Izveštaj državne komisije o poslovanju PIK-a „Bečej“: Dugovi kombinata 69 miliona evra

U rezimeu izveštaja o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ koji je za državnu komisiju koju predvodi Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u novembru mesecu napravila firma CES Mecon navodi se mnogo interesantnih podataka, mada, da je stanje loše u ovom privatnom preduzeću u „srcu Vojvodine“, niko nije ni sumnjao. Uzrocima lošeg stanja, međutim, izrađivači izveštaja se nisu bavili.

Naslovi iz izveštaja poređani jedni pored drugih bili bi dostojni i nekom članku o katastrofi: „Finansijska stabilnost PIK Bečeja značajno je urušena – sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala“; „U postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine Preduzeća – celokupno zemljište i veliki deo objekata“; „PIK Bečej je visoko zaduženo preduzeće – sredinom 2010. godine, ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra“…
A krenulo se uz navođenje kojim resursima kombinat raspolaže, koje su njegove mogućnosti, šta i kako proizvodi (natprosečno) da bi se stiglo do podataka o propasti firme koja proizvodi to što je svakom čoveku potrebno – hranu.

Kapaciteti i mogućnosti

U izveštaju CES Mecona se, između ostalog, navodi da se smanjenjem zemljišnog poseda i produkcije s jedne strane, i zaduživanjem kod poslovnih banaka s druge strane, PIK sredinom 2009. godine našao u teškoj poslovno-finansijskoj poziciji koja je rezultirala blokadom poslovnih računa za iznos od oko 10 miliona evra.
Navodi se da se PIK svrstava među 3 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji koja raspolažu posedom većim od 5.000 hektara. Naime, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta firme od 2003. do 2008. godine bila je oko 14.000 hektara. Sa 14.000 hektara obradivog zemljišta PIK „Bečej“ je raspolagao sa 33,5 odsto svih obradivih površina opštine Bečej. Konstatuje se da svojom produkcijom PIK obezbeđuje 1-3 posto proizvodnje ratarskih i industrijskih kultura i 13-17 posto srpske proizvodnje graška. Dodatno, proizvodnja semenskog materijala jedan je od generatora razvoja biljne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u ukupnoj površini od 2.900 hektara, lociranog na području opštine Bečej.
Od ukupne površine zemljišta u vlasništvu PIK-a, 95 posto ili 2.756 hektara je opremljeno sistemima za navodnjavanje. Pri tome, najkvalitetnije zemljište (njive I i II klase) gotovo u potpunosti je snabdeveno zalivnim sistemima. Pored sopstvenog, PIK koristi i oko 5.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, od toga se oko 1.000 hektara nalazi pod sistemima za navodnjavanje.
U svojini zavisnog preduzeća Agrobečej nalazi se još 25 hektara poljoprivrednog zemljišta.
U PIK-u je (u sklopu RJ Ratarstvo) i Centar za doradu semena, kako se navodi, jedan od najsavremenijih u Srbiji, s godišnjim kapacitetom od 24.000 tona, a tu je i mešaona stočne hrane kapaciteta 44.000 tona godišnje.
Što se govedarstva tiče, dve govedarske farme PIK-a (farma Novo selo i farma Zalivno polje) mogu da prihvate 1.950 grla krava i blizu 3.000 grla junica i teladi. Godišnji kapaciteti govedarstva omogućavaju proizvodnju 12.000.000 litara mleka.
Proizvodnja u RJ Svinjarstvo odvija se na šest farmi na kojima se nalazi oko 62.000 grla svih kategorija svinja, od toga oko 6.000 krmača i nazimica. PIK godišnje proizvede oko 98.000 tovnih svinja.
Flora poseduje kapacitete za preradu 20.000 tona povrća godišnje (7.500 tona u toploj preradi, a 12.500 tona u hladnoj).
PIK „Bečej“ poseduje i ribnjak ukupne površine vode 650 hektara, od čega se u proizvodnji koristi 450-500 hektara. Godišnje se proizvodi oko 290 tona konzumne ribe.
Kombinat je korisnik i dvorca Fantast (zadužbina Bogdana Dunđerskog, zaveštana Matici srpskoj). Ovaj hotelski kompleks se prostire na oko 20 hektara.
Kako se konstatuje u izveštaju, u PIK-u je proizvodnja natprosečna, međutim, očigledno je da kapaciteti, mogućnosti i natprosečna proizvodnja nisu bili dovoljni da firma danas ne bude na rubu propasti.

Ogromni gubici

U izveštaju se konstatuje da, s izuzetkom 2008. godine, PIK „Bečej“ je od 2004. do 2010. godine generisao gubitke iz poslovanja.
Kumulirani poslovni gubitak PIK-a 30. juna 2010. godine bio je 16 miliona evra. Istovremeno, preduzeće je kumuliralo neto gubitke u iznosu od 29,4 miliona evra. Generisani poslovni gubici su u proseku na nivou od 7 posto poslovnih prihoda.
Samo za prvih šest meseci 2010. godine ostvaren je poslovni gubitak u iznosu od 3,3 miliona evra i neto gubitak u iznosu od 6,2 miliona evra. Stopa poslovnog gubitka u 2010. godini dostigla je 20 posto.
Najznačajniji trošak preduzeća čine troškovi materijala sa prosečnim učešćem u poslovnim rashodima od 57 posto. Troškovi zarada u posmatranom periodu su relativno stabilni (11,7 miliona evra u proseku godišnje), ostvarujući prosečno učešće u poslovnim rashodima od 23 posto. Neto rezultat preduzeća opredeljen je i visokim finansijskim rashodima, koji su u 2009. godini iznosili 6 miliona evra, od čega se 4 miliona odnosilo na rashode kamata, navodi se u izveštaju. Konstatuje se i da generisanju gubitaka doprinosi i nesrazmeran raspored radne snage po radnim jedinicama.

Ulaganja nakon privatizacije samo 3,6 miliona evra

Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a bavi se i ulaganjima. Kaže se da ulaganja nisu donela adekvatan rast poslovnih aktivnosti radnih jedinica: od 2005. do septembra 2010. godine u PIK „Bečej“ investirano je ukupno 11,5 miliona evra. Najveći deo investicija, 7,8 miliona evra, ostvaren je u 2005. i 2006. godini. U periodu nakon privatizacije (od leta 2007. godine) ukupno je investirano 3,6 miliona evra, od tog iznosa oko 50 posto u RJ Ratarstvo. Oko 75 posto ukupnog iznosa investicija u posmatranom periodu uloženo je u RJ Ratarstvo i RJ Flora koje su u 2009. godini zabeležile najveći pad prihoda.

Svima se duguje

U izveštaju se navodi da je PIK veoma zaduženo preduzeće: sredinom 2010. godine ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra.
Od 2004. do 2010. godine ukupne obaveze preduzeća povećane su tri puta, odnosno za 47 miliona evra. Za samo godinu dana, u toku 2008. godine, dugovi PIK-a narasli su za 18 miliona evra, dok je do kraja juna 2010. godine generisano novo zaduženje u iznosu od 19 miliona evra.
Sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine, u poslovnim knjigama PIK-a evidentirane su obaveze u ukupnom iznosu od 69 miliona evra.
PIK „Bečej“ je već 2008. godine ušao u zonu prezaduženosti – koeficijent duga i bruto zarade (EBITDA) dostigao je kritičnu vrednost 7. U narednom periodu ovaj pokazatelj zaduženosti beleži dalja pogoršanja jer ukupne obaveze rastu, dok EBITDA prelazi u negativnu zonu.
Od 2004. do 2010. godine dugoročne obaveze povećane su dva puta – sa 5 miliona evra na 12 miliona, dok su kratkoročna zaduženja povećana sa 17 miliona evra na 57.
Struktura ukupnih obaveza tokom celog posmatranog perioda je izuzetno nepovoljna – učešće kratkoročnih obaveza u ukupnim obavezama preduzeća je na prosečnom nivou od 77 odsto.
Dalje, u postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine PIK-a – celokupno zemljište i veliki deo objekata. Najveći poverioci PIK-a su poslovne banke, koji od kombinata, po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita i lizinga potražuju ukupno 33 miliona evra, a to je 48 odsto svih evidentiranih obaveza, a blizu 60 posto obaveza van sistema povezanih pravnih lica.
AIK Banka sa potraživanjem od 9 miliona evra je, pojedinačno, najznačajniji poverilac PIK-a, a slede Alpha banka sa 8,4 miliona evra, UniCredit banka sa 5,3 miliona i Agrobanka sa 2,8 miliona evra.
Državnim poveriocima (tu su i javna preduzeća) PIK duguje 6,4 miliona evra – 2,5 miliona za poreze i doprinose na zarade, a 1,9 miliona za zakup poljoprivrednog zemljišta.
Potraživanja poverilaca obezbeđena su hipotekama na celokupnom poljoprivrednom zemljištu (2.894 hektara) i na oko 30 posto građevinskih objekata (61.040 m2), pri čemu i celokupni kompleksi Flore i govedarske farme Novo selo; ručnim zalogama na ratarskoj opremi i mehanizaciji, proizvodnoj opremi RJ Govedarstvo i opremi RJ Svinjarstvo; ručnim zalogama na 36.230 komada tovnih svinja čija se ukupna vrednost procenjuje na 424 miliona dinara; ručnim zalogama na zalihama gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje (6.995 tona merkantilnog zrna soje, 534 tone smrznutog graška u rinfuzi, 334 tone smrznutog kukuruza šećerca u rinfuzi i 33.159,60 tona šećerne repe).
Sve u svemu, finansijska stabilnost PIK-a je urušena, sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala.
Pokazatelji finansijske stabilnosti preduzeća od 2004. do 2010. godine beleže stalni pad vrednosti, sa izraženim negativnim tendencijama u 2009. i 2010. godini.
Na dan 30. juna 2010. godine svega 54 odsto stalne imovine bilo je pokriveno kvalitetnim izvorima finansiranja (kapitalom i dugoročnim rezervisanjima). Generisanjem novih zaduženja u periodu od 2004. do 2010. godine, struktura izvora sredstava PIK-a značajno je narušena: učešće kapitala u strukturi izvora sredstava smanjeno je sa 62 odsto na 32. Istovremeno, učešće stalne imovine u strukturi poslovne imovine smanjeno je sa 66 na 60 odsto.
Dugogodišnja nelikvidnost „donela“ je i blokadu poslovnih računa za iznos od preko 12 miliona evra.
Izveštaj nas podseća na to da od 2005. do 2010. godine, PIK „Bečej“ posluje u zoni izrazite nelikvidnosti. Sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine opšti racio nelikvidnosti dostigao je 0,72. Eliminisanjem odnosa sa povezanim pravnim licima nelikvidnost preduzeća još više dolazi do izražaja. Poslovni računi PIK-a su u neprekidnoj blokadi od juna 2009. godine. Sredinom novembra 2010. godine ukupan iznos blokade dostigao je 12,4 miliona evra.

