trg_fontane
Od lokalnih izbora 2012. godine u Javnom preduzeću Vodokanal tri puta je menjan direktor. Na mesto dugogodišnjeg direktora Žolta Galusa prvo je postavljen Slobodan Mitrović, koji je na toj funkciji bio do raspisivanja konkursa za direktora, na kom je bio i jednini kandidat, ali je odustao od kandidature, te je na mesto vršioca funkcije direktora postavljen Aleksandar Marić, tadašnji pomoćnik predsednika opštine za odnose sa javnošću. Međutim, nakon nepunih šest meseci rada i on je dao ostavku na ovu funkciju, nakon podnošenja krivičnih prijava protiv svog prethodnika na osnovu nalaza revizora u Vodokanalu, a u aprilu ove godine na njegovo mesto postavljen je tadašnji direktor sportskog centra Zoran Grbić.
Mitrović i Marić su došli na mesto direktora na predlog LDP-a, a Grbić je kadar SNS-a.
O sadašnjoj situaciji u Vodokanalu razgovarali smo sa Zoranom Grbićem.
S obzirom na to da ste na ovoj funkciji tek dva meseca, a da je u proteklom periodu Vodokanal bio u žiži interesovanja javnosti zbog raznih afera, propusta i eventualnih neregularnosti u radu, na koje je ukazao vaš prethodnik, da li ste za vreme koliko ste na čelu Vodokanala uspeli da sagledate situaciju u preduzeću i kako je ocenjujete?
– Na ovu funkciju sam stupio 18. aprila. To je kratak period da bih mogao da kažem konačnu ocenu, jer je tu bilo svega. Glavna stvar koju sam zatekao je dug Vodokanala prema dobavljačima, na prvom mestu prema Elektrovojvodini, JVP Vode Vojvodine, Institutu za javno zdravlje, zatim za održavanje motornih vozila, to su neki od većih dugova. I za softver za knjigovodstvo je ostao veliki dug, kao i za održavanje, tako da je ukupan dug trenutno 16,5 miliona dinara. Bio je 22 miliona dinara, ali je u prethodnom periodu, dok je na ovoj funkciji bio Aleksandar Marić, smanjen na 16,5 miliona dinara. Sada tražimo način kako taj dug da smanjimo, u pregovorima smo sa dobavljačima u vezi reprograma duga i da nam omoguće otplatu na rate. S druge strane, moramo da podignemo procenat naplate vode, da utičemo na svest građana da ne priključuju nelegalno fekalnu kanalizaciju na atmosfersku kanalizaciju. Osnovni problem je procenat naplate vode, jer u Bečeju imamo naplatu oko 60 odsto, a u Bačkom Petrovom Selu i ostalim naseljenim mestima oko 40 procenata. Ukupan dug potrošača prema Vodokanalu je oko 60 miliona dinara, od toga pravna lica duguju 17 miliona, fizička lica 43 miliona, a 10,5 miliona su kamate na ukupan dug. Oko dva miliona dinara je dug prema Vodokanalu za usluge trećim licima.
Pomenuli ste naseljena mesta, vodosnabdevanje u njima je jedan od dugogodišnjih problema, pogotovo u Bačkom Petrovom Selu i u Bačkom Gradištu. Bivši direktor Slobodan Mitrović je najavio da će se u Bačkom Gradištu problem pijaće vode rešiti na taj način što će biti postavljena filter stanica i izbušen jedan bunar bele vode, dok je za Petrovo Selo najavljeno da će biti urađena rekonstrukcija vodovodne mreža u jednom delu sela i omogućeno priključenje korisnika na nju, zatim, bilo je reči o ugradnji vodomera, povezivanju postojećih bunara bele vode…
– Osnovni problem je što je vlasnik vodovoda i kanalizacije opština, a Vodokanalu je to dato na održavanje i korišćenje. Ne možemo da pokrenemo nikakvu investiciju bez opštine, jer mi nismo vlasnici, mi možemo da pišemo projekte, gde i šta bi se moglo uraditi, ali odluku donosi osnivač, to jest opština. U Poljanicama, Radičeviću i Mileševu situacija je zadovoljavajuća, a najveći problem je u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu. U Petrovom Selu nema bunara s belom vodom, uglavnom su svi „žuti bunari“, rađene su analize i po rezultatima radi se o vodi lošeg kvaliteta, to je tehnička voda. Ista situacija je bila i u Bačkom Gradištu, ali sada u Gradištu ima bele vode, izbušeni su bunari u ranijem periodu, s tim da se leti uključuje još jedan bunar, ali sa žutom vodom, da bi potrebe građana bile zadovoljene.
