbije i u komercijalnim bankama koje posluju na tržištu Srbije u prisustvu ličnog bankara vlasnika kompanije. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su sastanci bili uspešni i prevazišli smo probleme. Sa druge strane, sve to je usporilo deo oko projektno-tehničke dokumentacije, ali paralelno su radili i na tome i doneli su nam kompletnu dokumentaciju u kojoj imamo sve to što je predviđeno da se izgradi, kako treba da izgleda hotel, vile sa bazenom, kakav akva-park će biti izgrađen, tu je i tržni centar, marina i sve ostalo. Sada treba da se definišu tačne lokacije i pozicije svih planiranih objekata u odnosu na parcelu površine oko 24 hektara koja je predviđena za investiciju.
Ranije ste pominjali da je kompanija iz Kuvajta zainteresovana i za prostor prekoputa Šlajza, za tzv. ostrvo i da pitanje vlasništva tog prostora treba da se reguliše. Da li je po tom pitanju nešto urađeno?
– I po tom pitanju je bilo nekoliko sastanaka, poslednji je održan prošle nedelje u kabinetu premijera Vučića. Šef kabineta Ivica Kojić je vodio i koordinirao sastanak kom su prisustvovali direktori Republičkog geodetskog zavoda, Republičke direkcije za imovinu, preduzeća „Srbijavode“, „Vode Vojvodine“, pomoćnik ministra građevine, to je bila jedina tema sastanka i upravo se ide u pravcu prebacivanja prava svojine sa republike na opštinu. Naravno, ima nekoliko međukoraka, a na njima se radi već neko vreme. Suština je da na tom delu pravo svojine ima republika, a pravo korišćenja preduzeće „Vode Vojvodine“. Pričamo o parceli koja predstavlja građevinsku zonu, imamo vodozaštitni pojas koji mora biti poštovan, međutim, pričamo o imovinsko-pravnim poslovima i jedan podatak koji je i mene iznenadio je da je deobni bilans urađen između Srbije i firme „Vode Vojvodine“ još 2003. ili 2004. godine, kada je formirano to preduzeće, a da nikada nije prošao proceduru u Narodnoj Skupštini. Dakle, deobni bilans formalno-pravno ne postoji. Sad se radi na tome kako da se taj problem prevaziđe. Kuvajtska kompanija je zainteresovana za kupovinu tog placa, da prodamo gradsko građevinsko zemljište na kopnu i to tzv. ostrvo.
Da li odluke koje su nedavno usvojene na sednici Skupštine opštine Bečej u vezi otuđenja i davanja u zakup građevinskog zemljišta, imaju veze sa tim, to jest i da li je to bio jedan od koraka da bi došlo do realizacije investicije?
– Jeste, ali to je i zakonska obaveza, jer je izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji u julu mesecu.
Nedavno je pokrenut i postupak za dobijanje dozvole za korišćenje geotermalne bušotine koja bi trebala da bude korišćena za banjski kompleks.
– Mi smo sada dobili saglasnost od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za upotrebu i korišćenje prirodnog resursa kao što je geotermalna voda. U proceduri smo dobijanja svih tih dozvola, ovu smo sada dobili, a u toku je još jedan paralelan proces gde se radi ozbiljna projektna dokumentacija po tom pitanju, tako da zaokružujemo i taj deo.
Plaketa Kuvajćana
Predsedniku opštine Vuku Radojeviću vlasnik kuvajtske kompanije „Alganim“ Bašir Alganim nedavno je dodelio plaketu za posvećenost i angažman, a ovaj gest Radojević, kako je sam rekao, doživljava kao zahvalnost ne samo njemu, nego i svim saradnicima koji su uključeni u realizaciju projekta izgradnje banjskog kompleksa.
– Drago mi je što sam na ovaj načina ja, ali i opština Bečej, prepoznati kao ozbiljan partner, kao neko ko uliva dozu sigurnosti i poverenja kada je u pitanju ozbiljnost i profesionalizam. Nakon nemačke investicije KWS gde smo takođe pokazali zavidan nivo profesionalnosti i odgovornosti prilikom grinfild investicije, tako i u proteklih godinu dana koliko smo imali razgovore i tri meseca nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju, zaista mi je drago kada od eminentne i ugledne kompanije i vlasnika Bašira Alganima dobijem zahvalnost za posvećenost, trud, rad i marljivost na realizaciji investicije. Moja obaveza i zadatak kao predsednika opštine je da maksimalno budem predusretljiv i na raspolaganju svima onima koji su zainteresovani za investicije. Ja ću i dalje biti posvećen tom poslu, nekada to zahteva mnogo vremena i energije, ali verujem da realizacijom investicije satisfakcija postaje prava, ne samo za mene nego za sve građane opštine Bečej.
R.M. i Lj.M.
