trg_fontane
Poslednji, javnosti dostupan, izveštaj stečajnog upravnika PIK-a Pavela Severinjija je iz aprila 2013. godine.
U izveštaju se navodi da je nad PIK-om „Bečej“ 22. marta 2011. godine pokrenut prethodni stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu, po predlogu bečejske filijale Poreske uprave Ministarstva finansija u cilju sprečavanja promene imovinskog položaja kombinata, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije. Rešenjem Privrednog suda 4. aprila 2011. godine privremeni stečajni upravnik ovlašćen je za preuzimanje svih ovlašćenja PIK-a, kako zastupnika, tako i Upravnog odbora i Skupštine. Na osnovu izveštaja privremenog stečajnog upravnika na sudskom ročištu održanom 12. aprila 2011. godine, utvrđeno je da postoje razlozi za pokretanje stečajnog postupka, te je otvoren stečajni postupak nad PIK-om „Bečej“ A.D. Bečej. Tim rešenjem za stečajnog upravnika imenovan je Pavel Severinji iz Bačkog Petrovca. Rešenjem su pozvani obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u Službenom glasniku RS, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije. Naloženo je i dužnicima PIK-a da bez odlaganja izmire svoja dugovanja.
Stečajni upravnik je preduzeo radnje za utvrđivanje stečajne mase i preuzimanje imovine PIK-a, te je formirao pomoćne organe za popis imovine. O otvaranju stečajnog postupka obavešteni su svi nadležni državni organi, javna preduzeća i banke. U maju 2011. godine održana je prva Skupština poverilaca i izabran je Odbor poverilaca od 7 članova. Skupština poverilaca preporučila je poveriocima da se na prvom poverilačkom ročištu izjasne da se stečajni postupak okonča usvajanjem plana reorganizacije. Krajem maja održano je prvo poverilačko ročište na kojem je razmatran izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju PIK-a, nije doneta odluka da se proglasi bankrot, a ostavljen je rok za podnošenje plana reorganizacije firme. U predviđenom roku podneto je 2.057 prijava potraživanja, a u septembru 2011. godine na sudskom ročištu prihvaćena je predložena lista priznatih i osporenih razlučnih i stečajnih potraživanja. U novembru 2011. godine stečajni upravnik podneo je plan reorganizacije sa izveštajem o proceni imovine. Na Plan reorganizacije pristigle su primedbe stečajnih i razlučnih poverilaca. Stečajni sudija naložio je stečajnom upravniku da angažuje nezavisno stručno lice koje će izvršiti novu procenu kapitala stečajnog dužnika iz razloga što je u planu reorganizacije predviđena mera pretvaranja potraživanja u kapital stečajnog dužnika. Izveštaj o proceni vrednosti sačinio je Centar za veštačenje i procene
iz Novog Sada u julu 2012. godine. Na osnovu konsultacije sa ključnim poveriocima stečajni upravnik je delimično izmenio predlog plana reorganizacije koji je predat sudu u decembru 2012. godine, navodi se u izveštaju stečajnog upravnika. Od tada do novembra meseca 2014. godine su nekoliko puta zakazivana i odlagana sudska ročišta. Poslednje ročište je zakazano za 26. novembar, na kom bi više od 2.000 poverilaca PIK-a trebalo da se izjasni o tome da li prihvata plan reorganizacije kombinata, a u suprotnom firma bi trebala da bankrotira.
Plan reorganizacije je poslednji put menjan u septembru 2013. godine, a poslednja u nizu procena kapitala, po raspoloživim informacijama, početkom novembra je još bila u toku.
Nakon otvaranja stečajnog postupka nad PIK-om „Bečej“, rukovodioci tog preduzeća nekoliko puta su izjavili da uprkos stečaju firma funkcioniše normalno, isplaćuju se plate zaposlenima i plaćaju se nameti državi.
O proizvodnji u PIK-u ima reči i u izveštaju stečajnog upravnika iz aprila 2013. godine, u kom se navodi da su preduzete aktivnosti kako bi se nastavio proces proizvodnje u svim organizacionim delovima PIK-a. „Bez potrebnih novčanih sredstava (ukupno evidentirano stanje na dan stečaja na poslovnim računima je iznosilo 1.359.229,72 dinara), bez zaliha osnovnih proizvoda za ishranu tovnih svinja, negativnim projekcijama toka novčanih sredstava (karakteristika za poljoprivredu u prvom polugodištu zbog velikih ulaganja) kao i bez mogućnosti finansiranja ova dva procesa iz drugih finansijskih izvora, ostala je kao jedina mogućnost obraćanje dugogodišnjim partnerima da oni iz sopstvenih sredstava pokušaju pomoći PIK-u“.
