trg_fontane
Mediji koji su na dva konkursa koja je 2017. godine raspisala opština Bečej i na kojima je raspodeljeno ukupno 6 miliona dinara, do 15. januara 2018. godine trebalo je da opštini podnesu narativne i finansijske izveštaje o trošenju dobijenog novca za medijske projekte, kao i da prilože realizovane medijske sadržaje (tekstove, publikacije, snimke, CD-ove itd.).
Uvidom u izveštaje raznih medija, ali i u sastave medijskih komisija (osobe koje predlažu predsedniku opštine koje medijske projekte da finansira lokalna samouprava, a koje ne) dobijaju se zanimljive, ali i zabrinjavajuće informacije.
Novinarska udruženja u Srbiji već godinama govore o problemima u sufinansiranju medijskih projekata, ali i o „interesantnim“ sastavima medijskih komisija u kojima se rotiraju isti „medijski stručnjaci“.
U vezi sa dodelom medijskog novca na drugom konkursu u Bečeju početkom decembra prošle godine zajedničkim saopštenjem su se oglasili Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). Udruženja su ocenila da su rezultati konkursa za sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja u opštini Bečej, još jedan primer „obesmišljavanja, karikaturalizacije i kriminalizacije” tog zakonskog rešenja.
Kako su saopštila dva novinska udruženja, najveći deo novca, milion i po od ukupno dva miliona opredeljenih sredstava dobio je TV Bečej, kojem je osnivač VTV Komnet, a koji je imao člana u bečejskoj komisiji, Vladimira Pavlovića. NDNV je ukazao da je Pavlović svojevremeno bio isključen iz NDNV-a, jer je njegovo delovanje u komisijama „nespojivo sa ciljevima” te organizacije. Dodali su da iza TV Bečej stoji Vladan Stefanović, koji je takođe „uključen u sistemsko obesmišljavanje konkursnog sufinansiranja”.
U saopštenju novinarskih udruženja navedeno je i da na drugom bečejskom konkursu „250.000 dinara prihodovao je i lokalni Radio Active, iza kojeg stoji Ferenc Berček, potpredsednik Udruženja radio stanica (RAB) Srbije, poznat po učešću u mnogobrojnim komisijama za dodelu sredstava čije su odluke bile protivzakonite. Udruženja podsećaju da je Ferenc Berček bio i član komisije u Beogradu koja je ogromna sredstva dodelila medijima koji ’svakodnevno, na najdrastičniji način’, krše Kodeks novinara Srbije, a upravo je poštovanje Kodeksa jedan od osnovnih kriterijuma za ocenu predloženog medijskog projekta i kapaciteta aplikanta. Članica komisije u Bečeju bila je Katarina Filipović, koja je predložena ispred RAB-a, što, kako ocenjuju udruženja, govori o sukobu interesa“, navedeno je u vesti agencije Beta 6. decembra prošle godine.
Ciljevi konkursa
Jedan od ozbiljnih nedostataka na medijskim konkursima, pa i u Bečeju, je svakako to da umesto programski zaokruženog medijskog projekta, po mogućstvu istraživačkog i/ ili analitičkog, uglavnom se podržava redovna produkcija medija, a to nije cilj projektnog sufinansiranja medija.
Tako na konkursima, i u Bečeju, traži se „zastupljenost inovativnog elementa u projektu i novinarsko istraživačkog pristupa“, međutim, u brojnim slučajevima sufinansiraju se i projekti medija koji „spadaju“ u redovnu produkciju, pa su, recimo, pojedini lokalni mediji u svojim izveštajima priložili u velikom broju takozvane servisne informacije dužine nekoliko redova o tome da li će biti struje ili ne i tako dalje, dok su drugi objavljivali u sklopu projekta i tekstove o utakmicama futsala, manifestacijama turističkog karaktera i slično.
Za razliku od drugih sredina, u Bečeju medijski novac prošle godine nije dodeljen tabloidima koji svakodnevno krše novinarski kodeks, ali je, recimo, na prvom konkursu najveći iznos, milion dinara, dodeljen široj javnosti nepoznatom portalu iz Novog Sada, a i pojedini članovi komisija su bili i više nego naklonjeni medijima ili njihovim predstavnicima/vlasnicima, agencijama koji za medij proizvode program, s kojima su na prvi – ili na drugi, temeljniji – pogled nekako povezani.
Bečejska komisija
Za informisanje na teritoriji opštine Bečej 2017. godine je iz opštinskog budžeta obezbeđeno 4 miliona dinara na prvom medijskom konkursu, a potom, nakon rebalansa budžeta, još dva miliona, na drugom medijskom konkursu.
Na prvom konkursu koji je opština Bečej raspisala početkom februara meseca, četiri miliona dinara raspodeljeno je 9. maja projektima 8 medija rešenjem predsednika opštine, koji je usvojio predlog konkursne komisije. Najveći iznos, milion dinara, odobren je firmi Brif media net d.o.o. (brif.rs) iz Petrovaradina za projekat „Raznolikost Bečeja“.
Sledilo je potom Bečejsko udruženje mladih – BUM sa 850.000 dinara za projekat „Javni interes u fokusu: informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“.
Mozaik d.o.o. iz Bečeja uputio je na konkurs dva projekta dva medija (internet portal i novine), a odobreno je 500.000 dinara za projekat „Informisanošću do prava – bečejski informator o pravima dece sa invaliditetom“ i 350.000 dinara za projekat „Odluke u ime građana 2017“.
Za TV Bečej-ogranak Bečej-VTV Komnet d.o.o. Subotica odobreno je 600.000 dinara za projekat „TV prozor – TV serijal koji doprinosi boljem informisanošću stanovnika Bečeja“.
Za projekat „Radno mesto-naša kuća, zaposleni i poslodavci, naša porodica“ Medium d.o.o. iz Bečeja obezbeđeno je 300.000 dinara. Podnosiocu projekta Info-NB je za „Bečejski izlog“ opredeljeno 200.000 dinara. Isti iznos, 200.000 dinara, je odobren i za projekat „Dvojezične, pravovremene informacije za svakog u opštini Bečej – Aktiv radio“ podnosioca projekta Monika Berček pr agencija za konsultantske aktivnosti „Cross media consulting“ Bečej.
Članovi konkursne komisije bili su Vladimir Jovanović, ispred Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija, Katarina Filipović ispred RAB Srbija i Marko Ivanić, koji je podneo samostalnu prijavu.
Svi članovi komisije su izjavili da nisu u sukobu interesa.
U biografiji Marka Ivanića navodi se da je profesor srpske književnosti i jezika, a da je od 1998. do 2011. godine (u različitim periodima) bio novinar u Dnevniku, Danasu, urednik vesti na RTV, a da je od 2011. godine urednik informativnog programa Novosadska TV. Međutim, s obzirom na to da je Ivanić predložio sebe za člana medijske komisije i na drugom konkursu u Bečeju u novembru 2017. godine, tu navodi da je u 2017. godini urednik veb odeljenja dnevnog lista Dnevnik.
U dokumentaciji dostavljenom na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja redakciji Bečejskog mozaika iz opštine Bečej, nisu dostavljene biografije ostala dva člana komisije, za razliku od biografija svih ostalih, predloženih, no ne i izabranih članova poznatijih novinarskih udruženja.
Obrazloženja
Opština Bečej je 25. oktobra raspisala drugi konkurs za informisanje, a za medijske projekte ovog puta je raspoređeno dva miliona dinara.
Po predlogu medijske komisije predsednik opštine je 1. decembra doneo rešenje da 1,5 miliona dinara dodeli TV Bečej koji je ogranak VTV Komnet d.o.o. iz Subotice za televizijski serijal „TV prozor“, a po 250.000 dinara Radiju Active iz Bečeja u čije ime je projekat podnela Monika Berček PR Agencija za konsultantske aktivnosti „Cross media consulting“ iz Bečeja za projekat „Razgibavanje – jutarnji program“ i Dnevniku iz Novog Sada za projekat „Bečejske razglednice“ koji je podneo Dražen Ćurčić, preduzetnik, Agencija „Total media“ Novi Sad.
Zanimljivo je da su odbijeni projekti bečejskih medija koji bi obrađivali važnije teme od „razgibavanja“ i „bečejskih razglednica“, kao što su teme o hraniteljstvu u opštini, o društvenoj isključenosti bečejske dece što je posledica materijalne deprivacije…
Indikativno je da je konkursna komisija za svaki od odbijenih projekata napisala identično obrazloženje: „u celosti ne ispunjava prvi kriterijum iz člana 18, stav 1 Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja: mera u kojoj je predložena projektna aktivnost podobna da ostvari javni interes u oblasti javnog informisanja. Projekat, naime, nije potpuno usklađen sa čl. 18, st. 2, tačka 1, alineje 3 i 5, tačka 2, alineje 1, 2, 3 i 5 i tačka 4, alineje 1 i 2 člana 18 tog Pravilnika“.
Članovi medijske komisije na drugom bečejskom konkursu bili su Katarina Filipović u ime RAB Srbija, Ivica Šmit u ime ANEM i Lokal pres i Vladimir Pavlović u ime Udruženja elektronskih medija ComNet (Komnet). Inače, Filipović je bila članica i prethodne konkursne komisije.
U vezi sa članstvom Vladimira Pavlovića treba reći da u sistemu Komnet funkcioniše i TV Bečej kojoj je na konkursu dodeljeno najviše novca, 1,5 miliona dinara. Doduše, kako se navodi u dokumentaciji koja je dostavljena redakciji Bečejskog mozaika iz lokalne samouprave, svi članovi komisije su potpisali izjave o poverljivosti i nepristrasnosti (sprečavanje sukoba interesa), ali je potom Vladimir Pavlović dao još jednu pisanu izjavu, citiramo: „Ja, član Komisije Vladimir Pavlović, neću učestvovati u diskutovanju niti glasati o projektu TV serijal ’TV prozor’ TV Bečeja, pošto je vlasnik VTV Komneta i lice koje me je predložilo kao člana Komisije“.
S obzirom na to da je jasna veza člana komisije i TV Bečej, stiče se opravdan utisak, da je „sukob interesa“ bio jasan i u trenutku kada je predstavnik Komneta podneo prijavu da imenovani bude član komisije koja treba da odlučuje, između ostalog, i o projektu medija (TV Bečej) iz sistema Komneta.
Zanimljivo je da su za članstvo u medijskoj komisiji prijavljeni neki, široj javnosti poznati medijski stručnjaci i novinari, kao što su, recimo, Nedim Sejdinović u ime Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Petar Jeremić u ime Udruženja novinara Srbije, ali nisu imenovani u drugu, ali ni u prvu medijsku komisiju. Naime, predsednik opštine je konstatovao da su svi kandidati ispunili uslove i dodao da je, „uzimajući u obzir biografije predloženih članova“, odlučio da komisije čine navedene osobe.
Što se biografija tiče, u dokumentaciji dostavljenoj redakciji Bečejskog mozaika piše da je Katarina Filipović diplomirani politikolog za novinarstvo, te da njeno iskustvo u novinarskom radu traje 14 godina na sledećim medijima: Radio Fruška Gora, Sremska Televizija (Ruma) i RTVM Sremska Mitrovica.
Što se Vladimira Pavlovića tiče, u biografiji piše da se medijskim radom bavi od 1995. godine, počeo je u Informativnom centru Odžaci, potom je bio šef produkcije OTV, pa u RTV kao koautor serijala „Prozor“, pa je bio direktor TV „Blue“, a od 2007. godine je direktor i glavni i odgovorni urednik u Medija centar Odžaci – TV Kanal 25.
Ivica Šmit od 1983. do trenutka pisanja biografije radio u Radio Srbobranu, poslove od voditelja zabavnih emisija do glavnog i odgovornog urednika od 2007. naovamo. Završio je Poslovnu školu za PR. Navodi da je član mnogih udruženja, među njima i RAB-a.
Razlozi
Nije sasvim jasno zašto je predsednik opštine, uprkos obrazloženju o njihovim biografijama, od svih prijavljenih kandidata na dva bečejska medijska konkursa, izabrao baš ove članove u komisije. Za to postoji nekoliko razloga:
– bio je dovoljno širok „dijapazon“ predloženih osoba za komisije da Katarina Filipović, kao predstavnica RAB-a (članica nadzornog odbora RAB-a) nije morala dva puta u istoj godini da bude članica komisije u opštini Bečej,
– komisija je na oba konkursa, a u obe komisije je sedela Filipović, predložila da se novac dodeli i Radiju Active iz Bečeja u čije ime je projekat podnela Monika Berček PR Agencija za konsultantske aktivnosti „Cross media consulting“, a odgovorni urednik tog radija i direktor d.o.o. Radio Active Bečej je Ferenc Berček, koji je član Saveta istog tog RAB-a i zamenik predsednika,
– član komisije Ivica Šmit koga su predložili ANEM i Lokal pres, po sopstvenom priznanju je član i RAB-a, te u komisiji za drugi medijski konkurs u Bečeju su već bile dve osobe koje su članovi te organizacije,
– ni u jednoj, ni u drugoj komisiji nisu bili, ali su predloženi, predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja kao što su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Udruženje novinara Srbije.
Rekordno članstvo
O članu i bečejske konkursne komisije Vladimiru Jovanoviću, uprkos tome što redakciji Mozaika nije dostavljena njegova biografija, zna se relativno mnogo, jer je u proteklom periodu zbog članstva u mnogobrojnim medijskim komisijama bio predmet interesovanja novinara.
Po pisanju Cenzolovke (autor: Denis Kolundžija) 27. decembra 2017. godine, u tekstu „Pozovi V. radi deobe novca za medije“, Jovanović je rekorder za 2017. godinu „po broju komisija (16) u vojvođanskim gradovima u kojima se odlučivalo o novcu za medijske projekte, istovremeno je za svoju firmu inkasirao osam miliona. Komisije u kojima je on bio dodelile su portalu Srbija danas, suvlasniku Novosadske televizije, u kojoj je bio zaposlen, blizu šest miliona dinara, a samoj NT još milion dinara“.
Kolundžija piše i da je nakon priličnog staža u Novosadskoj televiziji (nekadašnji Apolo), Jovanović 2017. godine „napustio tu kuću da bi se posvetio Media info centru, firmi koju je osnovao početkom ove godine, ali koja je na četiri konkursa u 2017. već uspela da inkasira osam miliona. Po članstvima u tzv. medijskim komisijama apsolutni šampion u 2017. godini je Vladimir Jovanović koji je uglavnom kao predstavnik Udruženje turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije (FIJET Srbija, osnovano 2012) učestvovao u raspodeli para u čak 16 lokalnih samouprava, što je više od trećine lokalnih samouprava u Vojvodini koje su sprovele konkurs. Uz to, Jovanović je bio član konkursne komisije Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i one u Beogradu, čiji je predlog izazvao burne reakcije u javnosti“, piše Kolundžija krajem decembra prošle godine i dodaje: „Nakon priličnog staža u Novosadskoj televiziji, Jovanović je ove godine napustio tu kuću da bi se, kako saznajemo, potpuno posvetio Media info centru, firmi koju je osnovao početkom ove godine, ali koja je na četiri konkursa u 2017. već uspela da inkasira osam miliona (od toga u Novom Sadu čak dva puta po tri miliona). Novosadska televizija, koju je, prema tvrdnjama njegovih bivših kolega, napustio tokom proleća, u (su)vlasništvu je firme Srbija danas koja je osnivač istoimenog portala. Ta firma, čija je vlasnica Aleksandra Martinović, inkasirala je na 21 ovogodišnjem konkursu u Vojvodini 14,3 miliona dinara. Interesantno je da su blizu šest miliona portalu Srbija danas dodelile komisije u kojima je sedeo Vladimir Jovanović. S njim u sastavu, komisija u Titelu dodelila je u februaru milionče Novosadskoj televiziji. Ta, svim nivoima vlasti izrazito naklonjena novosadska medijska kuća ove je godine postala ’dobra’ za tri miliona konkursnih dinara, a prema objavljenim podacima od kraja 2015. do danas, od konkursa i pojedinačnih davanja prihodovala je 21 milion dinara ili, srpski rečeno, oko 175.000 evra. Sasvim slučajno, taj iznos odgovara ceni (174.950 evra) koju je Srbija danas u avgustu 2015. platila za nekadašnje JP Gradski informativni centar Apolo“, piše, između ostalog Denis Kolundžija.
Pravdanje projekata
Pominjani Vladimir Jovanović je bio jedan od članova konkursne komisije i u Bečeju koja je dodelila milion dinara firmi Brif media net d.o.o. (portal brif.rs) za projekat „Raznolikost Bečeja“.
Interesantno je da je Brif media net d.o.o. 28. septembra 2017. godine zaključio ugovor o poslovnoj saradnji sa Razvojnim centrom COMNET iz Novog Sada, koje zastupa predsednik tog udruženja čije je ime – Vladimir Jovanović.
Ugovor je zaključen na određeno vreme od 1. oktobra do 31. decembra 2017. godine, a COMNET se obavezao da za potrebe realizacije projekta „Raznolikost Bečeja“ obavi usluge snimanja video materijala i video audio dizajna (montaže). Za to je, po ugovoru, COMNET-u trebalo da bude plaćena naknada koja sa uračunatim popustom za avansno plaćanje od 20 odsto iznosi 405.000 dinara sa PDV-om. Po izvodu iz Uprave za trezor 405.000 dinara plaćeno je 28. septembra.
Inače, udruženje Razvojni centar COMNET registrovan je u APR-u u novembru 2015. godine, a njegova zastupnica je tada bila Brankica Matić da bi 30. januara 2017. godine zastupnik tog udruženja umesto nje postao Vladimir Jovanović.
Brif media net d.o.o. je potpisao ugovor i sa Novosadskom TV 30. juna 2017. Obaveze Novosadske TV po ugovoru bile su iste prema Brifu kao i COMNET-a, kao i iznos za plaćanje. U ime Novosadske TV ugovor je potpisala direktorka Emilija Marić. Dva puta po 165.000 dinara plaćeno je 30. avgusta za meseca jul i avgust i 29. septembra još 75.000 za septembar mesec.
U izveštaju Brifa o trošenju milion dinara dobijenom na medijskom konkursu u Bečeju u specifikaciji troškova je navedeno da je za operativne troškove potrošeno 820.000 dinara i to za usluge snimanja i dostavljanja video materijala 390.000 dinara je plaćeno za Novosadska TV d.o.o. i Razvojni centar COMNET, a za troškove video i audio dizajna projekta potrošeno je 420.000 dinara, a taj novac je plaćen takođe za Novosadska TV d.o.o. i Razvojni centar COMNET, troškovi sitnog materijala bili su 10.000 dinara (za jedan diktafon i jedan USB u novembru mesecu), a plaćeno je Emmi HOUSE d.o.o. Personalni troškovi bili su 180.000 dinara, a plaćeni su kao deo naknade za autora projekta (Nataša Lončar) po ugovoru o delu 90.000 dinara i deo naknade za novinara (Saša Vidačak) po ugovoru o delu 90.000 dinara.
Inače, gledanjem/čitanjem sadržaja na brif.rs, lako se može ustanoviti da portal praktikuje preuzimanje informacija iz drugih medija, ali i da prenete/delimično prenete informacije drugih medija potpiše kao sopstvene.
U izveštaju o realizaciji projekta u Bečeju Brif media net d.o.o. navodi da je od jula do decembra 2017. godine proizvela 24 medijska sadržaja u formi vesti i priloga, te da je projekat „nastao sa ciljem da se informacije o društvenom i privrednom životu na teritoriji opštine Bečej predstave široj javnosti u AP Vojvodini, ali i žiteljima u opštini, kako bi mogli da ostvare bolju saradnju sa organima lokalne uprave na poboljšanju uslova života i rada svih nacionalnih zajednica kao i osoba sa invaliditetom odnosno osoba sa posebnim potrebama, i nastojanje da se javnosti predstave aktivnosti opštine u interaktivnom medijskom dijalogu, što samo po sebi predstavlja inovativnost u oblasti javnog informisanja“ itd.
