trg_fontane
Drvored hrastova na putu prema Bačkom Petrovom Selu je među najznačajnijim očuvanim drvoredima tog tipa u Srbiji. Javno preduzeće Komunalac početkom oktobra je započelo radove na održavanju tog drvoreda.
Direktor Komunalca Željko Plavšić objasnio je da po rečima ljudi iz Zavoda za zaštitu prirode koji obavljaju nadzor nad drvoredom, reč je o veoma značajnom spomeniku prirode.
– Komunalac je od prošle godine upravljač nad tim spomenikom prirode. Inače taj drvored hrastova spada među najznačajnije očuvane drvorede tog tipa u Republici Srbiji i star je oko 150 godina. Sađen je sredinom 19. veka. Sastoji se iz 86 stabala za koje je 2015. godine Zavod napravio studiju, kada je svako stablo snimljeno i detaljno napisano šta treba da s tim drvoredom radi budući upravljač. Tada se znalo da će budući upravljač biti opština Bečej, Komunalac, a pre toga je bio Vojvodinaput – Bačkaput. Izrađena je studija zaštite prirode i na osnovu nje smo tražili i dobili uslove zaštite prirode. U toj studiji je navedeno da moramo da odsečemo devet stabala koja su se osušila, a na preostalim treba da saniramo krošnje, odnosno da odsečemo suve grane. U pitanju je spomenik prirode treće kategorije i bitno je reći da je on stavljen pod zaštitu 1975. godine. 
Od tada nikada ovako i u ovolikom obimu nije rađena sanacija krošnji i drvoreda. Mi smo već odsekli tih devet stabala, a sa ostatkom posla, odnosno sanacijom, smo došli na pola puta. U tom poslu poštujemo uslove zaštite prirode. Radove finansira opština Bečej u iznosu od milion dinara, nadzor obavlja Zavod za zaštitu prirode, čiji predstavnici redovno izlaze na teren i kontrolišu nas, savetuju se sa našim ljudima na terenu jer je veoma bitno kako se seku grane, pod kojim uglom, koji premaz se nanosi na mestu odsečene grane zbog zaštite drveta itd. Sledeće godine u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, nadam se da će osnivač opredeliti sredstva, planiramo ono što nam je i obaveza kao upravljaču: da donesemo desetogodišnji plan upravljanja tim spomenikom prirode, jednogodišnji program zaštite, da adekvatno obeležimo spomenik sa standardnom drvenom tablom koju propisuje Zavod za spomenike te vrste, na početku sela i iz sela prema Bečeju, da čuvamo drvored, da ga negujemo i da radimo sve kako je propisano, po zakonu. Sledeće godine planiramo i da uklonimo panjeve devet stabala koje smo odsekli, zatim da odsečemo stabla koja nisu hrast a kojih ima u drvoredu, koja su tokom godina porasla i da na ta mesta, kao i na stara mesta gde su nekad bili hrastovi, posadimo mlade sadnice hrasta lužnjaka. Reč je o potpunom obnavljanju tog drvoreda. Ako se izuzme selo Kumane gde postoji hrast lužnjak koji je visok 33 metra, kada se ide iz Bečeja prema Bačkom Petrovom Selu hrast sa desne strane je drugi po veličini hrast lužnjak u Srbiji. Visok je 25 metara, prečnika 1,3 metra. To je još jedna važna stvar u vezi tog drvoreda jer imamo drugi po veličini hrast u Srbiji.
Kakva je situacija sa tekućim aktivnostima Komunalca, odnosno s održavanjem zelenih površina?
– Najveći i najozbiljniji poslovi koji nas očekuju do kraja godine su priprema za vikend kada ljudi izlaze na katolička groblja, da ta groblja budu u što boljem stanju. Nisu groblja zapostavljena tokom godine, ali intenzivnije radimo na njima do 1. novembra kada su Svi sveti, kao što smo na pravoslavnim grobljima pred Zadušnice radili intenzivnije. Potom je na redu sadnja vetrozaštitnog pojasa od ukupno 3.500 sadnica koje će biti negovane tokom narednih godina, a vrednost tog ulaganja je 6.900.000 dinara što podrazumeva sadnice, radove i negu tokom pet godina. Kao i svake godine, i ove godine smo dobili sredstva iz budžeta, od zakupa državnog zemljišta, i na ovaj način novac namenski vraćamo u poljoprivredu. Očekuje nas i orezivanje i sanacija drvoreda platana u Zelenoj ulici. To takođe finansira opština Bečej. Ove godine smo za te namene napravili projekat sanacije drvoreda i u budžetu je predviđen novac za to. Izradili smo projektnu dokumentaciju i u projektu je tačno navedeno šta se radi s tim stablima.
Bilo je ranije reči o tome da će se uraditi nešto po pitanju stabala koja su oštetila trotoar.
– Ove godine neće biti korekcije korenovog sistema, jer u projektu to nije predviđeno. Taj posao mora biti urađen istovremeno s rekonstrukcijom trotoara. Kada se bude rešilo pitanje rekonstrukcije trotoara u ulici gde je korenov sistem narušio izgled trotoara, tada ćemo sanirati i korenove sisteme. Korenov sistem ne mora da se vadi, on može i da se useca, ali to je ozbiljan posao jer može da naruši statiku stabla. Možda naredne godine iniciramo da dobijemo sredstva i za taj deo posla, za trotoare, i to bi trebalo da bude drugi korak što se tiče Zelene ulice.
Da li ćete i ove godine ukrasiti zelene površine cvećem?
– Da. Očekuje nas, kao i svake godine, sezonska sadnja cveća. Sigurno je da ćemo ukrasiti Bečej i okolna naseljena mesta, mislim na najfrekventnije površine, kao i deo novog gradskog trga, koji, kako su sadašnji investitori rekli, neće biti predmet projekta i te dve površine su i spremne za sadnju sezonskog cveća. To su najbitniji poslovi do kraja godine. Nadam se da ćemo obnoviti i mehanizaciju, na primer, da ćemo nabaviti mašinu za košenje, mašinu za mlevenje orezanih granja, jer je vozni park Komunalca zaista dotrajao. Pogrebno vozilo je takođe problem, ali sve ćemo to obuhvatiti u našim narednim planovima – rekao je Željko Plavšić.
V.F.
