trg_fontane
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) u Bečeju otvorena je u oktobru 2012. godine u okviru Odeljenja za privredu i razvoj. Za osnivanje Kancelarije potrošeno je više od milion dinara, 990.600 dinara je odobrio Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, lokalna samouprava je obezbedila 276.000 dinara, a učešće Regionalne razvojne agencije „Bačka“ ogledalo se, kako je tada saopšteno, u pružanju tehničke pomoći prilikom formiranja kancelarije.
Krajem 2012. godine saopšteno je da Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da bude „moderan i brz servis građana“, pogotovo onima koji žele da pokrenu mali biznis, ali i privrednim subjektima, a prema rečima tadašnjeg načelnika Odeljenje za privredu Ljubomira Vračarića, predviđeno je da u novoj kancelariji rade tri projekt menadžera, dva asistenta, jedan implementator bečejske Strategije održivog razvoja i jedna osoba koja će se baviti investicijama, to jest Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj bi trebao biti priključen jedinstveni šalter, tzv. one stop shop, koji je već postojao u Bečeju. Svečanom otvaranju Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u oktobru 2012. godine su osim predstavnika lokalne vlasti, preduzetnika i privrednika, prisustvovali i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski i direktor Regionalne razvojne agencije „Bačka“ Srđan Vezmar, koji je tom prilikom obećao da će njegova agencija da pripremi pregled mera i podsticaja koje bi opština mogla da sprovodi preko Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, „jer je važno da pored sredstava koja se dobijaju iz pokrajinskog i republičkog budžeta, i opština podržava lokalnu privredu, pre svega kroz razvoj preduzetništva“.
U sličnom tonu govorio je i predsednik opštine Vuk Radojević, koji je istakao da je postojanje kancelarije veoma važno za bolji privredni ambijent i privlačenje investitora, ali i da bi se već postojećim privrednim subjektima omogućili adekvatni uslovi i mogućnosti za konkurisanje kod fondova. Radojević je rekao da u narednom periodu Odeljenje za privredu i razvoj mora posvetiti pažnju analizi situacije u lokalnoj privredi, a sa druge strane, od privrednih subjekata u opštini očekuje da se „aktivno uključe u rad kancelarije, jer tu mora da postoji pozitivna sinergija između Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i predstavnika privrede, da bismo bili u prilici da apliciramo na konkurse i da dođemo do sredstava koja su raspoređena u pokrajini, u republici ili u međunarodnim fondovima, samo je neophodno adekvatno aplicirati. Tu je veliki izazov za tim ljudi koji će raditi u kancelariji, od kojih očekujemo da na dnevnom nivou ažuriraju sve nove konkurse“.
U novoj Kancelariji za lokani ekonomski razvoj je u oktobru 2012. godine radilo tri osobe od planiranih sedam.
O preduzetništvu, saradnji sa preduzetnicima i ulozi Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj početkom 2015. godine razgovarali smo sa članom Opštinskog veća zaduženim za privredu i preduzetništvo Draganom Kovačevim.
Na konstataciju da se, uprkos tome što je iz lokalne samouprave saopšteno da Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da „ima svrhu da pomogne privrednicima i preduzetnicima opštine Bečej kada su u pitanju predpristupni fondovi EU, republički, pokrajinski i konkursi“ i da bude „brz i efikasan servis“ namenjen svim lokalnim subjektima, stiče se utisak da kancelarija ni nakon dve godine od osnivanja nije zaživela u punom kapacitetu i upitan koliko je ona opravdala svoje postojanje i šta je Odeljenje za privredu do sada, u smislu pružanja pomoći lokalnim privrednicima i preduzetnicima, uradilo, Kovačev je odgovorio: „Oprema i sve ono što je urađeno u periodu pre nego što smo mi došli na vlast je jedna stvar, ali ljudi u takvom poslu čine najznačajniji faktor koji daje da taj posao bude efikasan. Moram da naglasim da tu rade projekt menadžeri koje smo zatekli u Odeljenu za privredu, ne mogu da kažem da oni nisu kvalitetno radili svoj posao, ali možda bi to odeljenje trebalo kadrovski pojačati, međutim, zbog zakona nije moglo biti novog zapošljavanja i trenutno raspolažemo sa kadrom kakav jeste. U Odeljenju za privredu ima ukupno 8 ljudi, od toga su dvoje po ugovoru o delu, a šestoro su stalno zaposleni. I pored toga istakao bih da je po osnovu apliciranja sa projektima na raznim konkursima, a koje su od početka do kraja odradili ljudi zaposleni u toj službi, ostvareno oko 56 miliona dinara u 2014. godini. U ovom momentu ne bih rekao da je to malo, ali uvek može i više“.
Nije bilo aktivnosti
O tome u čemu se ogleda saradnja Odeljenja za privredu i civilne organizacije Opšte udruženje preduzetnika Bečej i samih privrednika, Kovačev je rekao: „U proteklih godinu dana, prema mojim informacijama, u Udruženju preduzetnika nije bilo nikakvih aktivnosti, tako da je Odeljenje za privredu preduzelo određene korake i saradnju smo počeli tako što smo direktno kontaktirali preduzetnike u Bečeju i organizovali razne skupove, kao što su prezentacije pojedinih EU fondova na koje mogu da apliciraju ili određenih povoljnih kredita za preduzetnike, zatim organizovali smo sastanke sa stranim preduzetnicima koji su nam dolazili u posetu na kojima smo ih povezivali sa bečejskim preduzetnicima, pravili kontakte i sagledavali mogućnosti saradnje. Što se tiče Udruženja preduzetnika bio je tu neki vakuum u radu i nedavno je jedan deo članova udruženja podneo zahtev za sazivanje skupštine, koja nije održavana već dve godine, kako bi se analizirao rad i, ako treba, da se izabere novi upravni odbor, i da se delatnost udruženja preduzetnika podigne na viši nivo. Očekujemo da će predsednik Udruženja preduzetnika u najkraćem roku sazvati skupštinu i preduzeće se koraci da se to udruženje ponovo stavi u funkciju i da živi“.
U protekle dve godine u opštinskom budžetu bilo je opredeljeno oko 500.000 dinara za Udruženje preduzetnika. Član Opštinskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo je kazao da je poslednji sastanak sa predsednikom Udruženja preduzetnika održan u decembru 2013. godine na kom se on interesovao za ta sredstva, ali je problem bio u tome što Udruženje preduzetnika nije imalo otvoren račun u Trezoru. „To je neophodno i zakonski i da bi se sredstva mogla transferisati, ali taj račun do dan-danas nisu otvorili. Nismo dobili nikakav plan i program rada Udruženja da bismo znali za šta pare dajemo, da li će se pare namenski trošiti. Mislim da ćemo u narednom periodu sve to zajedničkim snagama rešiti, jer isti je interes i opštine i preduzetnika,“, rekao je Kovačev.
Oslonac lokalna samouprava
Predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Goran Relić je potvrdio da je u funkcionisanju udruženja došlo do zastoja i da će u vrlo kratkom periodu biti zakazana skupština udruženja. „Iz opštine me je pozvao Dragan Kovačev i izrazio želju da se sve to pokrene, da se uspostavi saradnja i da udruženje nastavi da radi. Verujem da će vrlo brzo biti organizovana skupština na kojoj će se izabrati i novo rukovodstvo“, kazao je Relić, a o razlozima prekida rada udruženja je rekao: „Kada je došla nova lokalna uprava imali su neku svoju politiku i nije se našlo sredstava za jednog zaposlenog. Udruženju treba čovek koji će raditi sekretarski deo posla, imali smo osobu za to, međutim, sredstva su prestala da pristižu i morali smo da je otpustimo. Jedna tranša je prebačena, imali su volju da sarađuju, počelo je lepo, ali ne znam koji su razlozi zašto i dalje nije tako. Udruženje nema sredstava da plaća nekog ko će da radi sekretarski deo posla u udruženju i mi moramo da se oslonimo na lokalnu samoupravu. Ali nisu u pitanju samo ta sredstva, udruženje je imalo jednu pravnu formu, međutim, promenjen je zakon i naše udruženje kao takvo više ne može da funkcioniše, dobili smo i dopis iz APR, tako da je tu nastao zapravo i pravni problem, moram reći možda i mojom krivicom jer nisam bio dovoljno obavešten o svemu tome. Sada ćemo morati menjati i Statut udruženja i uraditi preregistarciju u pravnu formu koju propisuje novi zakon. Poslednjih godinu dana sam se trudio da regulišem sva dugovanja koja su postojala iz ranijeg perioda i trenutno je situacija takva da su sva prethodna dugovanja Udruženja preduzetnika isplaćena. I to je između ostalog bio razlog zašto do sada nije organizovana skupština, hteo sam da račun udruženja bude čist i bez dugova“.