O uspehu projekta, tvrdi, pisac izveštaja, govore analitike posećenosti sajtu, praćenja i sviđanja na društvenim mrežama, ali, međutim, nisu navedene brojke koje bi to i dokazale, recimo da je neki tekst čitao 10 ili 10.000 ljudi.
Prvi rezultat projekta je, navedeno je u izveštaju, promocija opštine Bečej i aktivnosti opštine – to ne bi trebalo da bude cilj medijskog projekta.
Interesantno je da na sajtu brif.rs ne mogu da se nađu u izveštaju pominjani video materijali, a tekstovi dostavljeni kao dokaz o urađenom projektu su, recimo, o dvorcu „Fantast“ (12 redova teksta),o humanitarnoj akciji za Marinu Kovačev (10 redova), o edukaciji o pravilnoj ishrani (manje od 20 redova) i slično – priloženo je 24 sadržaja od po nekoliko redova, među njima nema nijedan tekst na mađarskom jeziku, te nije jasno kako je ispunjen cilj „poboljšanja uslova života i rada svih nacionalnih zajednica“, a još je manje jasno kako je projekat uticao na osobe sa invaliditetom.
Inače, priložen je i tekst o poseti Aleksandra Vučića firmi „Knott“ u Bečeju, ali taj događaj se desio u februaru 2017. godine, pre nego što je Brifu dodeljen medijski novac u Bečeju, s druge, strane, recimo deo teksta o izgradnji crpne stanice u Bačkom Petrovom Selu, od reči do reči je isti kao deo teksta iz Bečejskog mozaika. Naime, deo teksta iz Bečejskog mozaika glasi: „Cena izgradnje crpne stanice je 77 miliona dinara sa PDV-om, a ovaj veliki poduhvat zajednički finansiraju JVP „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava. DTD će izvoditi građevinske, „Eko-inženjering“ iz Novog Sada mašinske, a firma „Evropa elektro“, takođe iz Novog Sada, elektro radove. Najskuplji će biti mašinski radovi, njihova vrednost je oko 55 odsto od ukupne cene projekta. Crpna stanica, osim navodnjavanja u vreme suše, trebalo bi da omogući i odvodnjavanje u Bačkom Petrovom Selu. Rok za završetak radova je 360 dana“.
Deo teksta na portalu brif.rs glasi: „Cena izgradnje crpne stanice je 77 miliona dinara sa PDV-om, a ovaj veliki poduhvat zajednički finansiraju JVP „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava. DTD će izvoditi građevinske, „Eko-inženjering“ iz Novog Sada mašinske, a firma „Evropa elektro“, takođe iz Novog Sada, elektro radove. Najskuplji će biti mašinski radovi, njihova vrednost je oko 55 odsto od ukupne cene projekta.Crpna stanica, osim navodnjavanja u vreme suše, trebalo bi da omogući i odvodnjavanje u Bačkom Petrovom Selu. Rok
za završetak radova je 360 dana.“
Ostale tekstove i njihovo autorstvo redakcija Mozaika nije proveravala.
Tekstovi na portalu nastali kao deo medijskog projekta koji je sufinansirala opština Bečej nisu potpisani imenima novinara, već se navodi da je izvor brif.rs, a nije navedena i ni rečenica pored tekstova o nazivu projekta i njegovom sufinansijeru, mada je to obaveza dobitnika novca na medijskim konkursima.
Registracija
Brif.rs je inače registrovan u Registru medija Agencije za privredne registre 16. januara 2017. godine, nekoliko dana pre nego što je opština Bečej raspisala medijski konkurs.
Koliko se može pratiti, na osam medijskih konkursa Brif media net iz Novog Sada (ranije iz Petrovaradina) dobio je oko 110.000 evra u sedam opština i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje, piše u istraživanju Cenzolovke, a ti podaci mogu se naći i u Registru medija na sajtu Agencije za privredne registre.
Kao glavna i odgovorna urednica stoji ime Maja Baltović, a direktorka je Milica Eror.
O njima u novinarskim krugovima ne zna se gotovo ništa.
Kristina Demeter Filipčev (Izvori: konkursna dokumentacija, arhiva Bečejskog mozaika, NUNS, NDNV, Cenzolovka)
