trg_fontane
Prošlog petka u zgradi opštine održana je tribina pod nazivom „Korupcija u sistemu javnih finansija“ u organizaciji Bečejskog udruženja mladih. Gosti govornici su bili članovi Koalicije za nadzor javnih finansija Miroslav Prokopijević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, i Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
Prokopijević je govorio o problemu korupcije kod nas: „Jedan od najvećih problema u Srbiji je problem korupcije. Korupcija predstavlja dvostruki problem, jer postoji moralni problem i postoji ekonomski problem“. On je dao mnoštvo primera moralnog problema korupcije, između ostalog da je moralni problem, na primer, zašto studirati kada postoji mogućnost da se kupi diploma, čemu tender ako je namešten. Drugi moralni problem koji je naveo je taj što korupcija razara moralne i pravne standarde društva. Ta moralna strana korupcije često privlači više pažnje, ali u suštini ne manji od moralnog je i ekonomski problem. „Kroz korupciju se ne stvara nikakav novi dohodak, jer korupcija predstavlja preraspodelu dohotka. Naravno, kad ne bilo korupcije ta sredstva bi mogla da se koriste u produktivne svrhe. Glavni problem korupcije je što kad firme dolaze u neko udruženje, one pored neefikasnog sudskog sistema, pored loše administracije, pored loših pravila igre, pored loših zakona o radu, moraju da računaju i na veliki trošak za korupciju. I onda, naravno, firme moraju da se preračunaju i da vide da li mogu da posluju u Srbiji. Kažu da korupcija postoji zato što su male plate u javnom sektoru. To uopšte ne mora da bude tačno, jer su plate u privatnom sektoru u Srbiji još niže, pa bi onda značilo da korupcije u privatnom sektoru ima više. To obrazloženje ne valja“, rekao je Prokopijević. Osvrnuo se i na Evropsku uniju: „Kad se gleda EU, po statistici Eurostata na javne nabavke otpada između 12 i 15%. U Srbiji procenat javnih nabavki je niži nego u zemljama EU, jer u Srbiji mnoge firme još uvek nisu privatizovane i onda država koristi usluge svojih firmi umesto da ih kupuje na tržištu i onda količina javnih nabavki opada. U našem slučaju je oko 3 milijarde, i ako je tačno da se mi krećemo u zoni korupcije od 10-12% to bi značilo da se od javnih nabavki spiska 300 miliona evra, i da te pare negde iscure a da niko ne zna gde“. On je istakao da korupcija u javnim nabavkama nije specifično za nas, jer i u Evropskoj uniji ima velikih pronevera. „Srbija liči na zemlju kriminala i korupcije, država ništa ne čini u suzbijanju krucijalnih oblika korupcije, jer vladajuća politička elita ima dosta koristi od toga. I uvek se ponavlja isti mehanizam, kad neko ima neke neprijatne vesti o političkoj eliti, onda se protiv njega digne optužnica, da mu se nekoliko dana da ode iz zemlje, odbija se kaucija, jer vlastima nije u interesu da ljudi kao što su Subotić, Karić i ostali dođu ovde i svedoče. To pokazuje odbojnost države da se bavi korupcijom. Narodu se tako mažu oči“. Prokopijević je na kraju svog izlaganja naveo indikacije u javnim nabavkama po kojima se može uočiti da li su „stvari čiste ili ne“. To su izbegavanje javnosti postupka, unapred poznati uslovi nekim učesnicima na tenderu, kad cena nije jedini i glavni element, kad se pojavljuju uslovi koji su neuobičajeni za određene vrste tendera, ako u bilo kojoj fazi procesa ima netransparentnosti, ako se ista firma stalno pojavljuje kao snabdevač, ako se veće stavke razbijaju na manje itd.
Dragan Dobrašinović je govorio o stanju u oblasti javnih nabavki: „Mi kao država pokazujemo ogromnu nerazvijenost u svemu, pa i u finansijama, ali to pokazujemo i u nekim drugim stvarima. Na primer, nikada nismo popisali žrtve Drugog svetskog rata i ne znamo koliko je ljudi stradalo u tom ratu, a što je još gore, ne znamo koliko je ljudi stradalo u poslednjim ratovima, pa onda nije čudno što ne znamo kako izgledaju naše javne finansije. Naša država ne zna kolika je njena imovina. Kolika je to neozbiljnost kad država ne zna kolika je njena imovina? Srbija je po svim parametrima veoma siromašna država, mi smo jedno siromašno društvo, ali smo nemarni i neodgovorni prema našoj imovini. Čini mi se da se te stvari dešavaju namerno, jer kad ne znate čega je koliko, onda je i lakše da se skloni deo toga. Sve se u ovoj zemlji radi na neozbiljan način, osim kad je u pitanju pljačka i kriminal. Tu naša vlast pokazuje zavidan nivo organizovanosti. Ko god misli da Srbi nisu u stanju da se dobro organizuju, nisu u pravu. S druge strane izostaje odgovor društva koje bi trebalo da se zapita, a vrlo malo se pitamo, šta se dešava u javnom životu“, rekao je Dobrašinović. On je naveo da je takav slučaj i sa javnim nabavkama i sa korupcijom u javnim nabavkama, jer kad se priča o javnim nabavkama većini je prva asocijacija korupcija. Istakao je da država umesto da čini sve da smanji korupciju u javnim nabavkama, čini sve osim toga. „Država radi sve da podstakne korupciju i uradila je sve osim što za korupciju nije iz budžeta namenila i odvojila subvencije. Uticaj korupcije je veoma jak i njome se ne bave, osim kad su u pitanju političke kampanje, predizborni mitinzi, da bi se kasnije ta priča svela na par hapšenja nekih perifernih lokalnih igrača. Svi ti ljudi koji su godinama trebali da budu na robiji sede na slobodi kao ugledni građani. Kad je u pitanju korupcija u sistemu javnih nabavki, procene kažu da ona odnese od 15 do 20%, odnosno 500-800 miliona evra“, rekao je Milan Dobrašinović.
Nakon izlaganja gostiju usledio je razgovor sa posetiocima, među kojima se nisu mogli prepoznati predstavnici lokalne vlasti.
M.T.