Konstataciju da su predstavnici vlasti kao razlog što opredeljenih 500.000 dinara iz opštinskog budžeta nisu prebačeni udruženju naveli to što Udruženje preduzetnika nije imalo otvoren račun u Trezoru, Relić je prokomentarisao: „To je tačno, a račun u Trezoru nije otvoren zbog pomenute pravne neusaglašenosti sa novim zakonom. Ali, recimo, nešto što nije vezano za Udruženje preduzetnika, je opštinski Fond za razvoj preduzetništva, kom je bilo namenjeno 5 miliona dinara, a nijedan dinar nije realizovan. Taj fond je trebalo da bude opštinsko telo za pomoć preduzetnicima. Trebao je da bude formiran i Savet za razvoj preduzetništva, krenulo se u tom pravcu, do jednog momenta sam učestvovao u tome i bio sam pozivan ali je sve stalo“.
O tome kako vidi saradnju sa lokalnom samoupravom i u čemu se ogleda pomoć preduzetništvu, predsednik Udruženja preduzetnika je rekao da pored organizovanja skupova i prezentacije o fondovima i konkursima koji su značajni za preduzetnike, ima prostora i za druge vidove pomoći preduzetnicima, recimo, za neke olakšice. „Samo kada bi lokalna samouprava smanjila neke dažbine preduzetnicima siguran sam da bi jedan broj preduzetnika došao da radi u Bečeju ili bi se otvarala mala porodična preduzeća, ili bi to smanjenje troškova otvorilo mogućnost za eventualno zapošljavanje novog radnika kod preduzetnika“, rekao je Relić i dodao da bi velika pomoć i preduzetnicima i privrednicima bila to kada bi postojala stručna i obučena osoba koja bi im pomagala oko administracije i pravnih poslova prilikom apliciranja na konkursima i u fondovima.
Novinari nisu pozvani
Iako je predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Goran Relić rekao da će mediji biti obavešteni i pozvani na godišnju skupštinu udruženja, to nije učinjeno. Nezvanično smo saznali da je skupština udruženja održana 26. februara, samo nekoliko dana nakon razgovora sa Relićem, na kojoj je on ponovo izabran za predsednika te civilne organizacije.
Na pitanje zašto mediji nisu bili obavešteni i pozvani na godišnju skupštinu Udruženja preduzetnika, i zašto novinar Bečejskog mozaika nije pozvan kao što je obećao, u telefonskom razgovoru Relić je kazao da je „on rekao da će novinar biti obavešten o svemu nakon skupštine udruženja“, a da je za 4. mart zakazana sednica Izvršnog odbora udruženja na kojoj treba da se donesu još neke odluke, te da će novinar nakon toga (5. marta) dobiti kompletan materijal.
Međutim, ni nakon sednice izvršnog odbora Udruženja preduzetnika, novinar nije dobio pomenuti materijal, osim što je u telefonskom razgovoru Relić rekao da je za sekretara Udruženja preduzetnika imenovan Aleksandar Đekić (predsednik nevladine organizacije Bečejsko udruženje mladih) i da će mu preneti da on novinaru dostavi traženu dokumentaciju i saopštenje. Na telefonske pozive Đekić nije odgovarao, a do 9. marta nismo dobili traženi materijal, niti je redakcija dobila zvanično saopštenje.
Stari predsednik, novi sekretar
Prema nezvaničnim informacijama, na godišnjoj skupštini Opšteg udruženja preduzetnika izabrani su novi članovi skupštine i Izvršnog odbora. Skupština Udruženja broji 21 člana i čine je predstavnici firmi i radnji: „Elektro Nađ“, „Bard“, „Sitograf“, „Sistem bilbordi“, Salon lepote „Nefertiti“, Restoran „Sport 4“, „Klub 4“, „Kamen promet“, „Trend“, „Pap agencija“, „Pap term“, „Rebus“, „RR servis“, agencija „Kovač B“, „Božoki“ automehaničar, „Rolometal“, „Eurogarden“, „Parsol“, „Pepito“, „Mali lovac“ i „Staklovar“.
U Izvršni odbor imenovani su predstavnici firmi: „Elektro Nađ“, „Sistem bilbordi“, Salon lepote „Nefertiti“, Restoran „Sport 4“, „Kamen promet“ i „Trend“.
Za predsednika Opšteg udruženja preduzetnika opštine Bečej imenovan je dosadašnji predsednik Goran Relić, potpredsednik Udruženja je Šandor Nađ, a sekretar Aleksadar Đekić. Na skupštini Udruženja predstavljen je izveštaj o radu i finansijski izveštaj, u kojem su, prema nezvaničnim informacijama, najveći deo ostvarenih sredstava činila sredstva odobrena za realizaciju projekata u saradnji sa Bečejskim udruženjem mladih.
O tome šta je i da li je bilo šta radilo Udruženje u proteklom periodu, novinar Bečejskog mozaika nema informacija.
Lj.M.
