trg_fontaneNormalnima zvuči nenormalno, međutim, srbijanska stvarnost ukazuje na to da se ovde isplati – i bukvalno i metaforično – biti optužen za ratne zločine, osuđen ili optužen za pljačku, lopovluk, zloupotrebu službenog položaja, jer takva „gospoda“ i „gospođe“, kako bi rekao Koštunica, a sada i Tadić & Co., dobijaju „pošteno“ zarađenu penziju ili kućni pritvorčić u luksuznim okolnostima – sve to o našem trošku.
Skoro na’vatanom i „bolešljivom“ Mladiću već isplaćujemo penziju od našeg poreskog novca, a nikog ne interesuje da ubijeni u Srebrenici nisu imali priliku ni da se razbole, ni da primaju penziju, jer su pod zemljom.
Udovica ratnog profitera najgore vrste je, pak, u pritvoru u kućnoj režiji, jer, gle čuda, kraduckala je – milionske iznose. U evrima.
I sada evo i udovice onog ko nam je uništio živote, ko je brojne umobolnike naterao, mada nije bilo potrebe za naročitim teranjem, da godinama daju krv – tuđu, dečju, mušku, žensku, do kolena – ko je isposlovao da nas bombarduju, ko nam je omogućio da preživimo hiperinflaciju, glad, da se razbolimo, da poludimo, da izgubimo nadu i ljudskost.
Udovica s cvetom u kosi, koja je živela i verovatno živi u luksuznim okolnostima negde daleko, u naručju majčice Rusije, čiji je sin postao bogataš noseći gajbice, a švercom i ostalim rabotama uz pomoć javne i tajne državne aparature smo se valjda bavili mi, građani i poreski obveznici, udovica čija ćerka voli da zapuca iz pištolja tek onako, razonode radi, udovica koja nam još uvek soli pamet iz bezbedne daljine, koja mada nikada nije optužena, verovatno ima veze sa „nerasvetljenim“ ubistvom Ćuruvije, udovica koja je u demokratskoj, postmiloševićevskoj Srbiji optužena za „neovlašćeno posredovanje na zloupotrebu službenog položaja“, za šta je predviđena kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora i za „zloupotrebu službenog položaja“, za šta je zaprećeno od 2 do 12 godina zatvora – hoće ni manje ni više nego porodičnu penziju, od nas. Ali, „gospoja“ s lošom frizurom i još lošijim karakterom, ne bi da joj se sudi u zemlji čije pare hoće i dobija – osim tog novca kog nas je već oslobodila zajedno sa svojim mužem, sinom i ćerkom – te sedi na svojoj stražnjici tamo negde.
U utorak oko ponoći je, naime, isplivala na površinu informacija da je rešenjem republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 23.12.2004. godine, Mirjani Marković utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 3.6.2004. godine. Po ovom rešenju isplata je vršena do 20. avgusta prošle godine, kada je obustavljena, jer je utvrđeno da je iznos porodične penzije povoljniji za korisnika. Po zahtevu udovice uništitelja naših života, PIO fond je u maju ove godine doneo rešenje kojim je utvrđeno pravo na porodičnu penziju, počev od 21.8.2010. godine. Prema nezvaničnim saznanjima novinara, iznos te penzije je oko 60.000 dinara.
I još joj nije bilo dosta: na rešenje Fonda uputila je žalbu: bivša prva aždaja krvave Srbije zahteva da joj se dodeli predsednička penzija.
U utorak uveče niko od nadležnih u ovoj državi nije hteo da kaže da li je isplata porodične penzije već počela da stiže na adresu Mirjane Marković, ili će to biti tek narednih meseci. Ako se zna njena adresa trebalo bi da se uhapsi za dela koja joj se stavljaju na teret. Jer penzija bi trebalo da pripada onima koji poštuju zakone zemlje čije pare dobijaju.
Bez obzira na to što je u koaliciji sa njenima, najveća i najodgovornija vladajuća partija u ovoj zemlji trebalo je i treba da misli o tome i da ne ponižava svoje građane.
Kao poreski obveznik odbijam da se moj novac da onoj koja je zajedno sa svojim mužem pljunula na naše živote, koji su udruženi ukrali, zgazili i ubili deset godina naših života.
Kristina Demeter Filipčev