Da li je od pomenutih stvari nešto urađeno u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu?
– Nije ništa od toga urađeno. Postojeća dva bunara u Petrovom Selu izbušena su 2007. godine i tu je sve stalo. Da objasnim i situaciju u vezi sa žutim bunarima u Petrovom Selu: ima 9 radnih jedinica od kojih 8 radi, a jedan ne. To su žuti bunari malog kapaciteta. Ta dva bunara sa belom vodom koja su izbušena 2007. godine nisu u vlasništvu Vodokanala, nešto se tu i PIK pominje, sada bi trebalo te bunare povezati sa naseljem, treba da se postavi kompletna vodovodna mreža, da se uradi oko 750 metara potisnog voda, to su cevi od 350 milimetara koje su izuzetno skupe, da se dovede struja, urade šahtovi, ali sve to košta i mi nemamo sredstava za to. Vrednost te investicije je oko 46 miliona dinara. Mi tu sami ne možemo ništa, bunari nisu u našem vlasništvu, mi smo tu samo za održavanje. Projekat je urađen, konkurišemo u svim raspoloživim fondovima, pokušavamo da obezbedimo novac. Vodosnabdevanje je najveći problem u Petrovom Selu, trebalo bi da imamo ukupno 55 kilometara vodovodne mreže, a urađeno je samo 10 posto. Tamo imamo i najveći problem sa naplatom, Petrovoselci paušalno plaćaju vodu, jer nisu svi ugradili vodomere. Paušal je na mesečnom nivou 200-300 dinara, međutim, neće građani ni to da plaćaju.
Iz tog razloga, pre nešto više od godinu dana Vodokanal je pokrenuo akciju kojom je građanima omogućeno reprogramiranje dugovanja da bi se procenat naplate povećao. Rečeno je čak i da će biti otvoren poseban račun, i u zavisnosti od toga kako građani Petrovog Sela budu regulisali svoja dugovanja prema Vodokanalu, iz tih sredstava će se investirati u rekonstrukciju i izgradnju vodovodne mreže.
– To je sve lepo teoretski, ali mi smo u dugovima, katastrofalno je stanje, naplata je i dalje loša. Reprogrami su urađeni, ali to je još uvek mali broj, imamo 60 posto naplate, 40 posto fali u Bečeju, a da ne pričamo o naseljenim mestima. To je teoretski lepo, ali za ostvarivanje treba vremena.
Šta građani Bečeja mogu da očekuju tokom leta, da li će vodosnabdevanje biti uredno i pritisak zadovoljavajući i na višim spratovima u zgradama?
– Za sada nemamo problema, mislim da ih nećemo ni imati, revitalizovana su dva bunara od pet, ostalo je da se uradi još tri, s tim da smo jedan napušteni bunar osposobili i tu smo dobili dodatnih 4-5 litara vode u sekundi. Mislim da tokom leta ne bi trebalo da bude problema u vodosnabdevanju. Urađen je i projekat za dva bunara (tzv. bateriju bunara), ali nam nedostaju sredstva. Konkurisali smo sa tim projektom, ali je pitanje da li će projekat biti prihvaćen.
Kad je pre nekoliko godina tokom leta ceo Bečej praktično ostao bez vode, vaši prethodnici su govorili da će bušenjem novih bunara taj problem biti otklonjen. Urađena su dva bunara na vodozahvatnom polju, revitalizovan je jedan bunar, bar je tako saopšteno, i u krugu fabrike vode. Da li i posle toga postoji problem da se obezbedi potrebna količina vode i adekvatan pritisak?
– Da, to je i dalje problem, zato što bismo svake godine trebali da izbušimo bar dva nova bunara, jer su od postojećih neki stari i po 30 godina. Kod nekih se i ne preporučuje revitalizacija. Desilo se da je, čini mi se prošle godine, rađena revitalizacija jednog bunara i on se urušio, tako da više nije za korišćenje. Projekat je urađen za bušenje dva bunara na vodozahvatnom polju u Bečeju, vrednost projekta je oko 17 miliona dinara i taj iznos obuhvata bušenje dva bunara, elektro- opremu, hidromašinsko opremanje, potisni vod, zemljane radove.
Da li će cena vode biti povećana?
– Povećaćemo cenu vode, jer je i cena električne energije povećana, biće povećane i cene usluga, jer naši jedini prihodi su od usluga ka trećim licima i iz naplate vode. Do povećanja cena će najverovatnije doći početkom septembra, ne mogu još da kažem precizno koliko, ali to neće biti drastično povećanje. Isto je i kad je reč o uslugama ka trećim licima, što se toga tiče, najjeftiniji smo u okolini. Postoji prekogranična saradnja sa opštinom Darda iz Hrvatske, i u saradnji sa njima pokušavamo da preko IPA fondova obezbedimo specijalizovano vozilo koje bi služilo za čišćenje septičkih jama i tu bismo mogli da ostvarimo značajan prihod, a vozilo bi se koristilo i za održavanje i čišćenje atmosferske kanalizacije.
Kakva je situacija kada je kanalizaciona mreža u pitanju?
– Oko 50-60 posto Bečeja je pokriveno kanalizacionom mrežom. Imamo i dosta prijava od građana, recimo, iz Pionirske i Pivarske ulice. Tamo postoji atmosferska kanalizacija, a ne postoji fekalna. Problem je što su mnoga domaćinstva nelegalno priključila fekalnu kanalizaciju na atmosfersku. Nedavno je bilo prijava iz Pivarske ulice, atmosferska kanalizacija postoji u celoj ulici, a samo deo od Petrovoselskog puta do ulice Vuka Karadžića ima i fekalnu kanalizaciju, tu ima mnogo nelegalnih priključaka fekalne na atmosfersku kanalizaciju. To nije dobro iz više razloga: može da se zapuši atmosferska kanalizacija, oseća se neprijatan miris, ta atmosferska kanalizacija zajedno sa fekalnom kanalizacijom odlazi u Tisu, a nema nikakvu filtraciju i prečišćavanje. Što se tiče fekalne kanalizacije, mi imamo prečistač otpadnih voda koje prolaze kroz njega i tek kada voda zadovoljava propisane norme, ispušta se u kanal. Institut za javno zdravlje redovno obavlja kontrolu prečišćene vode.
U vezi sa revizijom poslovanja Vodokanala i najave da su podnete krivične prijave protiv nekadašnjeg direktora Slobodana Mitrovića, pitam vas da li su pokrenuti postupci?
– To sve stoji tako, to je sve u procesu. Dva radnika tuže Vodokanal zbog otkaza i imamo prijavu od strane Slobodana Mitrovića, bivšeg direktora, kao što on ima prijavu od strane Vodokanala, ali ne bih ulazio u to, više sam usmeren na druge stvari, jer moj zadatak je da nađem način kako da izađemo iz dugova, a ti postupci idu svojim tokom i to je posao nadležnih organa. Do sada nisam bio ni na jednom ročištu.
Koliko danas ima zaposlenih u Vodokanalu?
– Bilo je zaposleno 87, bivši v.d. direktora Aleksandar Marić je započeo smanjenje broja zaposlenih i trenutno ima 79 radnika. To je ogroman trošak za Vodokanal, ali raspitao sam se kako je u drugim opštinama, i ispostavilo se da mi u Vodokanalu imamo najmanje zaposlenih. Da rezimiram: situacija nije sjajna, dugovanja prema Vodokanalu su ogromna, ako bi se naplatila samo trećina dugova, mogli bismo da otplatimo sve naše dugove i još bismo mogli da uđemo u ozbiljne investicije u cilju poboljšanja vodovodne i kanalizacione mreže. Smanjujemo troškove koliko god je to moguće, i što se tiče reprezentacije, korišćenja službenih automobila. U suštini, sve investicije zavise od opštine i opština bi trebala da bude i pokretač i investitor, odnosno da obezbedi sredstva pre svega iz fondova, jer su sve to ogromne investicije.
LJ.M.