I ministar u Bečeju

Ministar poljoprivrede Saša Dragin i pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin prošlog petka su posetili Bečej kako bi predstavnicima sindikata i novinarima objasnili nalaze izveštaja državne komisije o poslovanju kombinata.
Rečeno je da su izveštaj o poslovnom i finansijskom stanju i „due dilligence“ – poslovne procene PIK-a, izrađeni po zahtevu stručne komisije na čijem je čelu Miroslav Vasin, i predstavljaju temelj za plan poslovne stabilizacije i vlasničke promene u PIK-u. Akcenat je stavljen na mogućnosti očuvanja resursa i poslovnih potencijala PIK-a, a rešenje problema, konverzija dugova firme u vlasništvo države, u Srbiji će biti prvi put primenjeno. S predlogom rešenja slažu se sindikati PIK-a, menadžment firme i, dakako, vlast na opštinskom, pokrajinskom i republičkom nivou.
Cilj je pre svega, kako su istakli i ministar poljoprivrede i pokrajinski sekretar, sačuvati radna mesta u kombinatu (s tim da će 300 od sadašnjih 1.600 zaposlenih u narednom periodu biti višak).
Saša Dragin je rekao da do kraja prvog kvartala 2011. godine treba da bude završena procena vrednosti kapitala PIK-a, vanredni revizorski izveštaj i plan reorganizacije preduzeća. „Ovo je prvi program ovakvog tipa koji se primenjuje u čitavoj zemlji i donosi veliku odgovornost. PIK ’Bečej’ je preduzeće koje je potrebno osposobiti da ponovo bude lider u našoj poljoprivredi i to je razlog, kao i sudbina zaposlenih, zbog koga je država morala da interveniše. Od momenta kada bude izvršena sanacija, biće potrebno mnogo zajedničkog rada svih onih koji učestvuju u naporima za oporavak nekadašnjeg lidera naše agroindustrije. Kada ne bude dugova, mora biti primenjena jasna i savremena poslovna vizija a postignuti rezultati biće referentni za čitavu zemlju. U tom poslu nismo sami, jer pored svih onih koji su uključeni u proces reorganizacije i državnih institucija podršku će pružiti i partneri PIK-a kakav je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo“, rekao je ministar poljoprivrede.
Vasin i Dragin su na konferenciji za novinare istakli i da su u angažovanju institucija države u vezi sa sudbinom kombinata, odlučujući impuls dale molbe predstavnika sindikata u firmi, koji su bili veoma zabrinuti za sudbinu firme u kojoj rade.
Na konferenciji za novinare i predstavnici države i lokalne samouprave (zamenik predsednika opštine Budislav Medurić) rekli su da „svi treba da vuku kola – PIK-ova – u istom pravcu“, te da nisu potrebna mišljenja koja se razlikuju od većinskog, recimo, o tome da država ne treba da pomaže privatnoj firmi PIK „Bečej“.
Ipak, takva „petokolona-ška“ mišljenja svakako postoje u Bečeju, ako se ima u vidu da država nije sprečila propast, recimo, Fadipa, „8. oktobra“ itd.
I uzgred, zar u demokratskom društvu nisu čak i preporučljiva različita mišljenja?

