trg_fontane
Pre dve nedelje objavili smo članak o tzv. One stop shop-u, jedinstvenom šalteru za proizvodne usluge, koji bi trebao da potencijalnim investitorima u Bečeju – jedva ih ima – pruži pomoć na taj način što bi olakšao i ubrzao dobijanje informacija a potom i pojednostavio, a time i ubrzao, administrativnu proceduru potrebnu za započinjanje ulaganja.
Na tom šalteru trebalo bi da se predaju svi zahtevi, podnesci, dokumentacija, isprave i druga dokumenta, a gde bi se klijentu nakon obavljene procedure uručila kompletirana dokumentacija koju izdaju nadležni organi u vezi sa zahtevom za ulaganje. Dakle, sasvim pojednostavljeno, zaposleni u toj kancelariji bi na kraju krajeva mogli da umesto investitora prikupljaju potrebnu dokumentaciju, jer kada bi on sam krenuo u taj mukotrpan i dugotrajan posao, ubrzo bi odustao, jer bi shvatio da je procedura mnogo zamršena i da je administrativni lavirint komplikovaniji od onog opisanog u Kafkinom romanu. A investitor (novac) je plašljiva živuljka i beži s mesta gde joj nije sve potaman.
Mnoga istraživanja u Srbiji govore upravo o tome: mnogo je manje ulaganja od očekivanog pre svega zbog komplikovane i dugotrajne administrativne procedure, a privlačenje investitora je moguće ukoliko im se izađe u susret i ne treba im, recimo, godinu dana da otvore firmu, već „samo“ nekoliko meseci.
To je prvi deo priče.
Drugi je da investitor nema nameru da se muči dok ne nađe nadležnu osobu koja treba da mu da informacije o načinu i mogućnostima ulaganja (gde ima slobodnog zemljišta, kolika je cena kvadrata, da li je građevinsko zemljište opremljeno, kakva dokumentacija će mu trebati, koliko to košta i koliko je vremena potrebno da se pribave papiri).
Na kraju krajeva, zamislimo sebe u sličnoj situaciji: ukoliko imamo para i želimo ih potrošiti, a ako nam onaj koji bi trebao da bude srećan zbog toga što kupujemo upravo kod njega, postavlja uslove da bi uzeo naš novac, rekli bismo mu nešto što nije pristojno napisati u pristojnim novinama – i otišli bismo u drugu prodavnicu.
Na informativnom punktu nema informacija
Ni nakon „istraživanja“ novinara nije stoprocentno jasno gde se u gradskoj kući nalazi One stop shop, a još je manje jasno da li uopšte funkcioniše.
Da bismo tu kancelariju, otvorenu u septembru 2008. godine, pronašli u lavirintu gradske kuće, otišli smo najpre u uslužnu kancelariju opštine, jer je prirodno da tamo, na šalteru informacija, znaju gde je šta u lokalnoj samoupravi. Prvo zaposleni u uslužnom centru nisu bili najsigurniji gde je One stop shop, potom smo saznali da treba da ga tražimo u kancelariji broj 11. U delu te kancelarije, međutim, nalazi se ispostava Agencije za privredne registre, a u drugom delu, gde bi trebalo da funkcioniše One stop shop, stoji pisaći sto, osoba koja je tamo radila premeštena je na drugi posao, a nova je zaposlena pre nedelju dana i uspela je samo da nam kaže da ne može da nam da nikakve informacije. E sad, neka nadležni za One stop shop zamisle da smo bili investitori. Ako slogan „investirajte u Bečeju“ prati ovakva, kako se to kaže, logistička podrška, nije ni čudo da u Bečej skoro niko ne ulaže ni pišljivi bob.
Pomoć svima – hipotetički
U teoriji One stop shop trebao bi da obezbedi usluge investitorima, početnicima u poslu, o proizvodnim oblastima, o olakšicama itd.
Investitorima bi trebao da pruži podatke o lokacijama za izgradnju, o objektima koji su na prodaju i koji se mogu uzeti u zakup, o strukturi radno sposobnog stanovništva, o dozvolama koje su neophodne za započinjanje posla i o podsticajima koje lokalna samouprava nudi investitorima (zakup građevinskog zemljišta, plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, smanjenje cene infrastrukturnih priključaka…).
Početnici u poslu bi trebali da dobiju informacije i pomoć u vezi sa registracijom firme, o izvorima finansiranja (fondovi, bankarski sistem), sa izradom biznis plana. Tu su zatim i informacije o industrijskoj zoni, o proceduri za izdavanje dozvola, o mogućnostima za pokretanje/ proširivanje proizvodne aktivnosti, o obrazovnim kursevima itd, navodi se na sajtu opštine, ali se ne kaže da li su te usluge zaista dostupne ulagačima i početnicima u poslu. Na osnovu već navedenih „nedostataka“ One stop shop-a, pretpostavljamo da nisu.
K.D.F.