Stečajni upravnik u izveštaju piše i sledeće: „Značajna razlika na prelazu 2012. na 2013. godinu a u odnosu na 2011/2012. godinu je što je zbog suše u 2012. godini umanjen prinos naših proizvoda za ugovorenu proizvodnju i kompenzaciju sa partnerima, te je u 2013. godinu prenet dug prema njima u iznosu od cca 160 miliona dinara, koji će se izmiriti proizvodnjom i kompenzacijama u 2013. godini. Ukupna površina koja je obrađena i zasejana iznosi 8.200 hektara uz postrnu setvu od 400 hektara. Smanjenje obima ratarskih proizvoda u 2012. godini usledilo je zbog suše u drugom polugodištu i smanjenih prinosa kod šećerne repe, soje i kukuruza. Proizvodnja stočne hrane je smanjena zbog nedostatka kukuruza kao osnove za pravljenje koncentrata za svinje zbog smanjenja zemljišnog poseda (smanjenje zemljišnog poseda sa 13.587 hektara u 2008. godini, zatim na 12.316 hektara u 2009. godini i konačnih 8.713 u 2010. godini zbog oduzimanja državne zemlje koju je PIK ’Bečej’ koristio) kao i zbog zatečenog plana setve i ugovorene proizvodnje za 2010/2011. godinu. Proizvodnja u mešaoni stočne hrane je nastavljena samo za RJ Govedarstvo čime je kapacitet mešaone stočne hrane sveden na oko 20%. Smanjenje dorade semena u 2012. godini je posledica smanjenja semenske robe zbog suše u 2012. godini kako kod PIK ’Bečej’-a tako i kod proizvođača kojima PIK ’Bečej’ vrši uslugu. Proizvodnja tovljenih svinja je u 2012. godini uvećana u odnosu na 2011. godinu kako u broju grla, tako u i u ukupnom broju kilograma što je rezultiralo i uvećanom prosečnom težinom po jednom tovljeniku. Proizvodnja koncentrata je poverena Veterinarskom zavodu Subotica. Problemi tokom 2011. i 2012. (a i ranijih godina) su veliki skokovi i padovi prodajnih cena tokom godine što se odražava na promet i brojno stanje svinja. Proizvodnja mleka u 2012. godini je uvećana i ukupna količina je visokog kvaliteta i isporučena poznatom kupcu (Imlek) uz najpovoljniju cenu i isplaćene premije po jednom litru isporučenog mleka. Proizvodnja i prerada povrća je bila na nivou 2011. godine pre svega zbog dobrog prinosa graška u 2012. godini (skidan proizvod pre suše) i kukuruza šećerca (nalazi se pod zalivnim sistemima). Smanjenje proizvodnje ribe u 2012. godini je posledica procesa proizvodnje iz 2010. godine (nije nasađena jednogodišnja i dvogodišnja mlađ u 2010. godini, što je rezultiralo malim količinama proizvedene konzumne ribe u 2012. godini). Ukupno investiciono održavanje i nabavka najneophodnije opreme od momenta stečaja do 31.12.2012. godine iznosi 127.780.632 dinara i to u RJ Ratarstvo 50.283.830 dinara, RJ Svinjarstvo 39.336.047 dinara, RJ Govedarstvo 6.055.491 dinar, RJ Flora 5.666.346 dinara, RJ Ribnjak 21.115.537 dinara, Dvorac Fantast 3.192.262 dinara, RJ Građevinar 10.406 dinara i RZ Zajedničke službe 2.110.709 dinara. Posmatrano od momenta stečaja 12.04.2011. do 31.12. 2011. godine finansijski rezultat za PIK Bečej je pozitivan u iznosu od 152.765.996 dinara“.
U izveštaju stečajnog upravnika PIK-a piše i da je procenjena šteta od suše u 2012. godini iznosila oko 250 miliona dinara.
Što se finansiranja obaveza tiče, u izveštaju se navodi da je od 12. aprila 2011. do 31. decembra 2012. godine PIK „Bečej“ „izvršio isplatu bruto minimalne zarade bez kašnjenja (ukupan broj zaposlenih na početku stečaja je iznosio 1.623 a na dan 31.12.2012. godine 1.334, ukupni isplaćeni neto u 2012. godini 466.650.777 dinara, bruto 757.113.976 dinara, prosečna zarada po radniku 26.631 dinara)“, „izvršio sva plaćanja prema javnim preduzećima (Elektrovojvodina, Srbijagas, Gas Bečej,Toplana Bečej….)“, „izvršio sva plaćanja prema državi (plaćeni su svi porezi i doprinosi a tokom 2012. godine plaćen je i zakup državne zemlje za 2012/13. godinu u iznosu od 574.000 evra za korišćenje 4.800 hektara zemlje)“, „izvršio sva plaćanja prema osiguravajućim društvima i lizing kućama (imovina osigurana kod Dunav osiguranja i manjim delom kod DDOR Novi Sad, vraćena celokupna oprema iz lizinga data na korišćenje preduzećima bivšeg vlasnika)“, „izvršio sva plaćanja pre-ma dobavljačima koji ne finansiraju proizvodnju (setva i ishrana stoke)“.
R.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja
