Povodom 100 dana od formiranja novog saziva Skupštine opštine Bečej članovi opozicione odborničke grupe „Samo lokalno“ na konferenciji za novinare govorili su o radu odborničke grupe, o događajima na „Fantastu“ i o naplati naknade za korišćenje javnih površina.
Informacije o „Bečej noću“, pravobraniocu, projektima
Odbornica Iva Hromiš je rekla da se predstavnici „Samo lokalno“ u bečejskom parlamentu trude da ukažu „na sve nepravilnosti i propuste aktuelne vlasti“ i dodala je reagujući na isticanje u govorima predsednika opštine na sednicama lokalnog parlamenta da opština obezbeđuje novac sa viših nivoa vlasti: „Naznačili smo sugrađanima da te pare nisu poklonjene, da ih sami građani opštine Bečej izdvajaju na razne načine, kroz poreze, takse, naknade, te da nam nisu potrebne veze, već uređen sistem“.
Novinarima su predočeni i slučajevi prekoračenja zakonom određenih rokova za usvajanje izveštaja o radu i programa rada pojedinih lokalnih preduzeća i ustanova za tekuću godinu polovinom godine.
Hromiš je istakla da su odbornici „Samo lokalno“ tokom prethodnog perioda podneli niz zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kako bi došli do podataka koji su važni građanima opštine, međutim, nisu u svim slučajevima dobili tražene informacije.
Zatražene su, recimo, informacije od nadležnog ministarstva u vezi sa slučajem neobezbeđivanja besplatnih udžbenika za oko 700 đaka – u oktobru je udžbenike kupila lokalna samouprava, umesto da ih, kao dosad, obezbedi država. Zahtevani su podaci o tome ko su odgovorne osobe iz opštine koje su obavestili Ministarstvo prosvete da će opština Bečej da kupi besplatne udžbenike, međutim, ministarstvo nije navelo imena odgovornih.
Tražene su informacije od lokalne samouprave i o manifestacijama „Bečej noću“, „Noćni market“ i „Noćni bazar“.
U vezi sa dvodnevnim festivalom „Bečej noću“ dobijen je odgovor da je potrošeno nešto manje od 10 miliona dinara, da su preduzeća donirala oko 4,5 miliona dinara, a da je oko 5 miliona dinara plaćeno iz opštinskog budžeta.
Hromiš je navela da su tražene informacije i o finansiranju letnje škole plivanja i obuke za neplivače – ali odgovori zasad nisu dobijeni.
„Samo lokalno“ je od opštine tražilo i slobodan pristup informacijama o ugovorima o zakupu poslovnih prostora opštine od 2019, dokaze u plaćanju zakupa, te o zauzeću javnih površina za reklamne table.
Osim toga odbornici „Samo lokalno“ su na sednicama lokalnog parlamenta postavljali brojna pitanja, pa i o tome zašto opština godinu dana nema javnog pravobranioca, pa se zbog toga, kako je rekla Hromiš, advokatima mesečno izdvaja za troškove pravnih usluga oko 440.000 dinara, a u vezi s tim pitali su da li je opština zatražila od državnog ili pokrajinskog pravobranilaštva da preuzme zastupanje opštine do imenovanja opštinskog pravobranioca.
Državno pravobranilaštvu u odgovoru na pitanja navelo je da se opština obraćala tom pravobranilaštvu, ali da se nisu stekli uslovi za preuzimanje zastupanja, a pokrajinsko pravobranilaštvo je navelo da nema podataka o tome da li je opština Bečej tražila preuzimanje zastupanja.
Traženi su podaci i o tome po kom osnovu i koliko novca je isplaćeno advokatu Milošu Srećkoviću (za javna preduzeća i za opštinu) – zasad nema odgovora iz opštine, a javna preduzeća su odgovorila da nisu angažovali navedenog advokata.
Određeni objekti na „Fantastu“ nisu vlasništvo Republike Srbije, već su u privatnoj svojini
Odbornik Milan Bokun govorio je o slučaju „Fantast“ i o restituciji nekadašnjeg imanja Bogdana Dunđerskog (deo kompleksa, pre svega dvorac, je u postupku restitucije vraćen Zadužbini Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske, ali rešenje još nije pravosnažno).
Bokun je rekao da je otkriveno da su neki od objekata kompleksa „Fantast“, kao što su neke štale, u vlasništvu PIK-a Bečej d.o.o.
Naime, tokom leta ove godine uočeno je da su u ergeli na „Fantastu“ konji i „Samo lokalno“ je prijavilo policiji da se taj prostor koristi za držanje životinja i da su pojedine životinje imali ozlede.
Odbornici „Samo lokalno“ su postavili pitanje nadležnima u opštini o tome da li lokalna samouprava u toku trajanja postupka restitucije izdaje u zakup objekte.
Iz opštine je negirano da je ergela data u zakup, a „Samo lokalno“ je od raznih državnih institucija zatražilo informacije o tome da li je i ko dao ergelu u zakup koji je deo kompleksa „Fantast“.
Prema Bokunovim rečima, Direkcija za imovinu Republike Srbije (do završetka restitucije kompleks „Fantast“ je u ingerenciji direkcije) uodgovoru na pitanje da li je direkcija dala u zakup i, ako jeste, kome ergelu na kompleksu „Fantast“, navela: „ ’Objekti postojeći na katastarskoj parceli 21238/1 k.o. Bečej na kojoj je izgrađen kompleks dvorca ’Fantast’ koji su u svojini Republike Srbije nisu bili predmet izdavanja u zakup, niti drugog oblika raspolaganja’. To je nama značilo da tamo niko ne može da bude jer smo čak dobili informaciju iz Matice srpske da do kraja restitucije ne može da se izdaje ništa, ne može tamo niko bilo šta radi“.
Ipak, rekao je Bokun, tragom informacija, došlo se do otkrića, koje se dodatno mora ispitati. „U nekim našim objavama uvek se jave u komentarima neki ljudi za koje mi zaključimo da oni rade oko tih konja. I tu smo donekle dobili informaciju da oni imaju ugovor sa PIK-om i da oni tamo nisu nelegalno. Ta katastarska parcela je jedina parcela na kojoj se vrši restitucija, ona obuhvata i dvorac Fantast i ergelu. Međutim, određeni objekti na toj parceli nisu vlasništvo Republike Srbije, određeni objekti na toj parceli, što se tiče i ergele i što se tiče i samog dvorišta dvorca su u privatnoj svojini PIK-a Bečej d.o.o. To se vidi kad se uđe u katastar, nekoliko objekata su vlasništvo PIK-a, među njima je i nekoliko štala, a neki su nelegalno izgrađeni“.
Dvostruka naplata naknade za korišćenje javnih površina?
Odbornik Stevan Kosanović govorio je o dvostrukoj naplati naknade za korišćenje javnih površina.
Naime, predstavnici SNS-a u lokalnom parlamentu nekoliko puta su izjavili da odbornik Bokun nije platio tu naknadu za reklamnu tablu svoje firme, pa je on podneo zahtev opštini da plati namet. Tako su predstavnici „Samo lokalno“ došli do otkrića da opština od 2019. godine naplaćuje ovu naknadu u dva različita postupka.
Početkom 2019. godine stupio je na snagu novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, ali, kazao je Kosanović, opština Bečej od 2019. godine nije uskladila svoje akte sa tim zakonom „i dolazimo do toga da naša opština naplaćuje zauzeće javne površine u dva različita postupka“.
Na osnovu istog rešenja za korišćenje javne površine naknadu naplaćuje Lokalna poreska administracija koja je nadležna da vrši naplatu tog prihoda, ali i Odeljenje za urbanizam opštine kao zakup javne površine.
Kosanović je postavio pitanje koliko je građana i pravnih lica platilo u poslednjih šest godina naknadu za korišćenje javnih površina dva puta i ko će građanima da vrati novac koji je bez osnova naplaćen.
K.D.F. (Opširnije u Bečejskom mozaiku 8. novembra)