Skupština opštine Bečej je na petoj sednici 7. novembra usvojila 30 tačaka dnevnog reda, među kojima izveštaj o trošenju novca iz budžeta opštine u prvih 9 meseci godine, program korišćenja Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2024. godinu, program rada sportskog centra za 2024, prve izmene i dopune programa poslovanja Komunalca i Posebni program korišćenja sredstava iz budžeta opštine Bečej za Komunalac za 2024…
Za dva sata, koliko je trajala sednica, od opozicionih odbornika čulo se mnogo toga, a simptomatično je da brojni izvestioci o tačkama dnevnog reda nisu prisustvovali sednici.
Opštinu zastupa i zamenica nepostojećeg pravobranioca i advokat
Lokalni poslanici doneli su odluku o postavljenju zamenice opštinskog pravobranioca, diplomirane pravnice Dalile Dujaković (ona je do tada bila direktorka komunalnog preduzeća „Potisje“).
Bečej nema pravobranioca od 2021, a prethodna zamenica nepostojećeg pravobranioca podnela je ostavku pre oko godinu dana.
Opozicioni odbornici Milan Bokun („Samo lokalno“) i Nemanja Tomašević (POKS) rekli su da postavljenje zamenice pravobranioca nije logičan potez s obzirom na to da nije ničija za menica, jer opština nema pravobranioca koji bi, između ostalog, trebalo da kontroliše rad svog zamenika itd.
Prema rečima Bokuna, Dujaković nije postavljena na funkciju pravobranioca, već zamenika, jer ne zadovoljava zakonski uslov da mora da ima više od 8 godina radnog staža u struci nakon položenog pravosudnog ispita.
Navedeno je da i opštinska odluka nije usaglašena sa regulativom i zato, kazao je Tomašević, zbog nepoštovanja zakona neko će morati da snosi posledice.
Uprkos postavljenju zamenice opštinskog pravobranioca izglasan je i zaključak kojim se odobrava da advokat iz Novog Sada zastupa opštinu Bečej u predmetu zaštite zaposlene u opštini Bečej u vezi sa uzbunjivanjem.
Rasprava o tome da li je budžetski suficit realan
U izveštaju o trošenju novca iz budžeta opštine u prvih 9 meseci ove godine navodi se da su ukupni prihodi i primanja budžeta u tom periodu bili 1,6 milijardi dinara (sa 208 miliona di nara prenetih sredstava iz prošle godine), a rashodi i izdaci budžeta bili su 1,3 milijarde dinara. Razlika prihoda i rashoda je 251 milion dinara. Budžetski suficit je 58,8 miliona dinara.
Obaveze opštine po dva kredita 30. septembra 2024. godine bile su ukupno 73,1 milion dinara (4,4 miliona i 68,7 miliona dinara).
Odbornik Milan Bokun je između ostalog rekao da uprkos tome što je u izveštaju iskazan suficit, izjava načelnice Odeljenja za finansije Sandre Popov o tome da je budžet opštine likvidan, nerealna, jer po tvrdnjama Bokuna, određena potraživanja nisu plaćena iz budžeta opštine.
Popov je rekla da opština redovno plaća sve svoje obaveze.
Bokun je od nje zatražio i da se saopšti sa koje pozicije opštinske kase su plaćeni besplatni udžbenici za oko 700 đaka koji na to imaju pravo, jer nadležno ministarstvo nečijom greškom te knjige nije obezbedilo (do danas nije razjašnjeno da li je grešku napravio neko iz opšti ne ili ministarstva).
Popov je rekla da su udžbenici plaćeni iz budžetske rezerve, te da je verovatno ministarstvo pogrešilo.
Raspravljalo se i o opštinskim kreditima. Bokun je postavio pitanje u vezi kredita koji je opština uzela za opremanje geotermalne bušotine kod Šlajza i za izgradnju male marine na Tisi, koja je pre nekoliko godina, nedugo nakon postavljanja, uništena kada se na nju nasukao teretni brod.
Odbornik je postavio pitanje o tome kakvu korist građani imaju od geotermalne bušotine i ko se privilegovano priključio na bušotinu (geotermalno postrojenje izgrađeno je za potrebe nepostojeće bečejske banje i da bi Toplana po čela da koristi obnovljivi izvor energije; primedba novinara).
Bokun je tražio i detalje ugovora sa preduzećem čiji je brod uništio malu marinu, te da li je opština iz IPA fonda u okviru čijeg projekta je građena marina, dobio povraćaj novca za grad nju – u taj projekat uloženo je oko 150.000 evra.
Odbornik je govorio i o informacijama „Samo lokalno“ da se u poslednjih šest godina duplo naplaćuje zakup javne površine za postavljanje reklamnih tabli i objekata. Naime, po njegovim tvrdnjama taj namet naplaćuje i Lokalna poreska administracija i Odeljenje za urbanizam.
Prema rečima odbornika Milana Bokuna, lokalna samouprava je u poslednjih šest godina nezakonito naplatila oko 36 miliona dinara od građana opštine.
Kada će Link FTO u likvidaciji i biti likvidiran?
Pred odbornicima je bio i godišnji likvidacioni izveštaj Link FTO d.o.o, nekadašnjeg preduzeća za poljočuvarsku službu koje je godinama u postupku likvidacije.
Uprkos tome što je predviđeno da se ta firma likvidira do kraja ove godine, to je malo verovatno.
Bokun je pitao zašto još uvek traje likvidacioni postupak, a rekao je i da je Link FTO nezakonito osnovan kao zajednička firma opštine i PIK „Bečej“.
Njegovo pitanje o plati likvidacionog upravnika Gorana Matića ostao je bez odgovora, jer Matić nije prisustvovao sednici.
Šta rade javna preduzeća?
Raspravljalo se i o izveštajima o radu pojedinih ustanova i javnih preduzeća. Od predstavnika sportskog centra zatraženo je objašnjenje o sudbini 9 miliona dinara za usluge po ugovoru za spasioce na Tisi.
Odbornica Iva Hromiš („Samo lokalno“), između ostalog pitala je zbog čega novi direktor sportskog centra Milan Onjin naplaćuje ulaz na bazen ljudima koji po savetu lekara tamo sprovode rehabilitaciju i da li će deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju moći besplatno da koriste bazen.
U vezi sa radom Javnog preduzeća Komunalac odbornici Tomašević i Bokun su istakli da to preduzeće većinu „svojih“ poslova ne radi, za neke raspisuje javne nabavke, a uređenje javnih zelenih površina i održavanje javne rasvete obavljaju firme u okviru javno-privatnog partnerstva.
Tomašević je rekao da su dokumenta o radu Toplane i Komunalca potpisala neovlašćena lica – v.d. direktora Toplane istekao je jedno godišnji period na koji je imenovan, a mandat je takođe istekao i članovima upravnog odbora Komunalca.
Na sednici lokalnog parlamenta usvojeni su izveštaji javnih preduzeća Toplana, Komunalac i Vodokanal za 2023. godinu. Javna preduzeća su imala dobit prošle godine, ali ta dobit je u slučaju svih javnih preduzeća usmerena na po krivanje gubitaka iz prethodnih godina.
Odbornik Milan Bokun je na kraju sednice lokalnog parlamenta zatražio da se minutom ćutanja oda pošta žrtvama tragedije u Novom Sadu. Ta njegova molba nije poštovana. Običaj je, inače, da se pošta preminulima oda početkom zasedanja.
K.D.F.