Vlasnik PIK-a je dužan PIK-u

Na bazi internih odnosa sa povezanim pravnim licima (povezana pravna lica su zavisna i povezana pravna lica i pravna lica iz sistema Irva Investicija) u poslovnim knjigama PIK-a 30. juna 2010. godine u aktivi je evidentirano 22 miliona evra, a na pozicijama pasive 13 miliona. Po svim segmentima poslovanja, PIK prema povezanim pravnim licima ima evidentirana neto potraživanja u iznosu od 9 miliona evra. Velika je verovatnoća da su ta potraživanja nenaplativa, jer se najveći deo njih odnosi na preduzeća koja su u blokadi ili stečaju, te se može zaključiti da je kapital u poslovnim knjigama precenjen za 9 miliona evra. Interesantno je (ali i alarmantno) da se najznačajnije potraživanje odnosi na dugoročni plasman (zajam) dat preduzeću Irva Investicije koji je na dan 30. juna 2010. iznosio 8,8 miliona evra! Ovaj plasman potiče iz 2008. godine a finansiran je kratkoročnim zaduživanjem kod AIK Banke.
Podsetimo da se preduzeće Irva Investicije nalazi u neprekidnoj blokadi godinu dana, a iznos blokade dostigao je 33,5 miliona evra.

Ko je ko?

PIK „Bečej“ je privatizovan 2007. godine od strane konzorcijuma čiji su članovi preduzeće Irva Investicije d.o.o. iz Beograda u vlasništvu Đorđija Nicovića i investicioni fond Forum absolute return sa Devičanskih ostrva (nije bilo moguće ući u trag svima koji su bili članovi tog fonda) koji je postao većinski vlasnik kapitala PIK-a (97,23 odsto).
Nakon okončanja procesa privatizacije PIK je počeo da posluje u okvirima poslovnog sistema Irva Investicije.
Podsetimo da je PIK „Bečej“ dao dugoročni zajam preduzeću Irva Investicije koji u junu 2010. godine iznosi 8,8 miliona evra.

Zaključci i nadanja

Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ završava se zaključkom da kombinat poseduje prostor za rast, jer: u uzgoju svinja kombinat zaostatak za referentnim konkurentima, u okviru posmatranog perioda, pokazuje samo u 2009. godini; značajno veći prostor za povećanje prinosa postoji u govedarstvu, odnosno u proizvodnji mleka, gde uporedivi konkurenti trenutno ostvaruju 10 do 20 odsto veće prosečne prinose u odnosu na PIK „Bečej“; PIK u odnosu na referentu konkurenciju na površinama koje su pod zalivnim sistemom uglavnom ostvaruje superiorne prinose.
Izveštaj se završava rečima da je konsolidacija i revitalizacija poslovanja PIK-a moguća (gle čuda) ako se reguli-
šu dužničko-poverilački odnosi; ako dođe do vlasničke konsolidacije (resursna konsolidacija u cilju harmonizacije kapaciteta unutar reproduktivnog ciklusa PIK-a, obezbeđenje novca za sprovođenje socijalnog programa i za isplatu zaostalih zarada za dva meseca, uspostavljanje i konverzija potraživanja na ime desetogodišnjeg zakupa državnog zemljišta); do investicije u obezbeđenje obrtnog kapitala, kao i u uvođenje zalivnog sistema; ako se obezbedi isti nivo i struktura subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima (s izuzetkom dela subvencije po hektaru).
Sve to, dakako, treba da obezbedi država, odnosno poreski obveznici preduzeću koje je još uvek u vlasništvu biznismena, ili, kako novinar Miloš Vasić voli da kaže, „bizmismena“ Đorđija Nicovića.

Kristina Demeter Filipčev